Meteorolog Slobodan Sovilj najavljuje topliju zimu sa 5 do 15 ledenih dana u nižim predelima i do 40 na planinama.

Prema najavi meteorologa, zima u Srbiji donosi toplije vreme nego što je uobičajeno, ali i značajan broj ledenih dana u višim predelima. U nižim predelima zemlje očekuje se između 5 i 15 ledenih dana, dok će na planinama taj broj dostići i do 40. Istovremeno, prognozira se veća količina padavina nego ranijih godina. Ove informacije saopštio je Slobodan Sovilj iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Prvi sneg u nižim predelima nije moguće precizno prognozirati mnogo unapred. Ipak, prema klimatološkim podacima, prosečan datum kada se pojavi prvi sneg u Beogradu je 23. novembar, a prvi snežni pokrivač formira se u proseku oko 3. decembra. Sovilj ističe da u nižim predelima padavine tokom zime sve češće padaju kao kiša, dok se na planinama i dalje očekuje zadržavanje snežnog pokrivača.

Prognoza za zimu u Srbiji: toplije, ali sa ledenim danima

Najnoviji sezonski izgledi Zavoda ukazuju na srednju sezonsku temperaturu vazduha iznad proseka iz perioda 1991–2020, sa odstupanjem do dva stepena. U nižim predelima temperature će se kretati od 2 do 5 stepeni, a u planinskim od -2 do 1 stepen. Količina padavina biće iznad proseka, od 130 do 180 mm u većini predela, dok će na zapadu zemlje padavine iznositi oko 210 mm, a u brdsko-planinskim predelima do oko 240 mm.

Međutim, Sovilj napominje da veća količina padavina ne znači automatski više snega. Uslovi za dugotrajno zadržavanje snežnog pokrivača u nižim predelima postaju nepovoljniji zbog klimatskih promena, iako sneg i dalje može da padne u intenzivnim epizodama. Kao rezultat, broj ledenih i mraznih dana je u opadanju, a sneg se kraće zadržava na tlu.

Kada očekivati prvi sneg i ledene dane?

Tačan dan kada će pasti prvi sneg nije moguće unapred precizirati. Sovilj navodi da se za pouzdanu prognozu prvog snega mora sačekati sinoptička situacija kratkoročnog karaktera. Prema statistici, prvi snežni pokrivač u nižim predelima Srbije najčešće se javlja od druge polovine novembra do prve polovine decembra, u zavisnosti od regiona. Na planinama se sneg očekuje ranije i zadržava se duže.

U Beogradu je tokom perioda 1961-1990. prosečno bilo 43 dana godišnje sa snežnim pokrivačem, dok je tokom 2025. godine zabeleženo samo devet takvih dana. Ipak, Sovilj napominje da toplija zima ne isključuje mogućnost kratkotrajnih, ali intenzivnih hladnih perioda sa jakim mrazem, niskim temperaturama i lokalno obilnim snegom.

Klimatske promene i njihov uticaj na zimu

Sovilj objašnjava da klimatske promene utiču na učestalost i trajanje ledenih dana. Iako se očekuje toplija zima u celini, to ne znači da neće biti izuzetno hladnih epizoda. Sezonska prognoza opisuje dominantan karakter tromesečnog perioda, ali ne može predvideti pojedinačne prodore hladnog vazduha. Zbog toga iz RHMZ ne prognoziraju da će predstojeća zima biti blaža od prethodne, već ističu mogućnost kratkotrajnih, ali intenzivnih zimskih događaja.

Građani mogu danas dobrovoljno dati krv na više lokacija u Srbiji, uključujući Beograd, Novi Sad, Šabac i Kostolac.

Dobrovoljno davanje krvi širom Srbije danas je u fokusu, a svi građani koji žele da pomognu mogu to da učine na više punktova u različitim gradovima. Prema saopštenju, akcije se sprovode na Vračaru, u JKP Beogradski vodovod i kanalizacija od 8 do 13 časova, kao i u Kostolcu na dve lokacije – u Domu kulture, Kostolac usluge, sindikat Nezavisnost od 8:30 do 12 časova, i u Geogradu od 12:30 do 15 časova.

Takođe, Novi Beograd nudi dve mogućnosti za dobrovoljne davaoce: na Eko pumpi, Tošin bunar 274a, autobus od 9 do 13 časova i u MaxBet-u na Bulevaru heroja sa Košara 4 od 9 do 14 časova. U Šapcu, Kulturni centar biće otvoren za davanje krvi od 9 do 15 časova, dok je Institut za transfuziju krvi Srbije u Ulici Svetog Save 39 dostupan svakog dana radnim danima od 7 do 19 časova i vikendom i praznicima od 8 do 15 časova.

Gde se danas može dati krv u Srbiji?

Dobrovoljno davanje krvi širom Srbije organizovano je kako bi se obezbedile dovoljne količine ove dragocene tečnosti za potrebe zdravstva. Osim pomenutih lokacija u Beogradu, Kostolcu, Novom Sadu i Šapcu, redovno davanje je moguće i na Institutu za transfuziju krvi Srbije. Građani se podstiču da provere vreme i lokacije pre dolaska.

Davalac krvi može biti svaka zdrava, odrasla osoba uzrasta od 18 do 65 godina, kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju ni osobu kojoj bi se ta krv primenila. Zbog toga je važno da osobe koje žele da daju krv budu odmorne i da nisu prehlađene.

Važnost redovnog dobrovoljnog davanja krvi

Osim toga, redovno dobrovoljno davanje krvi širom Srbije od ključnog je značaja za funkcionisanje zdravstvenih ustanova. Zahvaljujući ovim akcijama, obezbeđuju se zalihe koje su neophodne za lečenje pacijenata, operacije i hitne intervencije. Na taj način, svaki davalac postaje važan deo lanca solidarnosti i humanosti.

Na kraju, važno je napomenuti da dobrovoljno davanje krvi širom Srbije danas može spasiti nečiji život. S druge strane, svi koji ispunjavaju uslove mogu se informisati o najbližoj lokaciji i vremenu davanja u svom gradu. Na taj način, zajedničkim snagama građani pomažu onima kojima je krv najpotrebnija.

Miholjske zadušnice biće obeležene 10. oktobra, a vernici se pripremaju za tradicionalne običaje i obilazak grobova.

Miholjske zadušnice predstavljaju jedan od značajnijih dana u kalendaru Srpske pravoslavne crkve, a ove godine biće obeležene 10. oktobra. Na taj dan, u hramovima širom Srbije služi se sveta liturgija i parastos za upokojene, dok vernici tradicionalno posećuju grobove svojih najmilijih. Prema običaju, na groblje se nose sveće, žito, vino i tamjan, a u nekim krajevima i hrana, kao simbol milosti i sećanja na preminule.

Obeležavanje Miholjskih zadušnica ima duboko ukorenjeno značenje u srpskoj tradiciji. Uobičajeno je da porodice pale sveće, kade tamjanom i u molitvi se sećaju svojih bližnjih. Osim toga, na groblja se odlazi u prepodnevnim satima, kako bi se svi obredi završili tokom dana. Na taj način se poštuje verovanje da je dnevna svetlost pogodnija za molitvu i sećanje.

Šta je potrebno pripremiti za Miholjske zadušnice

Za Miholjske zadušnice, običaj nalaže da se na groblje ponese sveća, žito, vino i tamjan. U pojedinim krajevima Srbije, još uvek postoji tradicija da se iznosi i hrana. Ipak, sveštenici ističu da je najvažnija iskrena molitva za pokoj duše, a ne bogatstvo trpeze ili skupoceno cveće. Time se naglašava suština praznika – sećanje, ljubav i hrišćansko milosrđe.

Takođe, prema tradiciji, na Miholjske zadušnice vernici dele darove siromašnima u ime upokojenih. Ovim gestom pokazuje se briga za bližnje i širi se duh zajedništva. Crkva podseća da se suština ovog dana ogleda u iskrenoj molitvi i negovanju hrišćanske ljubavi, a ne u količini hrane i pića koje se donosi na groblje.

Običaji i preporuke crkve

Srpska pravoslavna crkva naglašava da je smisao Miholjskih zadušnica u molitvi, sećanju i ljubavi. Prema narodnom verovanju, obredi na groblju treba da se obave u prepodnevnim časovima, kako bi se izbeglo zadržavanje do sumraka. Sveštenici apeluju da se izbegava preterivanje sa hranom i pićem na grobljima, jer je suština praznika u duhovnom miru i poštovanju preminulih.

Pored toga, tradicija nalaže da se uoči Miholjskih zadušnica grobovi urede i očiste. Na taj način, porodice pokazuju poštovanje prema svojim precima i održavaju uspomenu na njih. Mnogi vernici veruju da se upravo kroz ovakve običaje održava veza sa prošlim generacijama i čuva identitet porodice.

Na kraju, Miholjske zadušnice su prilika da se porodice okupe i da se kroz molitvu i dobra dela održi sećanje na drage osobe koje više nisu među nama. Kao rezultat, ovaj dan ima posebno mesto u srcima vernika i doprinosi očuvanju duhovnih vrednosti zajednice.