Evrodizel ostaje 236 dinara, benzin 207 dinara po litru do 6. novembra 2026. godine, a dalji razvoj zavisi od produženja licence za rad NIS-a.

Maksimalne maloprodajne cene goriva u Srbiji ostaju nepromenjene u narednih sedam dana, pa će evrodizel koštati 236 dinara po litru, a benzin 207 dinara. Ove cene goriva važe do petka, 6. novembra 2026. godine, prema zvaničnoj odluci nadležnih organa. Cene goriva u Srbiji time zadržavaju status kvo u odnosu na prethodnu nedelju, što znači da vozače ne očekuju nova iznenađenja na pumpama bar do kraja ovog ciklusa.

Cene goriva u Srbiji i uticaj licence NIS-a

Iako su cene goriva u Srbiji ostale stabilne, predstoje neizvesnosti vezane za licencu Nafne industrije Srbije (NIS), čiji rok ističe danas. Sudbina ove kompanije zavisi od odluke američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) u Vašingtonu. Stručnjaci procenjuju da će verovatno doći do novog produženja licence, ali još nije izvesno da li će to biti za 30 dana ili duže. Na odluku o produženju utiču i geopolitičke okolnosti, uključujući odnose Moskve i Vašingtona, kao i delimično ublažavanje američkih sankcija Rusiji.

Osim toga, cene goriva u Srbiji direktno zavise od rada Rafinerije u Pančevu, koja pripada NIS-u. Ako dođe do problema sa produženjem licence, to bi potencijalno moglo uticati na snabdevanje i formiranje cena goriva u budućem periodu. U ovom trenutku, međutim, sve ostaje nepromenjeno dok ne stignu nove odluke iz OFAC-a.

Politički kontekst i očekivanja za budućnost

Stručnjaci ukazuju da na dalji razvoj događaja oko NIS-a i cene goriva u Srbiji presudno utiču međunarodni odnosi. Kako ističe stručnjak za energetiku Miodrag Kapor, nova vlast u Srbiji, nakon pobede Studentske liste, neće imati značajniji uticaj na situaciju sa NIS-om. “Prvo treba da sačekamo formiranje nove vlade, ali na osnovu njihovih ranijih izjava ne očekujem promene po pitanju NIS-a, posebno imajući u vidu trenutne odnose Vašingtona i Moskve. Očekujem nastavak statusa kvo i odlaganje sankcija sve dok u Beloj kući sedi Donald Tramp. Osim toga, koliko sam shvatio, nova vlast neće da antagonizuje svoje odnose s Kremljom”, naveo je Kapor.

Kao rezultat, cene goriva u Srbiji ostaju stabilne u ovom trenutku, a glavna neizvesnost odnosi se na dalji rad Nafne industrije Srbije i odluke koje se donose izvan granica zemlje. S obzirom na geopolitičke promene i moguće produženje licence za NIS, vozači i privreda Srbije nastavljaju da prate razvoj situacije, dok cene goriva u Srbiji ostaju pod uticajem globalnih faktora.

Vernici će uskoro imati priliku da se poklone krstu od Časnog drveta, svetinji koju je knez Lazar poklonio manastiru Vatoped, dok se precizan datum dolaska još očekuje.

Krst od Časnog drveta dolazi u Srbiju, najavili su patrijarh srpski Porfirije i iguman manastira Vatoped arhimandrit Jefrem. Ova dragocena relikvija, prema predanju poklonjena od strane kneza Lazara, trenutno se čuva u manastiru Vatoped na Svetoj Gori. Precizan datum kada će vernici u Srbiji moći da se poklone ovom znamenitom krstu još nije objavljen.

Krst od Časnog drveta, na kome je prema hrišćanskoj tradiciji bio razapet Hrist, smatra se jednom od najvažnijih svetinja za pravoslavne vernike. Relikvije koje sadrže česticu Časnog drveta simbolizuju pobedu nad smrću, vaskrsenje i spasenje čovečanstva. Zbog toga je najava dolaska ove relikvije izazvala veliko interesovanje među crkvenim krugovima i vernicima širom Srbije.

Kako je krst od Časnog drveta povezan sa knezom Lazarom

Prema predanju koje se vekovima prenosi u manastiru Vatoped, krst od Časnog drveta je carski poklon kneza Lazara ovom svetogorskom manastiru. Iako nije sačuvana hrisovulja koja bi to zvanično potvrdila, natpisi na stavroteci i narodno predanje jasno ukazuju na srpsko poreklo ove svetinje. Istoričarka umetnosti prof. dr Danica Popović navodi da je stavroteka, poznata i kao Lazarev krst, izuzetno vredan predmet srpske crkvene i kulturne baštine.

Stavroteka ima oblik pravougaone ploče sa bogato ukrašenim srebrnim okovom. U središtu se nalazi udubljenje u kome je smešten deo Časnog drveta, dok su oko njega raspoređene mošti raznih svetaca. Ovakvi relikvijari bili su uobičajeni u kasnom srednjem veku, a sam krst od Časnog drveta iz Vatopeda smatra se jednim od najznačajnijih predmeta tog tipa iz srpske istorije.

Duhovni značaj i istorijska pozadina relikvije

Krst od Časnog drveta ima posebno mesto u istoriji hrišćanstva. Prema predanju, svetu relikviju je 325. godine pronašla carica Avgusta Flavija Helena, poznata kao Sveta Jelena. Verovalo se da Hristov krst ima čudotvorne moći, a njegovi delovi su vekovima čuvani i poštovani širom hrišćanskog sveta. Deo Časnog drveta, koji je kasnije postao poznat kao krst od Časnog drveta, korišćen je i kao simbol hrišćanske države i carstva. Vladari su ga nosili ispred svojih vojski kao znak pobede i zaštite.

Posle pada Svete zemlje pod islamsku vlast, kao i tokom krstaških ratova, delovi Časnog krsta su skrivani i prenošeni na razna mesta. Pećina u kojoj je krst pronađen danas je raskošna podzemna kapela u Hramu Vaskrsenja u Jerusalimu. Krst od Časnog drveta u Vatopedu nije jedina srpska svetinja na Svetoj Gori — u manastiru se čuva i relikvijar braće Musić, takođe vezan za srpsku srednjovekovnu istoriju.

Šta dolazak krsta od Časnog drveta znači za Srbiju

Najava da krst od Časnog drveta dolazi u Srbiju donosi poseban duhovni naboj. Ova relikvija se smatra svetim oružjem hrišćanstva, a njen dolazak omogućava vernicima da se poklone pred predmetom izuzetnog značaja. Naravno, tačan datum i mesta gde će krst biti izložen još nisu objavljeni, ali je potvrđeno da će prenošenje biti privremeno.

Kako je istakla prof. dr Danica Popović, kult časnog krsta predstavlja jedan od najvažnijih fenomena u srpskoj i hrišćanskoj istoriji. Prvi podaci o vezi Srba i časnog krsta potiču još iz vremena Stefana Nemanje, a običaj darivanja i čuvanja ovakvih relikvija bio je prisutan kroz vekove. Na kraju, sama najava dolaska krsta od Časnog drveta u Srbiju predstavlja važan trenutak za sve vernike i ljubitelje kulturnog nasleđa.

Radovi na uklapanju novog puta za aerodrom utiču na saobraćaj do 9. novembra, vozači koriste izmenjene trase

Vozači koji planiraju putovanje prema aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu treba da obrate pažnju na izmenjen režim saobraćaja na ovom pravcu. Prema saopštenju Puteva Srbije, novi režim saobraćaja na putu ka aerodromu biće na snazi od danas pa sve do 9. novembra, zbog početka prve faze radova na uklapanju novoprojektovanog puta „Put za Aerodrom – Bulevar“ sa državnim putem.

Tokom ovog perioda, saobraćaj u smeru ka petlji Aerodrom „Nikola Tesla“ neće se odvijati uobičajenim trasama. Umesto toga, vozači će biti preusmereni preko saobraćajnice „Put za muzej“, a zatim moto-putem I M reda broj 12. Ove izmene su uvedene kako bi se omogućilo bezbedno izvođenje radova i što efikasnije povezivanje nove saobraćajnice sa postojećim državnim putem.

Kako izgleda novi režim saobraćaja ka aerodromu

U smeru ka aerodromu, saobraćaj iz desne kolovozne trake biće preusmeren u levu kolovoznu traku. Na ovom delu puta uspostavljen je dvosmerni režim saobraćaja, što podrazumeva posebnu opreznost svih učesnika u saobraćaju. Nakon toga, vozači će nastaviti vožnju preko nadvožnjaka na kružni put, kako je precizirano u saopštenju Puteva Srbije.

Ovakva organizacija saobraćaja je privremena i odnosi se isključivo na period izvođenja prve faze radova. Zbog toga se savetuje svim vozačima da planiraju dodatno vreme za putovanje do aerodroma, kao i da prate postavljenu signalizaciju i uputstva na terenu. Ovakve izmene često utiču na dinamiku saobraćaja, posebno u periodima pojačanog intenziteta, pa je preporučljivo pratiti stanje na putevima i informisati se o eventualnim gužvama.

Radovi traju do 9. novembra – šta vozači mogu da očekuju

Radovi na uklapanju novog puta za aerodrom deo su investicija u unapređenje saobraćajne infrastrukture Beograda. Tokom trajanja radova, očekuje se pojačan nadzor saobraćajne policije i tehničkih službi, kako bi se obezbedila sigurnost svih učesnika i efikasno usmeravanje vozila. Takođe, vozači koji često koriste ovaj pravac treba da računaju na moguće zastoje i privremene promene režima, u zavisnosti od dinamike izvođenja radova.

Kako je najavljeno, završetak prve faze radova i povratak na standardni režim saobraćaja planiran je za 9. novembar. Do tada, preporučuje se dodatna pažnja i poštovanje svih privremenih saobraćajnih pravila. Na taj način, mogu se izbeći nepotrebna zadržavanja i povećava se bezbednost na putu ka jednom od najvažnijih saobraćajnih čvorišta u gradu.