Connect with us

Srbija

SRBI OVO MASOVNO NOSE PREKO GRANICE, A MOGU DA OSTANU BEZ SVEGA: Pravila koja važe kada se vraćate sa odmora

Objavljeno pre

3 sata

,

Foto Izvor: Tanjug/Saška Drobnjak

Povratak sa letovanja često znači pun gepek suvenira, hrane, pića i stvari kupljenih u inostranstvu. Međutim, ono što je bez problema kupljeno u Grčkoj, Crnoj Gori, Turskoj ili nekoj drugoj zemlji ne znači automatski da preko granice Srbije može da se prenese bez prijavljivanja.

Sezona godišnjih odmora donosi velike gužve na graničnim prelazima, a među stvarima koje putnici vraćaju sa putovanja često se nalaze hrana, alkohol, cigarete, parfemi, garderoba, tehnika i pokloni. Problem može nastati kada putnik ne zna gde prestaje lični prtljag, a počinje roba koju je potrebno prijaviti carini. Zbog toga bi pre povratka u Srbiju trebalo proveriti šta se nalazi u koferima i gepeku, posebno ako ste tokom odmora išli u veću kupovinu.

Nije sve iz gepeka automatski „lični prtljag“

Lični prtljag čine predmeti nekomercijalnog karaktera koji putniku služe tokom putovanja. Tu spadaju odeća, obuća, predmeti za ličnu higijenu, uobičajena terapija, kao i tehnički uređaji koje putnik koristi za svoje potrebe.

Međutim, postoji važna razlika između telefona koji ste poneli iz Srbije na odmor i, na primer, nekoliko novih uređaja koje ste kupili u inostranstvu. Za domaće putnike postoji povlastica prema kojoj, pored ličnog prtljaga, bez plaćanja uvoznih dažbina mogu da unesu robu za sopstvene potrebe čija vrednost ne prelazi 100 evra.

To znači da činjenica da je nešto kupljeno „za sebe“ ili „na poklon“ sama po sebi ne znači da ne podleže carinskim pravilima.

Koliko cigareta možete da unesete

Ovo je jedna od stvari oko koje putnici često greše.

Prema pravilima Uprave carina, deo ličnog prtljaga prilikom ulaska u Srbiju može biti:

  • 50 cigareta,
  • 25 cigarilosa težine do tri grama po komadu,
  • 10 cigara,
  • 50 grama duvana,
  • ili odgovarajuća kombinacija ovih proizvoda.

Zato nije pametno računati da nekoliko boksova cigareta automatski može da prođe kao lični prtljag samo zato što se nalaze među vašim stvarima. Ni alkoholna pića ne mogu se unositi u proizvoljnim količinama pod pravilima koja važe za lični prtljag.

Putnik može da unese jedan litar žestokog alkoholnog pića ili jedan litar penušavih i likerskih vina, odnosno odgovarajuću kombinaciju tih pića, kao i jedan litar ostalih vina.

Zato nekoliko flaša kupljenih tokom odmora može zahtevati drugačiji carinski tretman od jedne flaše koju nosite kao suvenir.

Upravo hrana često puni gepeke automobila prilikom povratka sa mora. Prema objašnjenju Uprave carina, putnik može da nosi hranu potrebnu tokom samog putovanja, poput sendviča, grickalica, vode i sokova, u razumnoj količini. Moguće je poneti i određenu fabrički upakovanu hranu kada je očigledno da je namenjena ličnim potrebama.

Međutim, kod pojedinih proizvoda mogu važiti i posebni veterinarski, sanitarni ili fitosanitarni propisi. Zato posebno treba biti oprezan sa mesom, mlečnim proizvodima, biljkama i drugim proizvodima koji mogu podleći posebnim ograničenjima.

Kupili ste telefon, televizor ili skuplju garderobu? Obratite pažnju

Jedna od čestih zabluda jeste da će nova stvar automatski postati lični prtljag ako se izvadi iz originalne kutije. Carinski organ prilikom kontrole može da utvrđuje prirodu, količinu i namenu robe.

Domaći putnici imaju pomenutu povlasticu za robu za lične potrebe vrednosti do 100 evra, pored ličnog prtljaga. Zato skuplji telefon, sat, laptop ili druga vrednija roba kupljena u inostranstvu ne treba automatski posmatrati kao robu koju je moguće uneti bez prijavljivanja samo zato što je namenjena vama ili članu porodice.

„Dobio sam na poklon“ takođe nije univerzalno oslobađanje od carinskih pravila. Ako iz inostranstva nosite skuplji sat, elektroniku, garderobu ili drugi predmet koji ste dobili na poklon, činjenica da ga niste platili ne znači da predmet nema vrednost.

Posebno treba voditi računa kada se nosi više istovetnih novih proizvoda, jer njihova količina može ukazivati da roba nije namenjena samo ličnim potrebama. Jedno od najvažnijih pravila odnosi se na novac. U Srbiju možete uneti i više od 10.000 evra. Dakle, posedovanje većeg iznosa samo po sebi nije zabranjeno.

Ali ako preko državne granice prenosite 10.000 evra ili više, odnosno odgovarajuću vrednost u dinarima ili drugoj stranoj valuti i drugim fizički prenosivim sredstvima plaćanja, postoji obaveza prijavljivanja carinskom organu.

Prijava se vrši na odgovarajućem obrascu na graničnom prelazu. Na prijavljeni iznos ne plaća se porez samo zato što prelazi 10.000 evra. Putnik dobija potvrdu o prijavljenom novcu. Važno je i da se limit posmatra po osobi, a pravila se odnose i na maloletne putnike.

Kartice nisu isto što i gotovina

Ako na bankovnom računu imate 15.000 ili 50.000 evra, a preko granice nosite samo platnu karticu, to nije isto kao fizički prenos tog iznosa novca. Platne kartice mogu slobodno da se unose i iznose iz Srbije.

Pravilo o prijavljivanju odnosi se na fizički prenos sredstava plaćanja preko državne granice. Među popularnim stvarima koje turisti kupuju u inostranstvu nalaze se parfemi.

Kao deo ličnog prtljaga može se uneti jedan parfem do 50 mililitara i jedna toaletna voda do 25 mililitara.

Ako nosite veću količinu novih parfema, naročito više istih pakovanja, ne treba računati da će se automatski smatrati običnim ličnim prtljagom. Ako niste sigurni da li nešto treba prijaviti, bezbednije je obratiti se carinskom službeniku nego pokušavati da robu sakrijete među ličnim stvarima. Posebnu pažnju treba obratiti na veću količinu cigareta i alkohola, vrednu elektroniku, luksuzne predmete, veću količinu nove garderobe i gotovinu.

Zato pre nego što krenete kući sa odmora napravite jednostavnu proveru gepeka. Ono što izgleda kao bezazlen suvenir ili dobra kupovina u inostranstvu na granici može podleći potpuno drugačijim pravilima.

Povezano
Pročitaj još

Srbija

Groznica Zapadnog Nila u Srbiji: Batut objavio nove slučajeve i preporuke

Šest osoba obolelo od neuroinvazivnog oblika groznice Zapadnog Nila, registrovani slučajevi u tri okruga

Objavljeno pre

55 minuta

,

avgust 17, 2026

Objavio:

Groznica Zapadnog Nila u Srbiji: Batut objavio nove slučajeve i preporuke

Šest osoba obolelo od neuroinvazivnog oblika groznice Zapadnog Nila, registrovani slučajevi u tri okruga

Groznica Zapadnog Nila u Srbiji potvrđena je kod šest osoba, a prema saopštenju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, svi oboleli imaju neuroinvazivni oblik bolesti. Slučajevi su registrovani od 1. juna do 16. avgusta 2026. godine na području Beograda, Južnobanatskog i Srednjobanatskog okruga.

Među zaraženima su četiri muškarca i dve žene, sa prosečnom starošću od 64 godine. Prema zvaničnim podacima, virus Zapadnog Nila širi se i regionom i Evropom, a Institut „Batut“ izdao je ključne preporuke građanima za prevenciju infekcije.

Detalji o groznici Zapadnog Nila u Srbiji

Od početka sezone nadzora, groznica Zapadnog Nila u Srbiji registrovana je kod šest pacijenata. Dva slučaja potvrđena su u Beogradu, dva u Južnobanatskom okrugu i dva u Srednjobanatskom okrugu. Svi oboleli razvili su tešku, neuroinvazivnu formu bolesti. Ova infekcija je sezonska i najčešće se javlja od juna do novembra, a prenosi je zaraženi komarac vrste Culex pipiens, poznat kao domaći ili rečni komarac.

Prema podacima iz Instituta „Batut“, prosečna starost zaraženih je 64 godine, a među njima su četiri muškarca i dve žene. Virus je i dalje prisutan na teritoriji Srbije, zbog čega stručnjaci apeluju na dodatni oprez.

Širenje virusa u regionu i Evropi

Groznica Zapadnog Nila u Srbiji deo je šireg trenda širenja virusa u regionu i Evropskoj uniji. Zaključno sa 13. avgustom 2026. godine, slučajevi su registrovani u Italiji, Grčkoj, Rumuniji, Španiji, Francuskoj i Nemačkoj, kao i u Severnoj Makedoniji. U sedam evropskih zemalja identifikovano je ukupno 75 područja pogođenih virusom. Prijavljeno je 426 lokalno stečenih slučajeva infekcije kod ljudi, od kojih najviše u Italiji (224) i Grčkoj (105).

Ova činjenica ukazuje na potrebu za pojačanim merama prevencije, kako zbog prisutnosti virusa u Srbiji, tako i zbog učestalosti obolevanja u susednim državama.

Simptomi bolesti i preporuke za zaštitu

Simptomi groznice Zapadnog Nila nastaju 3 do 14 dana nakon uboda zaraženog komarca. Kod oko 80 odsto zaraženih infekcija protiče bez simptoma. Međutim, oko 20 odsto ima blagu kliničku sliku sa povišenom temperaturom, glavoboljom, mučninom ili povraćanjem. U ređim slučajevima javlja se otok limfnih žlezda ili osip na koži grudnog koša, leđa i stomaka.

Kod jednog obolelog na 150 inficiranih razvija se teška klinička slika sa znakovima upale mozga ili moždanica. Tada se pojavljuju ukočenost vrata, dezorijentacija, slabost, pa čak i paraliza. Ovi simptomi mogu trajati nedeljama i ostaviti trajna neurološka oštećenja.

Institut „Batut“ naglašava da ne postoji vakcina protiv groznice Zapadnog Nila kod ljudi. Zbog toga preporučuje lične mere zaštite: upotrebu repelenata, nošenje duge odeće svetlih boja, izbegavanje boravka napolju u sumrak i zoru, korišćenje zaštitnih mreža na prozorima i vrata, kao i uklanjanje stajaće vode iz dvorišta i terasa.

Pored toga, građanima koji putuju u inostranstvo savetuje se primena svih zaštitnih mera, posebno u tropskim i suptropskim predelima. Ako se primete simptomi koji mogu ukazivati na neuroinvazivni oblik bolesti, preporučuje se hitno obraćanje izabranom lekaru.

Pročitaj još

Srbija

Teatar humanosti Fondacije Mozzart: Kada svaka ulaznica znači šansu za ozdravljenje

Više od 11 miliona dinara prikupljeno je u prvoj sezoni Teatra humanosti Fondacije Mozzart za pomoć građanima.

Objavljeno pre

2 sata

,

avgust 17, 2026

Objavio:

Teatar humanosti Fondacije Mozzart: Kada svaka ulaznica znači šansu za ozdravljenje

Više od 11 miliona dinara prikupljeno je u prvoj sezoni Teatra humanosti Fondacije Mozzart za pomoć građanima.

Prva sezona koju su obeležili Teatar humanosti Fondacije Mozzart i donacije za lečenje građana Srbije rezultirala je prikupljanjem više od 11.000.000 dinara. Pozorišna scena na adresi Cara Dušana 35 na Dorćolu, prema saopštenju Fondacije Mozzart, postala je simbol mesta gde umetnost, solidarnost i humanost idu ruku pod ruku. Čim je tokom letnje pauze spuštena zavesa na ovom pozorištu, cela Srbija pretvorila se u podijum za humanu misiju ove fondacije.

Teatar humanosti Fondacije Mozzart u fokusu

Dok traje letnja pauza, aktivnosti koje je pokrenula Fondacija Mozzart prelaze granice pozorišne sale. Kroz ulaganje u zajednicu, kulturu, zdravstvo, sport i obrazovanje, Fondacija Mozzart ističe značaj angažovanja u društvu. Sezona Teatra humanosti ostavila je trag, jer svaka ulaznica nije značila samo veče u pozorištu, već i neposrednu pomoć onima kojima je bila najpotrebnija.

Na ovaj način, teatar na Dorćolu nije bio samo mesto umetničkog izražavanja, već i prostor nade i podrške. Takođe, prema zvaničnom saopštenju, svaka predstava bila je prilika da se pokaže koliko je važno povezivanje umetnosti i humanosti u svakodnevnom životu.

Humanost kroz umetnost – značaj za zajednicu

Osim toga, Fondacija Mozzart nastavlja da ulaže u različite oblasti društva, čime potvrđuje da se prava vrednost dela ogleda na pozornici humanosti. Prikupljenih više od 11.000.000 dinara tokom prve sezone Teatra humanosti Fondacije Mozzart pokazuje snagu zajedničkog delovanja. Ovaj iznos usmeren je na lečenje građana Srbije kojima je pomoć najpotrebnija.

Zbog toga Teatar humanosti Fondacije Mozzart postaje primer kako kulturni događaji mogu imati mnogo širi uticaj od zabave i umetnosti. Prikupljena sredstva pokazuju koliko je moguće promeniti živote ljudi kada se zajednica okupi oko zajedničkog cilja solidarnosti i podrške.

Šta kažu iz Fondacije Mozzart o nastavku misije

Prema saopštenju Fondacije Mozzart, plan je da se sa humanitarnim aktivnostima nastavi i u narednim sezonama. Teatar humanosti Fondacije Mozzart i dalje će biti mesto gde se umetnost i humanost susreću, dok će građani imati priliku da svojim dolascima i dalje podržavaju one kojima je pomoć potrebna.

Konačno, iskustva iz prve sezone pokazuju da zajedništvo i solidarnost kroz umetnost mogu doneti stvarne promene. Fondacija Mozzart poručuje da će i dalje ulagati u projekte koji spajaju ljude, promovišu humanost i podižu kvalitet života u zajednici.

Pročitaj još

Srbija

Dnevna bolnica za interventnu radiologiju otvorena u UKC Niš: Novi centar uskoro stiže

Više od 2.000 pacijenata iz Niša i jugoistočne Srbije dobiće savremenu medicinsku negu zahvaljujući novoj bolnici.

Objavljeno pre

2 sata

,

avgust 17, 2026

Objavio:

Dnevna bolnica za interventnu radiologiju otvorena u UKC Niš: Novi centar uskoro stiže

Više od 2.000 pacijenata iz Niša i jugoistočne Srbije dobiće savremenu medicinsku negu zahvaljujući novoj bolnici.

Otvaranjem dnevne bolnice za interventnu radiologiju u UKC Niš, zdravstvena zaštita u jugoistočnoj Srbiji dobija savremeni podsticaj. Prema saopštenju, ovaj potez omogućava da 2.000 do 3.000 pacijenata godišnje iz Niša i regiona dobiju efikasnije i brže lečenje minimalno invazivnim procedurama. Bolnica je opremljena najsavremenijom medicinskom opremom, a podršku je obezbedilo Ministarstvo zdravlja.

Značaj dnevne bolnice za pacijente iz Niša i regiona

Kako ističu iz UKC Niš, dnevna bolnica za interventnu radiologiju znači bržu i dostupniju dijagnostiku i lečenje. Pacijenti sada mogu da računaju na kraći boravak u bolnici, manje opterećenje tokom oporavka i savremene procedure koje su ranije bile dostupne samo u većim kliničkim centrima. Ova organizaciona jedinica omogućava multidisciplinarni pristup, jer radiolozi sarađuju sa lekarima iz različitih specijalnosti.

Doc. dr Milan Lazarević, direktor UKC Niš, naglašava važnost ovog koraka: „Otvaranjem ove organizacione jedinice, Univerzitetski klinički centar Niš dodatno unapređuje dostupnost savremenih, minimalno invazivnih procedura interventne radiologije i omogućava efikasnije zbrinjavanje pacijenata. Rad dnevne bolnice podrazumevaće multidisciplinarni pristup i saradnju interventnih radiologa sa lekarima različitih specijalnosti, što je od posebnog značaja za lečenje kompleksnih, akutnih i životno ugroženih pacijenata sa područja Niša i čitavog regiona jugoistočne Srbije.“

Novi centar za povezivanje radiologije i hirurgije

U međuvremenu, UKC Niš najavljuje sledeći važan iskorak. U planu je povezivanje interventne radiologije i digestivne hirurgije, čime će rad stručnjaka iz obe oblasti biti još koordinisaniji. Tu novu organizacionu jedinicu vodiće prof. dr Goran Stanojević, zamenik direktora UKC Niš i rukovodilac Klinike za digestivnu hirurgiju. Na taj način, radiolozi i hirurzi će raditi kao jedinstven tim, a pacijenti će dobijati brzu i savremenu medicinsku pomoć.

Otvaranju dnevne bolnice prisustvovali su ključni predstavnici ustanove: prof. dr Goran Stanojević, doc. dr Aleksandra Aracki Trenkić (rukovodilac Centra za radiologiju UKC Niš) i savetnik ministra zdravlja prof. dr Zoran Radovanović.

UKC Niš nastavlja razvoj: savremena medicina za jugoistočnu Srbiju

Prema navodima iz saopštenja, UKC Niš ne planira da uspori s inovacijama. Otvaranje dnevne bolnice deo je šire strategije kojom se savremena medicina približava pacijentima u Nišu i celoj jugoistočnoj Srbiji. Nova organizaciona jedinica podiže nivo zdravstvene zaštite i omogućava da savremene minimalno invazivne procedure postanu standard dostupnosti.

Zahvaljujući novoj dnevnoj bolnici za interventnu radiologiju, ali i budućem centru koji će povezivati radiologiju i digestivnu hirurgiju, pacijenti iz Niša i regiona mogu da očekuju efikasnije lečenje i brži oporavak. Na ovaj način, UKC Niš potvrđuje svoju ulogu lidera zdravstvene zaštite u ovom delu Srbije.

Pročitaj još

U Trendu