Direktni letovi između Beograda i Majamija biće dostupni od maja 2027. godine, najavio je direktor Er Srbije.

Putnici iz Srbije dobiće novu mogućnost putovanja preko Atlantika, jer će Er Srbija uvesti direktne letove na relaciji Beograd–Majami od maja 2027. godine. Ovu važnu najavu potvrdio je generalni direktor kompanije, Jirži Marek, a nova linija označava dodatno širenje dugolinijske mreže Er Srbije na severnoameričko tržište.

Osim toga, kompanija planira da tokom 2027. godine uvede još pet novih destinacija iz Beograda. Putnici će tako moći da putuju direktno do Jerevana, Helsinkija, Kluž-Napoke, Kišinjeva, kao i do Mahona na španskom ostrvu Menorka. Ovaj potez omogućava Er Srbiji da još snažnije učvrsti svoje prisustvo u Evropi i Severnoj Americi.

Majami kao nova dugolinijska destinacija za Er Srbiju

Majami će postati deo dugolinijske mreže Er Srbije, čime kompanija nastavlja da jača svoje prisustvo na severnoameričkom kontinentu. Er Srbija već ima direktne letove iz Beograda za Njujork i Čikago, a ove godine je pokrenula i novu liniju za Toronto. Uvođenje letova za Majami predstavlja logičan korak u nastavku širenja interkontinentalne ponude.

Kako navode iz kompanije, detalji o početku letova i redovima letenja za Majami i ostale nove destinacije biće dostupni od sutra. Putnici koji planiraju putovanja u Severnu Ameriku dobiće još više opcija i fleksibilnosti.

Širenje mreže i strateški značaj novih linija

U poslednjih nekoliko godina, Er Srbija je značajno proširila svoju mrežu, ne samo prema Severnoj Americi već i prema Kini. To jasno pokazuje strategiju kompanije da se pozicionira kao ključni regionalni avio-prevoznik sa povezanošću ka važnim svetskim destinacijama.

Pored toga, proširenje ponude na liniji Beograd–Majami otvara nove mogućnosti za poslovne i turističke putnike. Istovremeno, nova veza dodatno povezuje Srbiju sa Floridom, što može biti značajno i za dijasporu i za razvoj turizma.

Na kraju, prema saopštenju kompanije, sve informacije vezane za cene karata, učestalost letova i tačan datum početka prodaje biće objavljene uskoro. Putnici se ohrabruju da prate zvanične kanale Er Srbije za najnovije vesti o liniji Beograd–Majami.

Teretna vozila na graničnom prelazu Batrovci trenutno čekaju čak devet sati na izlazu iz zemlje, dok su zadržavanja primetna i na drugim prelazima.

Kamioni na Batrovcima suočavaju se sa dugim zadržavanjima prilikom izlaska iz Srbije. Prema informacijama koje je saopštila Uprava granične policije Republike Srbije, teretna vozila trenutno čekaju čak devet sati na graničnom prelazu Batrovci za izlazak iz zemlje. Ovi podaci su potvrđeni u 17 časova, a situacija je posebno izazovna za vozače kamiona koji se nalaze na ovom prelazu.

Pored Batrovaca, zadržavanja su zabeležena i na drugim graničnim prelazima. Tako, na graničnom prelazu Bezdan kamioni čekaju oko šest sati, dok su na Šidu zadržavanja oko pet sati. Na prelazima Kelebija i Horgoš vreme čekanja za teretna vozila iznosi po dva sata. Ove informacije potvrdio je Auto Moto Savez Srbije u zvaničnom saopštenju.

Stanje na putničkim terminalima i naplatnim rampama

Na putničkim terminalima domaćih graničnih prelaza nema zadržavanja vozila, što znači da putnici u drumskom saobraćaju trenutno prolaze bez većih gužvi. Osim toga, na naplatnim stanicama na auto-putevima širom Srbije vozila se ne zadržavaju, što olakšava putovanje onima koji koriste ove putne pravce.

U međuvremenu, iz nadležnih institucija savetuju vozačima teretnih vozila da redovno prate stanje na granicama i planiraju svoje putovanje u skladu sa trenutnim informacijama. Ovakva zadržavanja na izlazu iz Srbije nisu neuobičajena u periodima povećanog teretnog saobraćaja, naročito tokom turističke sezone ili u vreme pojačanog izvoza i uvoza robe.

Uzroci i preporuke za vozače kamiona

Iako zvanično saopštenje ne navodi konkretne razloge za trenutne gužve, važno je napomenuti da ovakva čekanja mogu biti posledica pojačanih kontrola, sezonskog povećanja obima saobraćaja ili tehničkih zastoja na graničnim prelazima. Zbog toga se preporučuje vozačima da, pre polaska, provere najnovije informacije o stanju na granici i, ukoliko je moguće, izaberu alternativne prelaze sa manjim zadržavanjima.

Takođe, vozači bi trebalo da budu spremni na duža čekanja i da planiraju potrebne pauze, kako bi izbegli dodatni stres i obezbedili bezbednost tokom putovanja. Prema saopštenju nadležnih, stanje na terminalima može se promeniti u toku dana, pa je važno redovno pratiti ažurirane podatke.

Na kraju, nadležni apeluju na sve učesnike u saobraćaju da budu strpljivi i poštuju pravila, dok traju zadržavanja na graničnim prelazima. U narednim danima očekuje se da će informacije o stanju na granicama biti redovno ažurirane, kako bi vozači mogli pravovremeno da planiraju svoje rute.

Od juna do 18. oktobra 2026. godine registrovano je 60 slučajeva groznice Zapadnog Nila, najviše u Beogradu.

Groznica Zapadnog Nila registrovana je u Srbiji kod ukupno 60 osoba od početka sezone nadzora 1. juna do 18. oktobra 2026. godine, prema saopštenju Instituta za javno zdravlje Srbije ‘Dr Milan Jovanović Batut’. Od tog broja, čak 49 slučajeva imalo je neuroinvazivni oblik bolesti, što znači da je kod većine obolelih bolest zahvatila nervni sistem.

Najviše slučajeva groznice Zapadnog Nila u Beogradu

Prema podacima, među obolelima od groznice Zapadnog Nila ima 35 muškaraca i 25 žena, a prosečna starost iznosi 63,6 godina. Slučajevi su zabeleženi na teritoriji 13 okruga. Najveći broj registrovan je u Beogradu – 23 slučaja. U Južnobačkom okrugu potvrđeno je devet obolelih, dok je u Šumadijskom sedam. Srednjobanatski okrug ima šest slučajeva, Južnobanatski četiri, a u Severnobanatskom, Rasinskom i Pomoravskom okrugu evidentirana su po dva slučaja.

Raspodela po okruzima i starosna struktura obolelih

Zapadnobački, Braničevski, Raški i Nišavski okrug zabeležili su po jedan slučaj. Jedan slučaj registrovan je i sa teritorije zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica. Ove brojke pokazuju da je groznica Zapadnog Nila prisutna širom zemlje, ali sa većom koncentracijom obolelih u urbanim sredinama kao što je Beograd. Prosečna starost obolelih ukazuje na to da su starije osobe posebno pogođene tokom ove sezone.

Groznica Zapadnog Nila u Evropi tokom sezone 2026

U istoj periodu, slučajevi groznice Zapadnog Nila registrovani su i u državama Evropske unije i Evropskog ekonomskog prostora. Između ostalog, oboleli su prijavljeni u Italiji, Grčkoj, Rumuniji, Španiji, Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Holandiji, Hrvatskoj i Kipru. Ove informacije pokazuju da je groznica Zapadnog Nila tokom 2026. godine bila aktuelna ne samo u Srbiji već i širom Evrope.

Saopštenje Instituta Batut i važnost nadzora

Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” naglašava značaj kontinuiranog nadzora nad pojavom groznice Zapadnog Nila. Prema njihovim podacima, većina obolelih razvila je teži, neuroinvazivni oblik bolesti, što dodatno ističe potrebu za praćenjem i analizom epidemiološke situacije. Takođe, važno je redovno obaveštavanje javnosti o broju i raspodeli slučajeva kako bi se na vreme prepoznali rizični regioni i ranjive grupe stanovništva. Ova sezona groznice Zapadnog Nila još jednom potvrđuje značaj javnozdravstvenih mera i saradnje institucija u borbi protiv zaraznih bolesti.