Manastir Tumane najavljuje svečano obeležavanje Obretenja moštiju Svetog Jakova u sredu 21. oktobra, uz Svetu Liturgiju.

Vernici iz različitih krajeva Srbije i ove godine će dolaziti u manastir Tumane kako bi prisustvovali prazniku posvećenom jednom od najvećih tumanskih svetitelja. Obretenje moštiju Svetog Jakova Tumanskog najavljeno je za sredu, 21. oktobra, kada će biti služena Sveta Liturgija sa početkom u 09.00 časova. Prema zvaničnom saopštenju manastira, okupljanje pored moštiju svetitelja biće prilika da se vernici saberu u molitvi i zatraže njegovo zastupništvo.

Vernici očekuju da će, kao i prethodnih godina, praznik Obretenja moštiju Svetog Jakova Tumanskog doneti posebnu duhovnu atmosferu, a mnogi veruju da se nad njegovim moštima obilno izliva Božja blagodat. Praznik koji okuplja veliki broj ljudi svake godine, biće i ovog puta obeležen molitvama, zahvalnošću Gospodu i zajedničkim sabiranjem uz poštovanje svih tradicija manastira Tumane.

Obretenje moštiju Svetog Jakova Tumanskog i značaj praznika

Prema objavljenim informacijama, praznik u manastiru Tumane ima poseban značaj za vernike, koji smatraju da je boravak pored moštiju Svetog Jakova prilika za molitveno uzdizanje i duhovno isceljenje. U zvaničnoj najavi se ističe: „Dođite da se saberemo u molitvi kraj moštiju Svetog Jakova, zablagodarimo Gospodu i zatražimo molitveno zastupništvo ovog velikog tumanskog svetitelja.”

Mošti Svetog Jakova Tumanskog, čije je svetovno ime bilo Radoje Arsović, poštovane su zbog brojnih svedočenja o čudesima i blagodatima koje se, prema verovanjima, obilno izliva na one koji dolaze sa verom. Vernici ističu da je ovaj praznik vreme kada se posebno oseća zajedništvo i snaga molitve.

Sveti Jakov Tumanski: život i doprinos

Radoje Arsović rođen je 1894. godine i, prema podacima iz manastira, stekao je dva doktorata iz filozofije na Sorboni. Njegov život i duhovni put ostavili su snažan utisak među vernicima, a njegov lik danas predstavlja inspiraciju mnogima.

Osim toga, praznik Obretenja moštiju povezuje se sa istorijom i tradicijom manastira Tumane, a svake godine privlači i one koji žele da se upoznaju sa bogatom kulturnom i duhovnom baštinom ovog mesta.

Na kraju, prema najavi manastira, svi zainteresovani pozvani su da u sredu, 21. oktobra, prisustvuju Svetoj Liturgiji i prazničnom okupljanju, uz molitvu i uverenje u posebnu blagodat koju pruža praznik Obretenja moštiju Svetog Jakova Tumanskog.

Na Kelebiji se čeka sedam sati, na Bezdanu četiri, dok su Horgoš i Batrovci na tri sata čekanja za teretna vozila.

Najnovije informacije o stanju na granicama pokazuju da su teretna vozila suočena sa višesatnim čekanjem. Prema saopštenju Uprave granične policije, u 17 sati na putničkim terminalima naših graničnih prelaza nema zadržavanja vozila, ali teretnjaci na pojedinim prelazima nailaze na značajne gužve.

Najveće zadržavanje za kamione zabeleženo je na graničnom prelazu Kelebija, gde vozači čekaju čak sedam sati na izlazak iz zemlje. S druge strane, na Bezdanu čekanje iznosi četiri sata, dok se na Horgošu i Batrovcima čeka po tri sata. Ove informacije potvrđuje i Auto-moto savez Srbije, ističući da se situacija menja tokom dana, ali da su ovo najnoviji podaci zvaničnih službi.

Gde je stanje najpovoljnije za teretna vozila?

Na ostalim graničnim prelazima, prema poslednjim informacijama, nema dužih zadržavanja za teretna motorna vozila. To znači da vozači koji mogu da biraju alternativne prelaze mogu izbeći višesatno čekanje.

Pored toga, na izlazu na teretnom terminalu graničnog prelaza Šid zadržavanje je oko 60 minuta, što je značajno manje u poređenju sa pojedinim drugim prelazima. Ova informacija može biti korisna svima koji planiraju put ili transport robe ka granici.

Stanje na naplatnim stanicama i preporuke za vozače

Na naplatnim stanicama na autoputevima u Republici Srbiji trenutno nema zadržavanja vozila, pa je protok saobraćaja na tim tačkama nesmetan. Međutim, zbog dužih čekanja na granicama za teretna vozila, preporuka je da vozači redovno prate najnovije informacije i planiraju rutu u skladu sa aktuelnim stanjem.

Takođe, s obzirom na promene u opterećenju granica tokom dana, preporučuje se da pre polaska vozači provere ažurirane podatke kako bi izbegli nepotrebna zadržavanja. Na taj način mogu optimizovati putovanje i izbeći najfrekventnije prelaze u najkritičnijim periodima.

Za putnička vozila na graničnim prelazima nema zadržavanja, što znači da je za njih protok saobraćaja brz i nesmetan. Ipak, situacija se može promeniti, pa je važno pratiti zvanična saopštenja nadležnih službi.

Akcija ‘Fokus na putu’ sprovodi se od 5. do 11. oktobra u 34 evropske zemlje, uključujući Srbiju, a cilj je smanjenje upotrebe mobilnih telefona u saobraćaju.

Tokom međunarodne akcije Fokus na putu, koja traje od 5. do 11. oktobra u 34 evropske zemlje, uključujući i Srbiju, vozačima i pešacima se upućuje apel da obrate dodatnu pažnju i izbegavaju korišćenje mobilnih telefona dok su učesnici u saobraćaju. Prof. dr Ergin Hakić istakao je da je upotreba telefona tokom vožnje jedan od najčešćih razloga za odvraćanje pažnje, što može dovesti do ozbiljnih posledica. Prema njegovim rečima, ukoliko vozač skrene pogled sa puta samo tri do pet sekundi, na brzini od 50 kilometara na čas prelazi oko 50 metara bez kontrole nad situacijom na putu, što povećava rizik od nezgoda.

Akciju u Srbiji sprovodi Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno Uprava saobraćajne policije. Kontrole se odnose ne samo na vozače, već i na pešake koji tokom prelaska kolovoza koriste mobilni telefon ili slušalice. Takođe, cilj akcije nije represija, već prevencija – naglašava se podizanje svesti o rizicima koje nepažnja u saobraćaju može izazvati.

Fokus na putu: kazne za korišćenje telefona tokom vožnje

Za prekršaje koji se kontrolišu tokom akcije Fokus na putu predviđene su novčane kazne. Vozači koji koriste mobilni telefon ili slične uređaje tokom vožnje mogu biti kažnjeni sa iznosom do 10.000 dinara. Za pešake je kazna 3.000 dinara ako koriste telefon ili obe slušalice dok prelaze kolovoz. U slučaju da je sa prekršiocem maloletno lice do 12 godina, kazna se udvostručuje i iznosi od 10.000 do 20.000 dinara.

Prema rečima prof. dr Ergina Hakića, cilj akcije Fokus na putu jeste podizanje svesti svih učesnika u saobraćaju o ličnoj i opštoj bezbednosti. “Naše građanstvo često pomisli da je cilj samo kažnjavanje i plaćanje kazni. Međutim, cilj je da se podigne svest vozača i ostalih učesnika u saobraćaju o bezbednosti – kako o sopstvenoj, tako i o bezbednosti drugih učesnika”, naglasio je Hakić.

Prevencija i bezbednost svih učesnika u saobraćaju

Akcija Fokus na putu traje do 11. oktobra i obuhvata mere kontrole koje imaju za cilj da umanje korišćenje uređaja koji odvlače pažnju kako kod vozača, tako i kod pešaka. Hakić je naveo da svakodnevna žurba i potreba za stalnom dostupnošću često utiču na ponašanje vozača, što dovodi do ugrožavanja bezbednosti u saobraćaju. “Vozači to često nesvesno rade, u sistemu i načinu života u kojem danas živimo – u stalnoj žurbi i potrebi da informacije u svakom trenutku stignu do nas. Tako nastavljamo da koristimo telefone tokom vožnje ili ih ne koristimo na propisan način, a onda dolazi do teških saobraćajnih nezgoda”, istakao je Hakić.

Osim toga, kontrole obuhvataju i pešake, posebno u situacijama kada prelaženje kolovoza ili raskrsnice uz korišćenje telefona ili obe slušalice može dovesti do smanjene pažnje i povećanog rizika od nezgoda. Akcija Fokus na putu nastaviće se do 11. oktobra, a građani se pozivaju da poštuju pravila i doprinesu svojoj i tuđoj bezbednosti.