RHMZ najavljuje pad temperature, obilne padavine i mogućnost bujičnih poplava, posebno na severnom Jadranu.

U Hrvatskoj se od sutra očekuje hladni front koji donosi naglu promenu vremena, prema saopštenju Državnog hidrometeorološkog zavoda. Severni Jadran i zapad unutrašnjosti prvi će osetiti kišu, pljuskove i grmljavinu, dok je za riječku regiju izdato narandžasto upozorenje zbog mogućih nepogoda poput grada i pijavica.

Pad temperature, atmosferske nestabilnosti i obilne padavine najavljuju kraj dugog perioda toplog i stabilnog vremena. Tokom prolaska hladnog fronta, nestabilno vreme može uzrokovati bujične poplave u zapadnim delovima zemlje. Prema prognozi, najviša dnevna temperatura u sredu biće od 28 do 33 stepena, dok se na obali očekuju jutarnje temperature između 20 i 25 stepeni.

Padavine i vetar jačeg intenziteta

Pored kiše i pljuskova, očekuje se pojačan vetar koji će u unutrašnjosti promeniti smer na severni tokom noći na četvrtak. Na Jadranu će duvati jugo, koji može imati olujne udare tokom nestabilnosti. Lokalno su moguće izraženije nepogode, uključujući grad, a na moru se prognozira potencijalno formiranje pijavica.

Zbog velike verovatnoće pojave opasnih vremenskih pojava, RHMZ je za riječku regiju izdao narandžasto upozorenje za sredu i četvrtak. Žuto upozorenje važi za veći broj drugih regiona. Period nestabilnog vremena potrajaće do subote, uz mogućnost veće količine padavina, naročito u zapadnim delovima Hrvatske.

Bujične poplave i prestanak visokih temperatura

S obzirom na očekivane obilne padavine, postoji rizik od bujičnih poplava. Na istoku i jugu zemlje pre podneva će još biti pretežno sunčano, ali se i tamo tokom dana očekuje postepeno naoblačenje i pad temperature.

Na kraju, sa prolaskom frontalnog sistema, svi regioni osetiće osveženje i kraj letnjih vrućina. Prema saopštenju zvaničnih institucija, hladni front u Hrvatskoj donosi značajne promene i preporučuje se praćenje novih upozorenja i prognoza.

Srpska pravoslavna crkva 9. septembra obeležava dan Prepodobnog Pimena Velikog, poznatog po mudrim poukama.

Sutra, 9. septembra, vernici Srpske pravoslavne crkve obeležavaju uspomenu na Prepodobnog Pimena Velikog, jednog od najpoznatijih pustinjskih otaca. Ovaj praznik, poznat kao dan Prepodobnog Pimena Velikog, vezuje se za post, jer ove godine pada u sredu. Prema predanju, ovaj svetitelj ostao je upamćen po izuzetnoj duhovnoj mudrosti i snažnim porukama koje i danas inspirišu mnoge verujuće.

Ko je bio Prepodobni Pimen Veliki

Prepodobni Pimen Veliki poticao je iz Egipta i još kao mladić posvećivao je vreme učenju od poznatih duhovnika. Kasnije se zamonašio i postao poznat po svom podvižništvu. Mnogi su dolazili kod njega po savet, a njegove reči često su isticale važnost ćutanja, smirenja i uzdržavanja od osude drugih.

Kroz jedan od najpoznatijih događaja iz njegovog života vidi se koliko je bio posvećen monaškom životu. Naime, kada mu je majka došla da vidi sinove koji su se zamonašili, Pimen nije izašao pred nju. Pitao je da li više želi da ih vidi u ovom životu ili u večnosti. Nakon što je shvatila dubinu njegovih reči, otišla je utešena nadom da će ih ponovo videti u budućem životu. Ovaj postupak nije bio izraz prezira, već pokazatelj potpunog odricanja od sveta, što je suština monaštva.

Dan Prepodobnog Pimena Velikog: običaji i poruke

Za razliku od nekih drugih praznika, dan Prepodobnog Pimena Velikog nije vezan za mnogo narodnih običaja u srpskoj tradiciji. Nema pouzdanih zapisa o posebnim ritualima, niti se preporučuje da se ovaj dan provodi uz određene kućne poslove ili zabrane. Umesto toga, suština praznika ogleda se u njegovom učenju o uzdržavanju od osuđivanja drugih, kontroli reči i postizanju smirenja.

Takođe, na ovaj dan se u kalendaru pominje i Sveti mučenik Fanurije. Ipak, centralno mesto u duhovnom smislu zauzimaju pouke Prepodobnog Pimena o svakodnevnoj borbi sa sopstvenim slabostima.

Značaj praznika za vernike danas

Uprkos tome što dan Prepodobnog Pimena Velikog nije poznat po velikom broju narodnih običaja, njegova poruka ostaje aktuelna. Vernici koji žele da ga obeleže mogu se osloniti na ono što je svetitelj poručivao: uzdržanost, smirenje i izbegavanje osude drugih.

Zbog toga se savetuje da se danas, pre svega, posvetimo unutrašnjem miru i ličnoj duhovnosti, što najbolje odražava duh ovog praznika.

Đaci u Centralnoj Srbiji i AP Vojvodini dobijaju pet neradnih dana u novembru, a evo šta ih čeka dalje.

Prvi raspust za đake ove školske godine dolazi već sredinom novembra, kada učenici osnovnih i srednjih škola dobijaju priliku za kraći predah. Prema zvaničnom školskom kalendaru Ministarstva prosvete, prvi raspust za đake počinje 11. novembra i traje do 13. novembra. Zbog toga što se nadovezuje na vikend, đaci će imati ukupno pet slobodnih dana, što mnogi koriste za porodični odmor ili obnovu energije pred kraj prvog polugodišta.

Detalji raspusta i školski kalendar za Centralnu Srbiju

Kako je objavljeno, učenici osnovnih i srednjih škola u Centralnoj Srbiji uživaće u jesenjem mini-raspustu od srede, 11. novembra, do petka, 13. novembra. Sa vikendom koji sledi, to znači da će školarci imati pet vezanih neradnih dana. Povod za ovaj predah je obeležavanje državnog praznika, Dana primirja u Prvom svetskom ratu. Nakon povratka u školske klupe, nastava traje do kraja decembra, kada počinje zimski raspust.

Kraj prvog polugodišta za đake iz Centralne Srbije je 30. decembra. Zimski raspust traje od 31. decembra do 15. januara, a učenici se vraćaju na nastavu u ponedeljak, 18. januara, kada počinje drugo polugodište. Takođe, prema školskom kalendaru, đake očekuju još tri raspusta do kraja godine: Sretenjski (od 15. do 19. februara), prolećni (od 30. aprila do 4. maja), i letnji raspust koji za osnovce počinje 11. juna, a za srednjoškolce 18. juna.

Prvi raspust za đake u AP Vojvodini: najvažnije razlike

Za učenike u AP Vojvodini važi donekle drugačiji raspored tokom školske godine, naročito kada je reč o zimskom i prolećnom raspustu. Jesenji mini-raspust u Vojvodini poklapa se sa Centralnom Srbijom i traje od 11. do 13. novembra, što u kombinaciji sa vikendom donosi takođe pet slobodnih dana.

Međutim, kraj prvog polugodišta za vojvođanske đake dolazi ranije, 23. decembra, a zimski raspust počinje već 24. decembra i traje do 8. januara naredne godine. Učenici se u klupe vraćaju u ponedeljak, 11. januara. Sretenjski raspust u Vojvodini poklapa se sa ostatkom zemlje i traje od 15. do 19. februara. Prolećni raspust je različit zbog katoličkog Uskrsa, pa su termini prilagođeni pokrajinskom kalendaru.

Šta još donosi školski kalendar ove godine

Pored prvog raspusta za đake, školski kalendar predviđa još nekoliko prilika za odmor. S obzirom na to da je svaki raspust vezan za državne ili verske praznike, roditelji i učenici mogu lakše planirati slobodno vreme. Na taj način, raspustima se omogućava bolje balansiranje školskih i porodičnih obaveza.

Na kraju, kako je istaknuto u zvaničnim kalendarima, svi termini raspusta usklađeni su sa praznicima i potrebama nastavnog procesa. To omogućava đacima da nakon svakog perioda intenzivnog rada dobiju potreban predah, što je važno za njihovo zdravlje i motivaciju tokom cele školske godine.