Svi korisnici penzija sa prebivalištem u Srbiji dobiće novu finansijsku podršku, a visina iznosa zavisi od vrste i visine penzije.

Nova jednokratna pomoć za penzionere biće isplaćena svim korisnicima penzija koji imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije, prema odluci Upravnog odbora Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), saopšteno je nakon sednice održane 11. avgusta 2026. godine. Pored penzionera, pravo na isplatu imaju i korisnici novčane i socijalne pomoći, a visina iznosa zavisi od vrste i visine penzije, u skladu sa najavljenim zakonom. Ova mera predstavlja nastavak podrške najstarijim građanima, a prema saopštenju, predlog zakona je trenutno u izradi.

Ko može da računa na jednokratnu pomoć za penzionere

Na osnovu donete odluke, jednokratna pomoć za penzionere namenjena je svim korisnicima penzija sa prebivalištem u Srbiji. Pored toga, isplata je proširena i na korisnike novčane i socijalne pomoći. Pravo na ovu vrstu podrške ostvaruju lica koja primaju starosnu, prevremenu starosnu, invalidsku i porodičnu penziju, kao i korisnici koji su ostvarili pravo po osnovu II i III kategorije invalidnosti, odnosno preostale radne sposobnosti prema članovima 223 i 225 Zakona o PIO. Takođe, pomoć će dobiti i invalidna deca – korisnici privremene naknade kod Fonda, ali samo ako se isplata vrši na teritoriji Republike Srbije.

Važno je istaći da je uslov za ostvarivanje prava na jednokratnu pomoć za penzionere prebivalište na teritoriji Srbije. Ova mera je deo izmena Finansijskog plana Fonda PIO za 2026. godinu, čime se obezbeđuju sredstva za realizaciju isplate.

Od čega zavisi visina jednokratne pomoći za penzionere

Prema najavama, iznos jednokratne pomoći za penzionere zavisiće od visine penzije koju korisnik prima. Detalji o tačnim iznosima biće definisani zakonom koji je u pripremi, a o tome će javnost biti blagovremeno obaveštena. Osim toga, izmenama Finansijskog plana predviđeno je da sredstva budu dostupna svim korisnicima koji ispunjavaju uslove u skladu sa zakonom.

Upravni odbor Fonda PIO je, osim Odluke o izmenama Finansijskog plana, na istoj sednici razmatrao i Informaciju o finansijskom poslovanju za period januar–jun 2026. godine. Ove aktivnosti pokazuju da se vodi računa o stabilnosti sistema i pravovremenoj isplati prava korisnicima.

Konačno, prema saopštenju, sve dalje informacije o rokovima i načinu isplate jednokratne pomoći za penzionere biće objavljene nakon usvajanja zakona. Do tada, svi korisnici koji ispunjavaju navedene uslove mogu očekivati da će sredstva biti isplaćena u skladu sa zakonskim odredbama.

Narednih dana Srbiju očekuju ponovo visoke temperature, dok meteorolog najavljuje kratkotrajno osveženje do vikenda.

Temperature idu do 38 stepeni u Srbiji tokom narednih dana, kako je najavio meteorolog Miloš Vujanić. Iako je za vikend bilo nešto prijatnije vreme, toplotni talas koji traje već desetak dana ponovo donosi vrućine. Prema njegovim rečima, blago osveženje moguće je samo na kratko, a toplota se vraća tokom srede i četvrtka, posebno na severu zemlje.

Vujanić je precizirao da će temperature i dalje biti izuzetno visoke, ponegde čak i do 38 stepeni. Takođe, istakao je da se blago zahlađenje očekuje do subote, ali bez značajnijeg pada temperatura. „Očekuje nas i dalje period sa veoma toplim danima, iako će osveženje biti kratkotrajno i ne mnogo izraženo“, rekao je Vujanić.

Vrućine se vraćaju širom Srbije

Tokom srede i četvrtka, prema prognozi, temperature će u mnogim gradovima Srbije ponovo prelaziti 35 stepeni. Na severu zemlje, posebno u Vojvodini, moguće su vrednosti i do 38 stepeni. Beograd može očekivati oko 8°C tokom jutra, dok će dnevne temperature biti znatno više. Prema podacima, Subotica i Novi Sad jutros su imali 2°C, a Niš i Čačak 4°C, dok je Leskovac zabeležio 1°C. Ipak, ove jutarnje vrednosti ubrzo će ustupiti mesto toploti tokom dana.

Vujanić napominje da, iako sledi kratkotrajno osveženje do vikenda, nema najava za dugotrajnu promenu vremena. „Ne očekuje se značajan pad temperature. Svega nekoliko stepeni razlike biće dovoljno da osećaj bude nešto prijatniji, ali vrućine ostaju dominantne“, objasnio je on.

Šta se dešava sa vodostajem Dunava?

Osim visokih temperatura, pažnja javnosti usmerena je i na istorijski nizak vodostaj Dunava. Vujanić je napomenuo da trenutne klimatske prilike ne idu u prilog povećanju vodostaja na ovoj reci. „Sušni period i visoke temperature dodatno utiču na nizak nivo vode, što predstavlja izazov za plovidbu i životnu sredinu“, istakao je meteorolog.

Takođe, zbog visokih temperatura i sušnog vremena, povećan je rizik od požara širom zemlje. Meteorolog naglašava da je potrebna dodatna opreznost, jer se požari lakše šire u ovakvim uslovima.

Kada se može očekivati trajnije osveženje?

Prema aktuelnim prognozama, značajnije zahlađenje ipak nije na vidiku. Kratkotrajno osveženje do subote neće doneti dugoročne promene, što znači da će period toplog vremena nastaviti i nakon vikenda. Vujanić je zaključio da građani treba da se pripreme za nastavak vrućina i da prate preporuke nadležnih službi, posebno zbog rizika povezanih sa požarima i niskim vodostajem Dunava.

Vernici širom Srbije danas odaju poštovanje Prepodobnoj mati Angelini, čija životna priča i snaga inspirišu generacije.

Danas se širom Srbije obeležava dan posvećen Prepodobnoj mati Angelini, svetiteljki čiji život i dela mnogi vernici smatraju izvorom snage, posebno za one koji se suočavaju sa siromaštvom ili nevoljama. Prema narodnoj tradiciji, Prepodobna mati Angelina upamćena je kao izuzetno obrazovana, mudra i požrtvovana žena, a njen životni put bio je ispunjen velikim iskušenjima.

Rođena kao Angelina Branković, ćerka Đorđa Arijanita Komnina, ona je postala supruga Stefana Brankovića, sina srpskog despota Đurađa Brankovića. Nakon udaje, Angelina i njen muž kratko su živeli u Albaniji, a kasnije su, zbog istorijskih okolnosti, veći deo života proveli u Italiji u teškim uslovima. Iako se suočavala sa brojnim gubicima, uključujući smrt muža, dvojice sinova i ćerke Mare, Angelina je ostala istrajna u veri i dobročinstvu.

Prepodobna mati Angelina: život ispunjen iskušenjima i verom

Tokom života, Prepodobna mati Angelina preživela je izgnanstvo i siromaštvo. Zbog toga se njeno ime često vezuje za zaštitu siromašnih i ugnjetavanih. Štaviše, tri puta je bila prinuđena da prenosi mošti svog supruga, a dobar deo života provela je prognana od strane srpske vlastele. Ipak, nije poznato kada se tačno zamonašila, ali je sigurno da je postala ktitorka mnogih manastira i ostatak života provela u molitvi i tišini.

Preminula je 1520. godine, a prvo je sahranjena u svom manastiru Sretenju, dok su njene mošti kasnije prenete u manastir Krušedol zajedno sa moštima sina Jovana. Iako su Turci 1716. godine zapalili manastir i oštetili mošti Brankovića, sećanje na Prepodobnu mati Angelinu nije izbledelo među narodom.

Kult i značaj Prepodobne mati Angeline u savremenom životu

Kult Prepodobne mati Angeline javio se rano, a njeno prvo žitije potiče iz 16. veka. Danas se ona u bogoslužbenim pesmama pominje kao mati, prepodobna, preblažena, prisnoblažena, dostoblažena i blažena. Lik Prepodobne mati Angeline nalazi se i na ikonama cele mučeničke porodice Branković.

Zbog toga što je veći deo života provela u bedi i prognanstvu, veruje se da Prepodobna mati Angelina danas štiti one koji su u nevolji. Vernici smatraju da fizička beda nije najvažnija, dokle god je srce ispunjeno verom, a duhovna beda je mnogo opasnija. Na današnji dan, preporučuje se da se u molitvi pomene Prepodobna mati Angelina, kako bi se, prema narodnom verovanju, dobila pomoć u dovođenju života u red.

Osim toga, njen život služi kao podsetnik da istrajnost i snaga duha mogu prevazići svaku materijalnu teškoću. Vernici širom Srbije i dalje joj se obraćaju u molitvama, posebno kada im je potrebna podrška u teškim vremenima.