Sanacioni plan za Specijalni rezervat prirode Deliblatska peščara dobio podršku i 50 miliona dinara za realizaciju

Vlada Srbije usvojila je sanacioni plan za područje Specijalnog rezervata prirode Deliblatska peščara, obezbedivši 50 miliona dinara za njegovu realizaciju, prema saopštenju sa današnje sednice. Ovim zaključkom uspostavljen je jedinstven okvir za koordinisano delovanje nadležnih institucija sa ciljem sprovođenja mera sanacije i revitalizacije ovog značajnog prirodnog područja.

Sanacioni plan predviđa formiranje stručnih timova koji će se baviti procenom posledica požara, utvrđivanjem smernica za obnovu, kao i sprovođenjem radova na sanaciji i revitalizaciji. Osim toga, biće praćeni efekti sprovedenih aktivnosti, dok će se predlagati i dodatne mere za unapređenje prevencije i zaštite od požara.

Detalji plana za obnovu Deliblatske peščare

Sprovođenje sanacionog plana povereno je JP „Vojvodinašume“, koje upravlja ovim zaštićenim područjem. Ministarstvo zaštite životne sredine i nadležna inspekcija imaće zadatak da nadgledaju i kontrolišu realizaciju svih planiranih aktivnosti. Takođe, stručni timovi će procenjivati razmere štete nastale usled požara i na osnovu toga određivati najefikasnije mere za obnovu prirodnih vrednosti.

Planom je naglašeno da je cilj sanacije očuvanje prirodnih vrednosti Specijalnog rezervata prirode Deliblatska peščara, uz unapređenje sistema zaštite ovog područja. Posebna pažnja biće posvećena prevenciji budućih požara i razvoju standarda za brže reagovanje u vanrednim situacijama.

Koordinacija institucija i budući koraci

Zaključak Vlade Srbije omogućava efikasnije povezivanje svih nadležnih organa i institucija u sprovođenju mera sanacije. Na taj način, očekuje se brža i uspešnija revitalizacija oštećenih delova Deliblatske peščare, kao i podizanje nivoa zaštite ovog specifičnog prirodnog rezervata. U okviru plana, predviđena je i kontinuirana evaluacija rezultata, što će omogućiti pravovremenu korekciju mera i unapređenje procesa obnove.

Dodatno, Vlada je usvojila i zaključak o pokretanju pripremne faze za uspostavljanje i razvoj nacionalnog okvira „Jedno zdravlje“ u Republici Srbiji, sa ciljem efikasnijeg povezivanja postojećih organa i zajedničkog delovanja, bez stvaranja paralelne administracije. Međutim, fokus ovog sanacionog plana ostaje na revitalizaciji i zaštiti Deliblatske peščare uz jasno definisane aktivnosti i budžet od 50 miliona dinara.

Broj obolelih od respiratornih infekcija u Beogradu porastao je za 40 odsto, a grip je potvrđen kod 421 osobe, kažu iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Respiratorne infekcije u Beogradu naglo su porasle, sa povećanjem od 40 odsto u odnosu na treću nedelju septembra, pokazuju najnoviji podaci Gradskog zavoda za javno zdravlje. Ova situacija posebno zabrinjava s obzirom na početak školske godine i sve češći boravak ljudi u zatvorenom prostoru. Prema rečima dr Slavice Maris, ukupno je prošle nedelje registrovano 11.135 obolelih Beograđana. Grip je potvrđen kod 421 osobe, što je čak 78 odsto više nego u prethodnom periodu.

Škole i vrtići kao žarišta širenja infekcija

Promena vremena i povratak dece u kolektive, kao što su škole i vrtići, dodatno su doprineli širenju respiratornih infekcija u Beogradu. Takođe, stručnjaci navode da boravak velikog broja dece u istom prostoru povećava rizik od prenosa virusa. Dr Slavica Maris ističe da ovakva situacija nije neuobičajena za ovo doba godine, ali da je ovog puta broj zaraženih značajno veći nego prošle godine.

Prema njenim rečima, kolektivi prirodno predstavljaju veći rizik za širenje bolesti. Osim toga, grip i slične infekcije najčešće se šire putem kapljičnog puta, što dodatno olakšava prenošenje među decom i odraslima u zatvorenim prostorima.

Najčešći virusi i simptomi na koje treba obratiti pažnju

Među virusima koji najčešće izazivaju respiratorne infekcije u ovom periodu, izdvajaju se rinovirus i adenovirus. Zdravstveni stručnjaci podsećaju da simptomi ovih infekcija mogu biti slični gripu, a posebno upozoravaju na četiri simptoma kod kojih je važno što pre posetiti lekara: visoka temperatura, otežano disanje, jak kašalj i pogoršanje opšteg stanja.

Zbog toga se građanima savetuje da, ukoliko primete ove simptome, ne odlažu odlazak kod lekara. Pravovremena dijagnostika i lečenje mogu sprečiti komplikacije, naročito kod dece, starijih osoba i hroničnih bolesnika.

Preporuke stručnjaka za prevenciju

Stručnjaci savetuju da se u vreme povećane cirkulacije virusa posebna pažnja obrati na higijenu ruku i provetravanje prostorija. Takođe, preporučuje se izbegavanje kontakta sa osobama koje pokazuju simptome respiratornih infekcija. Iako je povećanje broja obolelih uobičajeno za ovo doba godine, ove sezone je skok obolelih izraženiji, pa je, prema mišljenju lekara, važno pratiti zdravstveno stanje i reagovati na vreme.

Na kraju, podaci pokazuju da se grip i druge respiratorne infekcije šire brže nego prethodnih godina. Zbog toga je preporuka da se prate zvanična obaveštenja i da se u slučaju pojave ozbiljnih simptoma odmah potraži medicinska pomoć.

Prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, bruto domaći proizvod u 2025. godini iznosio je 10.558.438 miliona dinara, uz nominalni rast od 8,1 odsto.

Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije realno je porastao 2,1 odsto u 2025. godini, prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku. BDP Srbije porastao 2,1 odsto, što predstavlja značajan pokazatelj ekonomskog kretanja u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj rezultat ukazuje na stabilan, ali umeren rast ekonomije države tokom analiziranog perioda. Nominalni rast BDP-a iznosio je 8,1 odsto, a ukupna vrednost BDP-a u tekućim cenama dostigla je 10.558.438 miliona dinara.

Pored ukupnog rasta, važno je analizirati i strukturu BDP-a po delatnostima. Najveće učešće u formiranju bruto domaćeg proizvoda zabeleženo je u sektoru prerađivačke industrije, sa 12,2 odsto. Sektor trgovine na veliko i malo, zajedno sa popravkama motornih vozila, učestvovao je sa 9,9 odsto, dok je sektor informisanja i komunikacija imao udeo od 8,8 odsto.

Koje delatnosti su najviše doprinele rastu?

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, značajan realni rast bruto dodate vrednosti (BDV) postignut je u sektoru informisanja i komunikacija, sa 5,8 odsto. Sektor finansijskih delatnosti i delatnosti osiguranja beležio je rast od 6,7 odsto, dok je sektor državne uprave i obaveznog socijalnog osiguranja porastao za 4,2 odsto. S druge strane, sektor građevinarstva zabeležio je realni pad BDV-a od 6,3 odsto, što ukazuje na izazove sa kojima se ovo područje suočavalo tokom godine.

Pored sektorske analize, upotreba BDP-a prikazuje kako su se kretali izdaci. Izdaci za individualnu potrošnju sektora domaćinstava činili su 60,4 odsto ukupnog BDP-a, što pokazuje značajnu ulogu potrošnje građana u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti. Izdaci za individualnu potrošnju sektora države iznosili su 10,1 odsto, dok je kolektivna potrošnja države bila na nivou od 8,3 odsto. Bruto investicije u osnovna sredstva činile su 22,8 odsto, uz izvoz dobara i usluga od 53,6 odsto i uvoz od 57,8 odsto.

Struktura i značaj rasta BDP-a Srbije

Godišnji obračun za 2025. godinu pokazuje da je realni rast zabeležen kod svih agregata upotrebe BDP-a. Izdaci za individualnu potrošnju sektora domaćinstava porasli su 3,3 odsto. Ovi podaci osvetljavaju kako su ključni sektori i agregati doprineli ukupnom rastu, ali i gde postoje izazovi, naročito u građevinarstvu. Na taj način, BDP Srbije porastao 2,1 odsto ostaje važan signal oporavka i razvoja ekonomije, pri čemu se posebna pažnja usmerava na sektore koji su ostvarili iznadprosečne rezultate.