Najhladniji period zime očekuje se u januaru, dok su šanse za sneg i ledene dane tokom Nove godine prema prognozi male.

Prvi ledeni dani u Srbiji najavljeni su za decembar, a mnogi građani se pitaju šta nas očekuje tokom praznika i da li će doći do formiranja snežnog pokrivača. Prema zvaničnoj prognozi, kraj jeseni doneće prave zimske karakteristike, ali se stabilne snežne padavine i niske temperature uglavnom očekuju tek kasnije.

Republički hidrometeorološki zavod prognozira da će u najskorije vreme vreme biti oblačno i hladno, sa povremenom kišom i snegom na planinama iznad 1.500 metara. Posebno se obilnije padavine očekuju na jugoistoku i istoku Srbije, gde može pasti i više od 30 litara kiše po kvadratnom metru za 24 sata. Temperatura će se kretati između 5 i 10 stepeni tokom dana, a vetar će biti slab do umeren, severni i severoistočni.

Ledeni dani u decembru: kada stiže sneg u Srbiju?

Poznati meteorolog Ivan Ristić najavljuje da će prvi ledeni dani u Srbiji biti verovatni u decembru, uz mogućnost formiranja snežnog pokrivača. Međutim, ističe da je statistički malo verovatno da sneg padne baš za Novu godinu. Ristić objašnjava da se tada uobičajeno javlja topliji period, dok se jače zahlađenje i veće snežne padavine očekuju tek posle praznika, oko pravoslavnog Božića.

“Šanse za sneg i ledene dane tokom Nove godine su za sada jako male. Prava zima obično stiže za Božić, kada se beleže jači prodori hladnog vazduha”, naveo je Ristić. Dodaje da su ovogodišnji prodori sa severoistoka još uvek relativno topli, pa se još ne očekuje pravi sibirski mraz.

Padavine i temperature do kraja godine

U narednim danima kišoviti talas će se nastaviti, naročito na jugoistoku i istoku zemlje, ali i na planinama kao što su Golija i Kopaonik gde se očekuje sneg i formiranje snežnog pokrivača. Na Zlatiboru i u okolini, sneg će se pojaviti na visinama iznad 1.000 metara, dok će u nižim predelima padati kiša.

Od četvrtka se prognozira prestanak padavina, a od petka delimično razvedravanje uz hladna jutra i slab prizemni mraz. Dnevne temperature će blago porasti, ali nagle promene nisu očekivane.

Kada se očekuje najhladniji deo zime?

Prema rečima meteorologa, najhladniji period ove zime u Srbiji očekuje se u januaru, i to do praznika Sveti Jovan, što je u skladu sa višegodišnjim statistikama. Tada su i šanse za ledene dane i trajniji snežni pokrivač najveće. Zaključak stručnjaka je da, iako nas u decembru i početkom januara očekuje promenljivo vreme, prava zima sa dugotrajnim mrazom i snegom dolazi tek kasnije.

Kao rezultat svega, građani treba da budu spremni na česte promene vremena do kraja godine, dok sneg za praznike ostaje malo verovatan, a ledeni dani se pre očekuju sredinom zime.

Plaćanje putem aplikacije ‘EPS Uvid u račun’ trenutno nije moguće, ali su sve ostale funkcije dostupne korisnicima.

Plaćanje računa za električnu energiju putem aplikacije i portala EPS Uvid u račun trenutno je obustavljeno, prema saopštenju Elektroprivrede Srbije. Iako je ova opcija privremeno nedostupna, korisnici i dalje mogu da pristupe svojim računima i koriste ostale usluge unutar sistema. Sve dosadašnje mesečne račune i prethodno evidentirane uplate korisnici mogu normalno da vide.

Prema informacijama iz EPS-a, građani obaveze za utrošenu električnu energiju u ovom periodu mogu da izmiruju putem elektronskog i mobilnog bankarstva. Takođe, uplate se nesmetano mogu izvršiti na šalterima banaka, pošta i na svim drugim uobičajenim platnim mestima.

EPS Uvid u račun: koje funkcije su i dalje dostupne

Opcija za plaćanje računa privremeno je nedostupna, ali korisnici aplikacije “EPS Uvid u račun” mogu bez problema da pregledaju račune, prate prethodne uplate i koriste sve druge funkcionalnosti. Na ovaj način, EPS želi da omogući korisnicima jednostavan uvid u stanje i istoriju svojih računa, čak i dok traje privremena obustava direktnog plaćanja.

O ponovnom uspostavljanju usluge plaćanja putem aplikacije i portala, korisnici će biti blagovremeno obavešteni. EPS navodi da će informacija biti dostupna kroz samu aplikaciju, kao i preko zvaničnih kanala komunikacije kompanije.

Najčešća pitanja korisnika i odgovori EPS-a

U objavi na svom zvaničnom Instagram nalogu, EPS je odgovorio na najčešća pitanja korisnika. Na pitanje da li aplikacija više ne funkcioniše, EPS pojašnjava da je privremeno nedostupna samo mogućnost plaćanja računa, dok su sve ostale funkcionalnosti dostupne. Kada je reč o tome kako će korisnici znati kada će ponovo biti omogućeno plaćanje, EPS ističe da će svi biti pravovremeno obavešteni putem aplikacije i zvaničnih kanala informisanja.

Pored toga, EPS savetuje korisnicima da prate obaveštenja kako bi na vreme saznali kada će opcija za plaćanje putem aplikacije ponovo biti aktivirana. U međuvremenu, kompanija podseća da su sve informacije o računima i dalje dostupne korisnicima.

EPS naglašava da privremena obustava plaćanja ne utiče na mogućnost praćenja stanja računa, kao ni na korišćenje drugih usluga koje aplikacija nudi. Takođe, svi prethodni podaci i uplate ostaju sačuvani u sistemu i dostupni korisnicima.

Drevni sistem podnog grejanja ondol korišćen je na Korejskom poluostrvu još od 900. godine pre nove ere i oblikovao je način života miliona ljudi.

Tradicionalno podno grejanje poznato kao korejski ondol koristi se na Korejskom poluostrvu već oko 3.000 godina. Iako mnogi danas smatraju podno grejanje modernim luksuzom, arheološki nalazi potvrđuju da su njegovi osnovni principi nastali još oko 900. godine pre nove ere. Kako je objavljeno, ovaj sistem je vekovima bio neodvojivi deo svakodnevnog života miliona ljudi i ostavio je snažan uticaj na arhitekturu i navike stanovnika.

Osnovna ideja korejskog ondola jeste zagrevanje čitavog poda pomoću toplotnog sistema. Ložište, poznato kao agungi, nalazilo se izvan glavne prostorije, najčešće pored kuhinje. Vreli dim i gasovi prolazili su kroz posebne kanale ispod poda, zagrevali kamenu površinu, a zatim izlazili kroz dimnjak na drugoj strani kuće. Tako se jedna vatra koristila i za pripremu hrane i za grejanje doma. Na taj način toplota se zadržavala u masivnom podu, pa je prostorija ostajala prijatno topla i nakon što bi se vatra ugasila.

Kako korejski ondol utiče na svakodnevni život

Za korejski ondol karakteristično je da je najtoplije mesto u kući bilo ono iznad dela poda najbližeg ložištu. Stanovnici su tamo provodili najviše vremena, posebno tokom hladnih dana. Zbog toga su u tradicionalnim korejskim kućama ljudi sedeli, obedovali, odmarali se i spavali direktno na podu, koristeći prostirke. Izuvanje cipela na ulazu postalo je prirodno pravilo higijene, jer je pod bio središte svih aktivnosti. Ova navika i danas je prisutna u savremenim korejskim domovima.

Najveća prednost ovog sistema je ravnomerna raspodela toplote, što doprinosi udobnosti i kvalitetu života. Osim toga, ondol je oblikovao i način gradnje kuća, jer nije bilo potrebe za nameštajem poput kauča, kreveta ili trpezarijskih stolica koji su uobičajeni u zapadnim domovima.

Drevni sistem i njegova moderna verzija

Tradicionalni korejski ondol koristio je drvo, a kasnije i brikete od uglja kao izvor energije. Međutim, upotreba uglja donosila je rizik od trovanja ugljen-monoksidom ukoliko dimni kanali nisu bili ispravni. Zbog toga su se u savremenim kućama pojavile modernizovane verzije ovog sistema. Danas se za podno grejanje koriste cevi kroz koje cirkuliše topla voda, a energija dolazi iz gasnih kotlova ili električnih sistema. Na taj način toplota se i dalje ravnomerno širi odozdo, dok klasični radijatori nisu potrebni. Osnovna ideja ostala je ista, ali su sistemi prilagođeni savremenim standardima bezbednosti.

Kroz vekove, korejski ondol je pokazao da neka rešenja, koja danas deluju inovativno, imaju duboke korene u prošlosti. Ovaj sistem nije samo grejao domove, već je uticao na svakodnevne navike i kulturu miliona ljudi. Kao rezultat, ondol i dalje ostaje simbol tradicije, praktičnosti i prilagodljivosti korejskog načina života.