Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije obaveštava javnost da, prema raspoloživim podacima i trenutnim pokazateljima, nema naznaka da bi aktuelna dešavanja na zapadnomediteranskoj migracionoj ruti mogla dovesti do povećanog priliva migranata u Republiku Srbiju.

Prema informacijama objavljenim 30. i 31. jula 2026. godine, u španskoj enklavi Seuta zabeležen je pojačan broj neregularnih prelazaka, uz različite procene obima – od nekoliko hiljada do znatno većeg broja lica u kratkom vremenskom periodu. Španske vlasti su reagovale upućivanjem dodatnih bezbednosnih snaga radi stabilizacije situacije i pojačanja kontrole granice, dok institucije Evropske unije nastavljaju da prate razvoj događaja.

Istovremeno, postignut je dogovor između Španije i Maroka o povratku migranata, te je, prema dostupnim podacima, već oko dve trećine lica vraćeno, što doprinosi smirivanju situacije i očuvanju stabilnosti na terenu.

Komesarijat ukazuje da se navedena dešavanja odvijaju u okviru zapadnomediteranske migracione rute, koja je geografski i operativno odvojena od istočnomediteranske i balkanske rute, preko kojih se odvijaju migraciona kretanja relevantna za Republiku Srbiju. Prema dostupnim podacima, u ovom talasu dominiraju državljani Maroka i zemalja podsaharske Afrike, koji tradicionalno ne čine ključni udeo u migracijama duž balkanske rute.

Više potencijalnih faktora koji su mogli uticati na ova dešavanja navodi se u izveštajima, uključujući eventualne promene u praksi kontrole granice, aktivnosti krijumčarskih mreža, kao i lokalne prilike u regionu Severne Afrike. Međutim, do ovog trenutka ne postoje zvanično potvrđeni pokazatelji koji bi ukazali na trajniji trend ili šire posledice po druge migracione pravce.

Kada je reč o Republici Srbiji, tokom 2026. godine do sada evidentirano je ukupno 2.766 lica. U odnosu na isti period prethodne godine, kada je evidentirano 5.190 lica, to predstavlja smanjenje od 2.424 lica, odnosno 46,71 odsto, što jasno ukazuje na nastavak trenda smanjenja migracionog pritiska.

Komesarijat za izbeglice i migracije u kontinuitetu prati sva relevantna dešavanja, u bliskoj saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, drugim nadležnim institucijama, kao i međunarodnim organizacijama. Podaci sa terena u Republici Srbiji ukazuju na stabilno stanje migracija i nastavak trenda smanjenog broja lica u prihvatnim i azilnim centrima u odnosu na prethodni period. U ovom trenutku ne postoji rizik od sekundarnih migracija ka Republici Srbiji.

– Najvažniji su mir i stabilnost, kao i odgovorno upravljanje migracijama. Kada je u pitanju Republika Srbija, stanje migracija je stabilno i pod kontrolom. Ono što je najvažnije, a što je i predsednik Republike Srbije istakao još od početka migracione krize 2015. godine – Srbija nije i nikada neće biti parking za migrante. Naša politika je jasna – Srbija će nastaviti da odgovorno upravlja migracionim procesima, štiteći svoje građane, ali i poštujući međunarodne standarde i humanitarne principe – izjavila je komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević.

Javnost će biti blagovremeno obaveštena ukoliko dođe do bilo kakvih promena koje bi mogle uticati na migraciona kretanja u regionu.

Republika Srbija ostaje posvećena odgovornom, efikasnom i humanom

Isplate od 35.000, 25.000 i 6.000 dinara namenjene su penzionerima, korisnicima socijalne pomoći i boračkog dodatka

Ministar finansija Siniša Mali najavio je nove jednokratne pomoći u septembru za više kategorija građana. Prema najavi, redovna isplata penzija biće obavljena 2, 5. i 10. septembra, dok će od 14. septembra uslediti posebne jednokratne pomoći. Ove mere, koje uključuju isplatu od 35.000, 25.000 i 6.000 dinara, deo su programa podrške koje Ministarstvo finansija sprovodi za penzionere, korisnike socijalne zaštite i borce.

Detalji isplate za penzionere i korisnike socijalnih davanja

Za penzionere je predviđena jednokratna pomoć u iznosu od 20.000 do 35.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije. Ministar Siniša Mali istakao je da je važno da građani zapamte datum 14. septembra, kada će biti realizovan „veliki deo programa“. Isplata će obuhvatiti sve penzionere, a sredstva su već obezbeđena i spremna za isplatu.

Korisnici novčane socijalne pomoći, dečijeg dodatka i boračkog dodatka takođe će dobiti jednokratnu pomoć u iznosu od 25.000 dinara. Prema saopštenju, isti iznos važi i za borce, pri čemu se navodi da su sredstva već prebačena na račune korisnika, a isplata je zakazana za 14. septembar.

Program podrške i dinamika isplate

Jednokratne pomoći predstavljaju nastavak ekonomske politike usmerene na podršku najugroženijim kategorijama stanovništva. Osim toga, ministar je naglasio da će se nakon ovih isplata pristupiti i drugim merama iz programa ekonomske podrške građanima.

Redovna isplata penzija biće obavljena u prvoj polovini septembra, dok su posebne jednokratne pomoći planirane za sredinu meseca. Na taj način, penzioneri i korisnici socijalnih davanja mogu očekivati sredstva na svojim računima prema utvrđenom rasporedu.

Važnost podrške u aktuelnim ekonomskim okolnostima

Pomoć od 35.000, 25.000 i 6.000 dinara ima za cilj da olakša ekonomske izazove sa kojima se suočavaju penzioneri, korisnici socijalne pomoći i borci. Prema zvaničnoj izjavi, sredstva su već spremna, a dinamika isplate jasno je definisana. Ove mere deo su šire strategije Ministarstva finansija, koje nastoji da obezbedi dodatnu podršku građanima u periodu povećanih troškova života.

Na kraju, ministar Siniša Mali naglasio je da je prioritet državne politike osiguranje stabilnosti i blagovremene isplate socijalnih davanja. Takođe, najavio je da će slični programi biti razmatrani i u narednom periodu, u zavisnosti od potreba građana.

Žene danas posećuju grob svetiteljke i mole se za zdravlje, tražeći njenu zaštitu protiv bolesti

Prepodobna Makrina ostala je upamćena po svojoj posvećenosti Bogu, monaškom životu i molitvi pred smrt 379. godine. Danas se vernici širom pravoslavnog sveta sećaju njene snažne vere, skromnosti i potpunog odricanja, a mnoge žene dolaze na njen grob, moleći se za zdravlje i tražeći zaštitu protiv bolesti.

Prepodobna Makrina bila je najstarija sestra svetog Vasilija Velikog i svetog Grigorija Niskog. Njena priča počinje u mladosti kada je bila verena za plemenitog mladića. Međutim, nakon njegove iznenadne smrti, odlučila je da nikada ne stupi u brak. Svoju odluku opravdavala je verom u vaskrsenje i smatrala je svog verenika živim u Bogu.

Život posvećen molitvi i pomoći drugima

Makrina je isticala da „nije pravo da devojka, obručena jednom vereniku, ide za drugoga“, ukazujući na važnost vernosti. Nakon što je izgubila verenika, zajedno sa majkom Emilijom primila je monaštvo u ženskom manastiru. U tom okruženju, sa ostalim monahinjama, posvetila se molitvi, radu i duhovnom životu. Osim toga, najveći deo vremena provodila je u duhovnom uzdizanju i bogomisliju, što je ostavilo snažan utisak na sve oko nje.

Mnoge žene danas veruju da molitva Prepodobnoj Makrini donosi utehu i podršku posebno kada se suočavaju sa zdravstvenim izazovima. Tradicija njene zaštite protiv bolesti snažno je prisutna u zajednicama koje neguju poštovanje prema svetiteljima. Zbog toga se njen lik povezuje sa nadom i isceljenjem.

Makrina kao uzor skromnosti i duhovne snage

Prepodobna Makrina poznata je po svojoj skromnosti i odricanju materijalnog života. Njen životni put, obeležen ličnim gubicima i odabirom monaškog puta, inspirisao je mnoge generacije vernika. Takođe, tokom svog boravka u manastiru pokazala je izuzetnu snagu, brinući o drugima i šireći poruke vere i saosećanja.

Veruje se da je Prepodobna Makrina pred smrt pokazala duboko poverenje u Božju volju, što je ostalo zapisano u predanju. Njene reči i postupci često se navode kao primer kako treba istrajati u veri i čuvati dostojanstvo bez obzira na životne okolnosti. Na taj način, ona je postala simbol odricanja i predanosti duhovnim vrednostima.

Danas, mnogi hodočasnici posećuju mesta posvećena ovoj svetiteljki, tražeći pomoć i nadahnuće za rešavanje svakodnevnih izazova. Ipak, njena priča i dalje živi u molitvama i običajima pravoslavnih vernika, podsećajući na značaj vere, istrajnosti i saosećanja.