Republički seizmološki zavod potvrdio potres, intenzitet procenjen na IV stepena Merkalijeve skale

Zemljotres jačine 2,9 stepeni po Rihterovoj skali registrovan je danas u 15.02 časova na području južne Srbije, sa epicentrom u mestu Babin Potok kod Prokuplja, saopšteno je iz Republičkog seizmološkog zavoda. Prema navodima Zavoda, teorijski intenzitet potresa u epicentru procenjen je na IV stepena Merkalijeve skale.

U saopštenju je precizirano da zemljotresi ovog intenziteta ne mogu izazvati oštećenja na objektima u epicentralnoj oblasti. Za sada nema prijavljenih materijalnih šteta niti povređenih. Nadležne službe nastavljaju da prate situaciju i procenjuju eventualne posledice.

„Zemljotresi ovakvog intenziteta ne mogu izazvati oštećenja na objektima u epicentralnoj oblasti“, navedeno je u saopštenju Republičkog seizmološkog zavoda.

Ministarstvo prosvete saopštilo da je 57.580 učenika upisano, a trendovi pokazuju promene u izboru zanimanja

Upis učenika u srednje škole širom Srbije uspešno je okončan, saopštilo je Ministarstvo prosvete na konferenciji za novinare održanoj u Vladi Srbije. Prema zvaničnim podacima, u prvom i drugom upisnom roku upisano je ukupno 57.580 đaka, dok je ostalo oko 10.000 slobodnih mesta. Završni ispit ove godine polagalo je 64.400 učenika, a slobodnih mesta u srednjim školama bilo je 72.000.

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković naglasio je da je proces upisa protekao bez većih problema, uprkos izazovima koji su posledica prošlogodišnje krize u obrazovnom sistemu. Prosečan broj bodova ostvarenih na završnom ispitu ostao je na nivou iz prethodne godine, dok je zabeležen slabiji učinak iz maternjeg jezika, ali bolji rezultati iz matematike i izbornog predmeta.

Od ukupnog broja upisanih, 42.452 učenika (73,7%) odlučilo se za srednje stručne škole – od toga 32.758 na četvorogodišnje, a 9.694 na trogodišnje profile. U gimnazije je upisano 14.658 učenika (25,4%), a umetničke i muzičke škole izabralo je 1.496 učenika.

U okviru srednjeg stručnog obrazovanja ponuđeno je 200 obrazovnih profila u 14 područja rada, usklađenih sa potrebama tržišta rada. Ministar Stanković je istakao da je primetno smanjen interes za informacione tehnologije, za šta su kao razlozi navedeni stagnacija nastavnih planova i ekspanzija veštačke inteligencije.

Posebno interesovanje pokazano je za društveno-humanističke škole, među kojima su se izdvojile Filološka gimnazija u Beogradu i Karlovačka gimnazija, naročito za smerove španskog i italijanskog jezika, kao i za profile vezane za vizuelne i dramske umetnosti.

Kada je reč o novim profilima u srednjim stručnim školama, šest ih je uvedeno u školskoj 2025/2026. godini, a tri su imala stopostotnu popunjenost: tehničar mehatronike u vozilima, mehaničar za montiranje i održavanje alata i filmopisac. Novi profili tehničar obnovljivih izvora energije i tehničar vitikulture i enologije popunjeni su sa 80%, dok za smer šumar-uzgajivač nije zabeleženo veliko interesovanje.

Ministar je naglasio važnost saradnje sa privredom i potrebu za većim uključivanjem kompanija u dualno obrazovanje. Svi administrativni procesi za upis bili su digitalizovani, a podršku su pružile relevantne institucije i fakulteti. „Prijemni ispit za učenike srednjih škola je po svojoj složenosti i obimu drugi, posle izbora, administrativni proces koji sprovodi država“, izjavio je ministar Stanković.

Republički hidrometeorološki zavod izdao upozorenje, najkritičniji datumi za oluje i toplotni talas krajem meseca

Druga dekada jula donosi ozbiljan rizik od superćelijskih oluja praćenih gradom i olujnim vetrom širom Srbije, dok se krajem meseca očekuje snažan toplotni talas sa temperaturama i do 42 stepena, saopštili su meteorolozi. Prema zvaničnoj prognozi, period od 8. do 15.07. obeležiće slabljenje afričkog anticiklona i prodor vlažnog vazduha, što stvara uslove za pljuskove, grmljavinu i lokalne nepogode.

Meteorolog Ivan Ristić izjavio je da će druga dekada jula biti najrizičnija za pojavu superćelijskih oluja, jer se očekuje nagli porast temperature do blizu 30 stepeni. „Druga dekada će biti najrizičnija kada su u pitanju superćelijske oluje, jer se mora brzo zagrejati i sredinom meseca biti blizu 30 stepeni, što znači da će biti ispunjen jedan od kriterijuma za superćelijsku oluju – temperatura mora biti viša od 27 stepeni“, naveo je Ristić.

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) objavio je precizne datume kada postoji povećan rizik od vremenskih nepogoda: oko 15. i 16.07, zatim od 17. do 20.07, kao i oko 23, 25, 27. i 28.07. Prognozira se mogućnost prolaznih naoblačenja sa kišom ili lokalnim pljuskovima, uz grmljavinu, grad i olujni vetar. Jutarnje temperature u ovom periodu kretaće se od 18 do 22 stepena, a dnevne od 28 do 33, dok se sredinom druge i treće dekade očekuju maksimumi do 36 stepeni.

Nakon nestabilnog perioda, oko 20.07. dolazi do stabilizacije i povratka afričkog anticiklona, kada će uslediti novi toplotni talas. Najviši temperaturni maksimumi očekuju se oko 24. i 25.07, kada se za Beograd prognozira temperatura oko 41 stepen, a u pojedinim delovima Srbije i do 42 stepena. Meteorolozi upozoravaju na povećan broj tropskih dana i tropskih noći, posebno u većim gradovima.

Stručnjaci savetuju građanima da prate radarska upozorenja i ograniče boravak na otvorenom tokom najkritičnijih perioda, posebno između 11 i 17 časova za vreme toplotnog talasa, te da ranjive kategorije stanovništva preduzmu mere zaštite, uključujući rashlađivanje prostorija i unos dovoljne količine vode.