Prema podacima Uprave granične policije, najduža zadržavanja danas zabeležena na zapadnim prelazima

Vozači teretnih vozila danas se suočavaju sa višesatnim čekanjima na graničnim prelazima u Srbiji, prema podacima Uprave granične policije. Najduže zadržavanje zabeleženo je na prelazu Šid, gde kamioni čekaju do pet sati, dok je na Bezdanu vreme čekanja četiri sata.

Na graničnim prelazima Kelebija i Batrovci vozači teretnih vozila čekaju po tri sata, dok je na Horgošu zadržavanje oko dva sata. Putnička vozila na Preševu prolaze granicu sa znatno kraćim zadržavanjem od oko 20 minuta, pokazuju zvanični podaci.

Iz Uprave granične policije navode da se povećani zastoji očekuju tokom dana zbog pojačanog prometa teretnog saobraćaja. „Situacija se stalno prati i preduzimaju se mere za ubrzanje protoka vozila“, saopšteno je iz Uprave granične policije.

Za vozače koji koriste auto-puteve, iz Auto-moto saveza Srbije saopšteno je da na naplatnim stanicama trenutno nema zadržavanja. Svi vozači se pozivaju na dodatno strpljenje i praćenje informacija o stanju na graničnim prelazima.

Nadležne službe apeluju na vozače teretnih vozila da pre polaska provere aktuelnu situaciju na prelazima kako bi izbegli duža čekanja.

Vernici širom Srbije danas slave mučenike i lekare, praznik se obeležava i u medicinskim ustanovama

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik Svetih Vrača Kozme i Damjana, koji su poznati po tome što su svoj dar lečenja nesebično delili sa svima kojima je pomoć bila potrebna, bez traženja nadoknade. Ova dvojica svetitelja, poznati i kao bezsrebrenici, slave se dva puta godišnje – 14. jula i 14. novembra, prema danima njihove smrti.

Prema crkvenom predanju, među braćom je došlo do neslaganja kada je Damjan primio dar od žene koju su izlečili, što je Kozmu naljutilo, ali su ih na kraju narod i crkva sahranili zajedno, prema božjem otkrovenju. Praznik Svetih Vrača je zvanična krsna slava Lekarske komore Srbije i obeležava se u brojnim medicinskim ustanovama širom zemlje.

Veruje se da je ovaj dan posebno pogodan za molitvu za ozdravljenje, a tradicija nalaže da se izbegavaju teški fizički poslovi, posebno za one koji rade na visinama. Takođe, prema narodnom verovanju, praznik se slavi i kao zaštita od groma, pa se preporučuje da se iz kuće ne izlazi bez preke potrebe.

Molitva svetiteljima, koja se može čitati 40 dana, posebno je posvećena zdravlju i zaštiti od bolesti. Vernici na ovaj dan upućuju molitve Svetim Vračima za zaštitu i blagostanje, verujući da njihovo posredništvo može doneti ozdravljenje i duhovnu snagu.

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom razgovara sa udruženjima i generalnim konzulom u cilju novih projekata

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Vladimir Kokanović, boravi u Solunu gde realizuje aktivnosti usmerene na unapređenje odnosa sa srpskom zajednicom u Grčkoj. Poseta uključuje sastanke sa predstavnicima udruženja „Beli krin“ i „Teofilos“, kao i razgovor sa generalnim konzulom Republike Srbije u Solunu, Jelenom Srdanović Bradović.

Tokom boravka u Grčkoj, Kokanović ističe važnost kontinuirane podrške srpskoj dijaspori i najavljuje pokretanje novih strateških inicijativa. Jedna od centralnih tema jeste projekat „Srpska kuća“ u Solunu, koji je već dobio podršku kao značajan korak za očuvanje jezika i tradicije među Srbima u ovom delu Grčke.

Kokanović je tokom susreta naglasio da saradnja sa udruženjima ima za cilj jačanje kulturnih i obrazovnih veza, posebno kroz projekte koji afirmišu srpski jezik i običaje. Poseban značaj daje razgovorima sa generalnim konzulom, uz napomenu da je dosadašnja saradnja sa diplomatsko-konzularnim predstavništvom na visokom nivou i da doprinosi unapređenju položaja srpske zajednice u Solunu i šire.

„Radujem se daljim razgovorima i susretima sa predstavnicima srpske zajednice, kao i zajedničkom radu na novim projektima koji će doprineti očuvanju identiteta i unapređenju saradnje,“ izjavio je Kokanović.

Prema zvaničnom saopštenju Uprave za saradnju s dijasporom, planirane aktivnosti u Solunu deo su šire strategije jačanja veza sa Srbima u regionu i podrške kroz konkretne programe.