Direktor Milan Lazarević najavio više rođenih beba, novu bolnicu, transplantacije i bolju negu za pacijente.

U Univerzitetskom kliničkom centru Niš ove godine zabeležen je porast broja rođenih beba, a najavljene su i brojne inovacije koje će unaprediti uslove za pacijente. Prema rečima direktora Milana Lazarevića, od početka godine do 1. avgusta u Nišu je rođeno 1.882 beba, što je 65 više nego u istom periodu prošle godine. Ovaj trend prati i unapređenje zdravstvene zaštite i odnosa prema pacijentima, što doprinosi povoljnijem okruženju za porodice.

Nova bolnica i savremeno porodilište

Pored povećanja broja rođenih beba, UKC Niš radi na izgradnji novog porodilišta koje će se prostirati na 21.500 kvadratnih metara. Prema Lazareviću, uporedo sa velikim infrastrukturnim projektima, kontinuirano se poboljšavaju svakodnevni uslovi boravka pacijenata. Tokom obilazaka klinike, primećeno je da posteljina i spavaćice nisu bili u najboljem stanju, pa su obezbeđeni novi kompleti kako bi majke imale čiste i uredne uslove tokom boravka. „Jeste stara zgrada, jeste star objekat, zato se i gradi novo porodilište. Ali mi smo dužni da obezbedimo najbolje moguće uslove u postojećim okolnostima“, istakao je Lazarević.

Brza reakcija u vanrednim situacijama

UKC Niš je nedavno uspešno zbrinuo teško povređene pacijente iz nesreće u Crnoj Gori, pokazujući spremnost i kapacitete za najzahtevnije situacije. Lazarević je naveo da je sedmoro pacijenata primljeno, a kasnije još jedan dečak, uz isticanje potpune podrške državnog vrha Srbije pri organizaciji pomoći i transporta. „Najvažnije je što su svi pacijenti dobro prošli“, naglasio je, posebno izdvajajući oporavak desetogodišnjeg dečaka.

Dnevna bolnica za terapiju bola i nova rešenja za pacijente

Jedna od inovacija koju donosi UKC Niš jeste dnevna bolnica za terapiju bola, prva specijalizovana ustanova tog tipa na jugoistoku Srbije. Ova bolnica namenjena je pacijentima kojima je potrebna kontinuirana terapija bola, a cilj je da se kroz savremene metode pruži kvalitetnija zdravstvena zaštita. Osim toga, najavljene su i pokretne ambulante, mogućnost transplantacije bubrega, kao i bolnička banka krvi. To znači da će, kako je istaknuto, krv čekati pacijente, a ne obrnuto.

Pored toga, u planu je i smanjenje cena lekova, što će dodatno olakšati lečenje pacijenata. Sve ove promene deo su šire strategije za unapređenje zdravstvene zaštite i uslova lečenja na jugu Srbije. Univerzitetski klinički centar Niš nastavlja da ulaže u infrastrukturu i kadrove, kako bi pacijenti imali što bolje iskustvo tokom boravka i lečenja.

Dok vatrena stihija i dalje preti Deliblatskoj peščari, vatrogasci su delili vodu sa sovom pronađenom u teškom stanju.

Požar u Deliblatskoj peščari i dalje traje, a vatrogasci se suočavaju sa teškim uslovima i gustim dimom. Tokom noći, u trenutku predaha, ekipa je zaustavila sve aktivnosti kada su ugledali malu sovu u vidno lošem stanju. Prema saopštenju, odlučili su da vodu, namenjenu sopstvenoj upotrebi, podele sa ovom životinjom.

Požar u Deliblatskoj peščari: borba sa vatrom i spasavanje života

Prizor iz Deliblatske peščare prikazuje humanost i posvećenost vatrogasaca koji, iako su izloženi opasnosti, nisu zaboravili na životinje. Sova je stajala na zemlji, iscrpljena i bez snage. Vodu su joj sipali u čep od flaše i pažljivo je približili kljunu kako bi mogla da pije.

Ovaj gest pokazuje da požar u Deliblatskoj peščari nije samo borba sa vatrom, već i sa posledicama koje pogađaju čitav ekosistem. Vatrogasci su, i pored iscrpljenosti i teških uslova, pronašli trenutak da pomognu biću kome je pomoć bila neophodna.

Humanost na delu: reakcije na nesvakidašnji prizor

Na društvenim mrežama objavljena je fotografija ove scene, uz poruku: „Heroji iz Deliblatske peščare. Svaki život je bitan.“ Ovaj trenutak izazvao je brojne reakcije i pokazao da solidarnost postoji ne samo među ljudima, već i prema životinjama koje su ugrožene usled požara.

Takođe, požar u Deliblatskoj peščari podseća na važnost zaštite prirodnih staništa i spremnosti službi da reaguju ne samo u interesu ljudi, već i životinja. Ovakvi postupci daju nadu da zajedničkim naporima može biti sačuvano više života.

Iako je požar i dalje aktivan, ovakve priče podstiču javnost da razume značaj požrtvovanosti i brige za svako biće koje se nađe u opasnosti.

Personalizovana mRNK vakcina u kombinaciji sa lekom kejtruda smanjuje rizik od povratka melanoma za 50 odsto.

Eksperimentalna mRNK vakcina protiv melanoma u kombinaciji sa lekom kejtruda pokazala je izuzetno obećavajuće rezultate u najnovijem kliničkom ispitivanju. Prema rezultatima treće faze studije, ovaj tretman uspešno umanjuje rizik od povratka i širenja najsmrtonosnijeg oblika raka kože kod pacijenata nakon operacije. Stručnjaci smatraju da je ovo značajna prekretnica u imunoterapiji i otvara nove mogućnosti za lečenje malignih bolesti.

Kako funkcioniše mRNK vakcina protiv melanoma

Kombinacija personalizovane mRNK vakcine intismeran i leka kejtruda cilja specifične ćelije tumora i uči imuni sistem da ih prepozna i uništi. Ovaj inovativni pristup, prema navodima stručnjaka, predstavlja novu eru u medicini jer se imuni sistem precizno usmerava na preostale maligne ćelije, čime se povećavaju šanse za dugoročnu remisiju. Prema navodima iz studije, adjuvantna terapija, koja se daje nakon osnovnog lečenja kao što je operacija, ima za cilj da eliminiše preostale ćelije bolesti i poveća mogućnost potpunog izlečenja.

Rezultati studije pokazuju da je preko 1.000 pacijenata tokom godinu dana primilo kombinaciju intismerana i kejtrude ili samo kejtrudu. Kod onih koji su primali oba leka, rizik od povratka bolesti ili smrti smanjen je za gotovo 50 odsto u poređenju sa onima koji su dobijali samo kejtrudu. Iako još uvek nema podataka o dugoročnom preživljavanju, stručnjaci naglašavaju značaj ovih rezultata za budućnost lečenja melanoma.

Stručnjaci i kompanije o značaju otkrića

Generalni direktor kompanije Moderna, Stefan Bansel, izjavio je da rezultati treće faze predstavljaju prekretnicu u istraživanju raka. On je istakao: „Zajedno sa kompanijom ‘Merk’ počeli smo da pokazujemo transformativni potencijal ove tehnologije u rešavanju važnih medicinskih potreba koje još nisu zadovoljene u adjuvantnom lečenju melanoma.”

U ispitivanju je učestvovalo više od 1.000 pacijenata, a dodatni detalji o trajanju života bez napredovanja bolesti očekuju se na medicinskoj konferenciji kasnije ove godine. Doktorka Nina Bardvadž, direktorka za imunoterapiju na Medicinskom fakultetu Ikan pri bolnici Maunt Sinaj, navela je za javnost da još nije poznato kada bi ovaj tretman mogao biti dostupan lekarima i pacijentima.

Dalje mogućnosti i testiranja mRNK vakcine protiv melanoma

Pored uspeha u lečenju melanoma, mRNK vakcina protiv melanoma se već testira i u kliničkim studijama za druge vrste raka, uključujući rak pluća, bešike i karcinom bubrežnih ćelija. Stručnjaci očekuju da bi primena ove tehnologije mogla značajno unaprediti pristup lečenju i drugih malignih bolesti, ali je potrebno sačekati kompletne podatke iz dodatnih studija.

Melanom je poznat kao najopasniji oblik raka kože, a prema navodima istraživača, samo trećina pacijenata sa uznapredovalom bolešću živi duže od pet godina nakon dijagnoze. Ipak, ovi rezultati daju dodatnu nadu za budućnost lečenja i veću šansu za dugotrajnu remisiju kod obolelih.

Kao rezultat, mRNK vakcina protiv melanoma postaje tema brojnih stručnih diskusija i najava za dalje kliničke studije, koje će pokazati koliko će ova terapija promeniti standarde u onkologiji. U međuvremenu, pacijenti i lekari sa pažnjom prate napredak i nove informacije koje se očekuju tokom godine.