Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić saopštio je da su svi požari izazvani paljenjem strnjike stavljeni pod kontrolu, a žarišta su značajno smanjena poslednjih dana.

Svi požari izazvani paljenjem strnjike od danas su pod kontrolom, izjavio je ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić. On je saopštio ovu vest na sajmu “Vinska vizija Otvorenog Balkana” i istakao da su mere koje je država preduzela dale rezultat. Prema njegovim rečima, tokom noći je putem satelita registrovano samo 16 malih žarišta, dok ih je početkom meseca bilo i do 500 svake večeri.

Pre svega, Glamočić je naglasio da je situacija sa požarima značajno poboljšana. “Od početka, kako su počeli požari početkom ovog meseca, imali smo u toku noći, putem satelita, registrovano po 500 žarišta i onda smo poslednjih dana imali polako smanjivanje, da bi noćas imali samo 16 žarišta i to malih”, rekao je ministar. Time je, kako navodi, potvrđeno da su mere države doprinele smanjenju broja požara izazvanih paljenjem žetvenih ostataka.

Poljoprivrednici upozoreni na opasnosti

Osim toga, Glamočić je istakao da su poljoprivrednici sada svesniji opasnosti koje paljenje strnjike može doneti po ljude, saobraćaj i okolinu. Prema njegovim rečima, edukacija i nadzor u prethodnim danima imali su uticaja na smanjenje broja žarišta. Takođe, lokalne samouprave dale su obećanja da će pratiti situaciju i dodatno informisati građane o rizicima.

Procesuiranje odgovornih za požare

Ministar je izjavio da je šestoro osumnjičenih lica priznalo da su palili žetvene ostatke, dok su prekjuče počela i poligrafska ispitivanja. “Već je nekoliko njih palo na poligrafu. Tako da se proces nastavlja. Biće desetine njih stavljeno i na neki određen način kažnjeno, da li procesuirano pred sudom. Određeni će biti stavljeni u pasivan status”, precizirao je Glamočić.

Istraga o požarištima još traje, a nadležni organi nastavljaju da rade na identifikaciji i procesuiranju odgovornih osoba. Očekuje se da će ovakav pristup doprineti smanjenju sličnih incidenata u budućnosti, kao i većoj bezbednosti lokalne zajednice.

Na kraju, iz Ministarstva poljoprivrede poručuju da je važno da građani ostanu oprezni i da se uzdrže od paljenja strnjike, kako bi se sprečile nove opasnosti po ljude i imovinu. S druge strane, ističe se značaj saradnje između lokalnih samouprava, poljoprivrednika i nadležnih institucija u prevenciji i brzom reagovanju na pojavu požara.

Inverter klima može biti efikasnija od grejalice, ali ispravno podešavanje i čisti filteri ključ su za uštedu i komfor.

Mnogi ne razmišljaju o tome da klima uređaji zimi mogu biti efikasniji i povoljniji način grejanja nego što se uobičajeno misli. Pravilno podešavanje uređaja, čisti filteri i fokusiranje na prostoriju u kojoj najviše boravite mogu značajno smanjiti potrošnju struje i povećati komfor. Prema stručnjacima za grejanje, inverter klima u režimu grejanja zapravo radi kao toplotna pumpa vazduh–vazduh, prenoseći toplotu iz spoljnog vazduha u unutrašnjost doma.

Za razliku od klasične grejalice koja električnu energiju direktno pretvara u toplotu, klima uređaji zimi koriste električnu energiju za prenos već postojeće toplote. Zbog toga, za istu količinu potrošene električne energije, mogu preneti više toplote nego što grejalica može da proizvede.

Klima uređaji zimi: na šta obratiti pažnju pri podešavanju

Ako veče provodite u dnevnoj sobi, nema potrebe da grejete ceo stan. Upravo tada klima može biti praktično i ekonomično rešenje, posebno kod uređaja koji omogućavaju zasebnu regulaciju temperature po prostorijama. Ipak, jedna unutrašnja jedinica ne može zameniti sistem grejanja celog doma, posebno ako su vrata između prostorija zatvorena.

Kada vam je hladno, često je impuls da odmah povećate temperaturu na 26 stepeni. Međutim, stručnjaci savetuju da je dovoljno postaviti klimu na 20 do 22 °C i proveriti temperaturu u prostoriji. Ako i dalje nije dovoljno toplo, problem može biti u lošoj izolaciji, prozorima koji ne dihtuju ili promaji ispod vrata. Povećavanje temperature tada neće rešiti osnovni problem.

Efikasnost klime i održavanje – ključ za štednju

Jedan od saveta za uštedu jeste da klima uređaji zimi ne moraju stalno da se gase. Inverter klime mogu automatski smanjiti snagu kada dostignu željenu temperaturu, pa je održavanje približno stalne temperature često prijatnije i može biti energetski povoljnije. Ako odlazite iz kuće na nekoliko sati, možete sniziti temperaturu, a po povratku je povećati. Ipak, nije uvek jeftinije ostaviti klimu uključenu nego je gasiti – to zavisi od izolacije, tipa uređaja i dužine odsustva.

Efikasnost uređaja meri se koeficijentom učinka (COP). Što je COP viši, za istu količinu toplote potrebno je manje električne energije. Moderne inverter klime često imaju znatno bolji COP od običnih grejalica, ali im efikasnost može pasti na veoma niskim temperaturama, kada rade intenzivnije.

Održavanje filtera i pravilna upotreba

Za optimalni rad klima uređaja zimi, važno je redovno čistiti filtere prema uputstvu proizvođača. Prašina na filterima otežava protok vazduha i može značajno uticati na grejanje. Važno je proveriti i da li je spoljna jedinica čista i ima li dovoljno prostora za nesmetan protok vazduha. Obični sobni termometar može pomoći, jer temperatura koju ste podesili na uređaju ne mora biti ista u svakom delu prostorije.

Klima uređaji zimi su veoma dobra opcija za grejanje prostorije u kojoj boravite, posebno tokom blažih dana i u prelaznim periodima. Za grejanje celog stana ili kuće sa više prostorija, potrebno je dobro proceniti izolaciju, tip grejanja i način korišćenja prostora tokom dana. Pravilno korišćenje i održavanje klime može doneti značajnu uštedu i udobnost tokom zime.

Etnolog Snežana Ašanin objašnjava zašto je dovoljno poneti samo sveću, vino i žito na Miholjske zadušnice.

Danas se obeležavaju Miholjske zadušnice, dan kada se u srpskoj tradiciji posećuju grobovi predaka. Prema rečima etnologa Snežana Ašanin, za ovaj običaj postoje jasna pravila, ali mnogi i dalje prave uobičajene greške. Ključna poruka stručnjaka glasi: na groblje je dovoljno poneti samo tri stvari — sveću, vino i žito. Ove stavke čine suštinu običaja, dok iznošenje hrane nije deo prave tradicije.

Zašto se na zadušnice nose vino, sveća i žito

Miholjske zadušnice uvek padaju u prvu subotu pre Miholjdana i poznate su kao jesenje zadušnice. Prema tradiciji, žito ili koljivo se priprema za duše preminulih. Snežana Ašanin ističe da je priprema i nošenje žita važan simbol žrtve i novog života, dok vino predstavlja Hristovu krv, a upaljena sveća simbolizuje večnu svetlost. “Žito, poznato kao koljivo, prilaže se za duše mrtvih, zrno pšenice simbolizuje žrtvu i rađanje novog života — to je beskrajni krug”, kaže etnolog.

Pored toga, pšenica se najpre nosi u crkvu, gde je sveštenik osveštava i preliva vinom, a na grobu se pali sveća. Ovi elementi su centralni za poštovanje običaja. S druge strane, iznošenje hrane na groblje, iako je duboko ukorenjeno u narod, smatra se pogrešnim. Sveštenici često prećutno prolaze pored ovog običaja, ali prema rečima etnologa, to ne pripada pravoj tradiciji.

Miholjske zadušnice kroz kalendar običaja

Miholjske zadušnice nisu jedine u godini. U crkvenom kalendaru postoje i Duhovske (letnje), prolećne (u sedmici pre početka Velikog posta) i Mitrovske (zimske) zadušnice. Svaka od ovih ima sličnu simboliku, ali se običaji mogu razlikovati po regionima. Ipak, osnovna pravila ostaju ista: sveća, vino i žito su dovoljne da se oda poštovanje preminulima.

Kao rezultat, etnolog Snežana Ašanin savetuje svima koji danas obeležavaju Miholjske zadušnice da se vrate osnovama običaja. Pridržavanje ovih pravila pokazuje poštovanje prema precima i tradiciji, ali i sprečava pretvaranje groblja u mesto za obedovanje. Takođe, pravilno obeležavanje ovog dana doprinosi očuvanju identiteta i kulture srpskog naroda.