Ekonomisti i turistički operateri upozoravaju na rast troškova i pad rezervacija na Mediteranu

Sukob u Iranu znatno utiče na turističku sezonu u Grčkoj, a posledice su već vidljive kroz rast cena i smanjenje rezervacija, navode stručnjaci iz oblasti ekonomije i turizma. Prema dostupnim podacima, zatvaranje Ormuskog moreuza i poremećaji u snabdevanju energijom izazvali su rast cene nafte iznad 100 dolara po barelu, što direktno utiče na poskupljenje prevoza i hotelskih usluga.

Prema izjavama ekonomista, cene smeštaja i hrane na Mediteranu su u porastu, dok su aranžmani za srpske turiste postali skuplji i manje dostupni. Turistički operateri beleže pad rezervacija od čak 40 odsto na pojedinim destinacijama, dok su u kriznim zonama poput Kipra otkazivanja dostigla 100 odsto. Deo turista preusmerava se ka sigurnijim destinacijama, dok u Grčkoj dolazi do smanjenja potražnje.

Geopolitički rizik dodatno komplikuje situaciju na istočnom Mediteranu, gde se beleži povećana vojna aktivnost. Analitičari upozoravaju da produženi sukob može dovesti do rasta bezbednosnog rizika i dodatnih otkazivanja putovanja, jer percepcija nesigurnosti utiče na odluke turista.

Organizacije iz oblasti ekonomije ističu da aktuelni rat doprinosi globalnoj inflaciji, što dodatno opterećuje turistički sektor. Grčka, koja značajan deo prihoda ostvaruje od turizma, biće prinuđena da deo povećanih troškova prebaci na putnike.

Za građane Srbije, tradicionalne goste grčkih letovališta, aktuelna situacija znači dodatni rast troškova goriva, aranžmana i svakodnevnih troškova tokom boravka. Sezona letovanja je pod znakom pitanja, a za mnoge porodice odlazak na more postaje ozbiljna finansijska odluka.

“S obzirom na razvoj situacije, turistička industrija na Mediteranu nalazi se pred najneizvesnijom sezonom u poslednjih nekoliko decenija, sa značajnim padom interesovanja i rastom cena”, ocenjuju stručnjaci.

Zvaničnici ističu da je događaj pokazao mogućnosti jugoslovenske protivvazdušne odbrane tokom NATO bombardovanja

Obaranje američkog bombardera F-117A tokom NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 27.03.1999. godine kod Beograda, istorijski je događaj koji je podigao moral vojske i ujedinio narod i vojsku, izjavio je potpukovnik u penziji Đorđe Aničić, tadašnji ratni zamenik komandanta Trećeg raketnog diviziona, prema zvaničnim izvorima.

Aničić je istakao da je uništenje aviona F-117, za koji se verovalo da je nevidljiv za radare, pokazalo da otpor ima smisla i uticalo na strah među NATO pilotima u nastavku bombardovanja. “Tog trenutka nismo znali koji avion je oboren, informacije o veličini uspeha stigle su sutradan. Izveštaj je odmah prosleđen komandama i operativnom centru Generalštaba”, naveo je Aničić.

Tokom bombardovanja, protivvazdušna odbrana Jugoslavije oborila je još jedan F-117, što je potvrđeno tek 2020. godine iz izjava američkih pilota. Takođe, oboren je i avion F-16 kod Šapca, kojim je upravljao tadašnji potpukovnik Dejvid Goldfejn, kasnije komandant ratnog vazduhoplovstva SAD. Aničić je naveo da je pogođen i strategijski bombarder B-2, ali nije pao na teritoriju tadašnje Jugoslavije.

Govoreći o akciji obaranja F-117, Aničić je rekao da su loši vremenski uslovi otežavali lociranje aviona, a posada je uspešno izvela treći pokušaj lansiranja rakete u roku od 75 sekundi. “Obaranje je dokaz vrhunske obučenosti posluge i maksimalnog iskorišćenja tada zastarele tehnike”, rekao je on.

Potpukovnik u penziji Ljubinko Đurković izjavio je da je događaj pokazao da NATO pakt nije nepobediv i da jugoslovenski sistemi, iako tehnološki zaostali, mogu da obore vrhunac američke vojne tehnologije. Đurković je naglasio da je taj uspeh dao dodatnu snagu i moral vojsci i narodu tokom sukoba.

Zvaničnici navode da je obaranje F-117A ostalo simbol otpora i primer da i sa ograničenim resursima mogu biti postignuti značajni rezultati u savremenim ratnim uslovima.

Tužilaštvu podneta prijava, Mario Spasić tvrdi da predsednik Visokog saveta tužilaštva nije sproveo sudsku odluku

Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije podneo je krivičnu prijavu protiv Branka Stamenkovića, predsednika Visokog saveta tužilaštva, zbog sumnje da nije preduzeo radnje za sprovođenje odluke Ustavnog suda Srbije u vezi sa izborom članova Saveta. Prijava je dostavljena nadležnom tužilaštvu, a kao osnov za prijavu navode se sumnje na krivična dela neizvršenje sudske odluke i nesavestan rad u službi.

Generalni sekretar Antikorupcijskog saveta Mario Spasić izjavio je da je Ustavni sud na sednici Velikog veća 23. marta 2026. godine usvojio žalbe u predmetu koji se odnosi na izbor članova Visokog saveta tužilaštva. Sud je tom prilikom odbio prigovore na biračkim mestima Kragujevac 2 i Niš 3, te naložio Savetu da bez odlaganja objavi konačne rezultate glasanja i donese odluku o izboru članova.

Spasić je naglasio da, prema njegovim rečima, Branko Stamenković do danas nije preduzeo potrebne radnje na koje je obavezan i ovlašćen, čime su ispunjeni elementi krivičnih dela navedenih u prijavi. “Zahtevali smo hitnu reakciju nadležnog tužilaštva zbog ovakve grube zloupotrebe i Ustava i zakona”, naveo je Spasić.

U skladu sa članom 7. Zakona o ustavnom sudu, odluke Ustavnog suda su konačne, izvršne i opšteobavezujuće i moraju se sprovesti bez odlaganja. Takođe, član 171. Ustava Republike Srbije propisuje da je svako dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda.

“Do današnjeg dana Branko Stamenković nije preduzeo radnje na koje je obavezan i ovlašćen kako bi se sprovela navedena odluka Ustavnog suda”, izjavio je Mario Spasić. Dalji postupak je u nadležnosti tužilaštva.