Toplotni talas ne popušta, a temperatura u Srbiji dostigla je ekstremne vrednosti. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), u Somboru je danas u 14 časova izmereno čak 40 stepeni Celzijusa. To je najviša temperatura u zemlji.

U Ćupriji je izmereno 39 stepeni, dok je u više gradova temperatura dostigla 38 stepeni Celzijusa.

U ovim gradovima izmereno je 38 stepeni

Prema podacima RHMZ-a, temperatura od 38 stepeni zabeležena je na Paliću, u Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi, Banatskom Karlovcu, Beogradu, Smederevskoj Palanci i Velikom Gradištu.

U Loznici, Sremskoj Mitrovici i Kragujevcu izmereno je 37 stepeni Celzijusa.

Najprijatnije je bilo na Kopaoniku, gde su termometri pokazivali 23 stepena.

Crveni meteo-alarm i dalje na snazi

Zbog ekstremno visokih temperatura, crveni meteo-alarm ostaje na snazi za područje Beograda, Srema, Bačke, Banata, Pomoravlja, Šumadije, Zapadne, Jugozapadne, Istočne i Jugoistočne Srbije.

Za područje Kosova i Metohije na snazi je narandžasti meteo-alarm.

Meteorolozi upozoravaju građane da izbegavaju boravak na otvorenom u najtoplijem delu dana. Potrebno je dovoljno unositi tečnosti i prate preporuke nadležnih službi, jer se visoke temperature očekuju i tokom ostatka dana.

Prema podacima RHMZ, Sombor je danas najtopliji sa čak 39 stepeni, dok je najprijatnije na Kopaoniku.

Letnji talas vrućine ne posustaje, a prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u 13 časova najviša temperatura u Srbiji izmerena je u Somboru — čak 39 stepeni Celzijusa. Ovaj grad je danas bio najtoplija tačka u zemlji, dok su druge oblasti takođe beležile izuzetno visoke vrednosti.

U isto vreme, Beograd i Kikinda zabeležili su 38 stepeni, što potvrđuje da talas vrućine pogađa veći deo zemlje. Na Paliću, u Novom Sadu, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici, Smederevskoj Palanci i Velikom Gradištu temperatura je dostigla 37 stepeni, što pokazuje da je toplota rasprostranjena širom Vojvodine i centralne Srbije.

Crveni meteo-alarm i regionalne razlike u temperaturi

Pored visokih temperatura, na snazi je i crveni meteo-alarm na području Beograda, u Sremu, Bačkoj, Banatu, Pomoravlju, Šumadiji, Zapadnoj, Jugozapadnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Srbiji. Ova upozorenja ukazuju na povećan rizik od nepovoljnih vremenskih uslova, što zahteva dodatnu pažnju građana. U AP Kosovo i Metohija na snazi je narandžasti meteo-alarm, što označava nešto manji, ali i dalje ozbiljan nivo rizika.

Ipak, postoje i prijatnija mesta za boravak — na Kopaoniku je u 13 časova izmereno svega 23 stepena Celzijusa. Ova razlika u temperaturi jasno pokazuje kako mikroklima planinskih oblasti može doneti olakšanje tokom vrelih dana.

Prognoza za naredne dane

Prema prognozi RHMZ, posle podne se na istoku, jugu i jugozapadu Srbije, kao i u Pomoravlju i Banatu, očekuje lokalni razvoj oblačnosti. Zbog toga su mogući kratkotrajni pljuskovi sa grmljavinom, ali samo na pojedinim mestima.

U petak i tokom vikenda predviđa se slabljenje intenziteta vrućina. Najviša dnevna temperatura u većini mesta kretaće se od 32 do 36 stepeni, što će doneti izvesno olakšanje. Ipak, početkom sledeće sedmice prognozira se ponovni postepeni porast temperatura.

Na kraju, aktuelni talas vrućine još jednom potvrđuje koliko je važno pratiti savete meteorologa i prilagoditi aktivnosti uslovima na terenu. „Vrućine u Srbiji“ poslednjih dana predstavljaju izazov za sve građane, posebno u područjima gde je na snazi crveni meteo-alarm.

Ministarka za rad prisustvovala liturgiji i parastosu u Prebilovcima, ističući značaj pamćenja stradanja mučenika iz Drugog svetskog rata.

Obeležavanje stradanja prebilovačkih mučenika u selu Prebilovci okupilo je danas brojne građane i zvaničnike, dok su potresne reči ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milice Đurđević Stamenkovski podsetile prisutne na bolnu istoriju ovog mesta. Na Svetoj arhijerejskoj liturgiji i parastosu, ministarka je istakla da je istina o prebilovačkim mučenicima konačno izneta na svetlost dana nakon decenija tišine, čime je naglasila važnost sećanja na žrtve Drugog svetskog rata. Prema njenim rečima, u trenutku kada su 1990. godine kosti mučenika iznete iz hercegovačkih jama, narod je bez reči prepoznao njihovu žrtvu i rekao: „Evo naše dece.” To je, smatra ministarka, snažan simbol zajedničkog identiteta i pamćenja srpskog naroda.

Sećanje na prebilovačke mučenike

Na skupu u Prebilovcima, prisutni su odali poštu nevinim žrtvama. Ministarka Đurđević Stamenkovski naglasila je da je ovo mesto posebno u srpskoj kulturi pamćenja, jer se u njemu gotovo pola veka čekalo na to da istina dobije svoje opelo. Kroz reči „Evo naše dece”, koje je narod izgovorio kada su iznete kosti mučenika, ogleda se saosećanje i kolektivna tuga, ali i snaga zajedništva. Takođe, ministarka je podvukla da je ćutanje trajalo decenijama, ali da je istina o prebilovačkim mučenicima ipak izašla iz tame i postala deo javne svesti.

Značaj za srpsku kulturu pamćenja

Prebilovci su, prema rečima ministarke, jedinstveno mesto u istoriji srpskog naroda. U tom selu sećanje na prebilovačke mučenike ne predstavlja samo podsećanje na prošlost, već i obavezu za budućnost. Ministarka je istakla da je sećanje na stradanje mučenika iz Drugog svetskog rata od suštinskog značaja za očuvanje kolektivnog identiteta. Prebilovci su postali simbol istrajnosti u traženju istine i pravde, kao i mesta gde je narod, nakon dugog perioda ćutanja, ponovo pronašao glas za svoje izgubljene članove.

Pored toga, tokom komemoracije je naglašeno da se kroz očuvanje uspomene na prebilovačke mučenike šalje snažna poruka o važnosti negovanja istorijskog sećanja i poštovanja žrtava. Na taj način, Prebilovci nastavljaju da budu mesto okupljanja i sećanja, ali i podsećanja na vrednosti koje su utkane u srpsku tradiciju i kulturu.