Običaji i izreke koje su nam bake prenosile ostaju deo svakodnevice, iako je mnogo toga danas drugačije.

Generacije pre nas odrastale su uz narodna verovanja, pravila i izreke koje su se prenosile sa kolena na koleno. Ova narodna verovanja iz detinjstva često su oblikovala ponašanje dece, čak i kada nisu znala zbog čega je nešto „ne valja“. Iako se vremena menjaju, mnoga od tih pravila i danas poštujemo u svakodnevnom životu.

Jedno od najpoznatijih verovanja je da sedenje na ivici stola donosi nesreću u ljubavi. Deci su bake govorile da se neće udati ili oženiti ako sede na stolu. Takođe, često su upozoravale da klackanje na stolici znači da će „gledati kravu“, što je bio način da ih odvrate od opasnog ponašanja. Pored toga, izreke su se odnosile i na novac — savetovalo se da novčanik nikada ne treba ostaviti prazan, jer „novac neće dolaziti“.

Najpoznatija narodna verovanja iz detinjstva

Narodna verovanja iz detinjstva nisu se odnosila samo na ponašanje za stolom. Bilo je i pravila vezanih za metenje, pozajmljivanje stvari, kao i za način ponašanja pred važne događaje. Na primer, neki su izbegavali da prolaze ispod merdevina, dok su drugi verovali da ne treba ostavljati cipele naopako. Kucanje u drvo „da ne ureknemo“ i danas je prisutno među mnogima.

U prošlim vremenima kada nije bilo interneta, a knjige nisu bile dostupne svima, ovakve izreke su služile kao jednostavan način prenošenja iskustva i mudrosti. Na taj način, bake su bile svojevrsni „pretraživač“ svog doba, jer su kroz šaljive i jednostavne rečenice prenosile važne poruke deci.

Zašto su narodna verovanja iz detinjstva i dalje prisutna?

Iako danas gotovo svaku informaciju možemo proveriti u nekoliko sekundi, narodna verovanja iz detinjstva opstaju i dalje. Mnoge porodice i dalje poštuju određene običaje, bez obzira što su svesni da iza njih često stoje samo praktični razlozi. Na primer, rečenica „ne klati se na stolici, gledaće te krava“ imala je cilj da dete zaštiti od povrede, ali je u narodnom govoru vremenom poprimila mističan ton.

Osim toga, ova verovanja su više od pravila — ona su uspomena na detinjstvo i glas bake koja je bila uverena da baš tako treba. Iako možda više ne verujemo u svako „ne valja“, ove fraze podsećaju nas na prošla vremena i čine deo našeg identiteta.

Na kraju, ostaje pitanje: koje narodna verovanja iz detinjstva ste vi najčešće slušali dok ste bili mali?

Ministarka Tatjana Macura ističe važnost jednakih šansi za sve mlade i pokretanje kampanje o reproduktivnom zdravlju

Ulaganje u mlade u Srbiji postaje sve istaknutija tema, posebno povodom Međunarodnog dana mladih kada je ministarka Tatjana Macura naglasila da je to jedno od najvažnijih ulaganja za budućnost društva. Prema njenoj izjavi, mladi su ključni za razvoj i napredak Srbije, zbog čega bi svi trebalo da rade na stvaranju jednakih mogućnosti za dečake i devojčice od najranijeg uzrasta.

Macura je istakla da ulaganje u mlade podrazumeva omogućavanje jednakih uslova za obrazovanje, razvoj talenata i izbor profesije. Osim toga, mladi treba da imaju jednake šanse u nauci, tehnologiji i sportu, kao i prilikom kasnijeg zapošljavanja, preduzetništva i ekonomskog osnaživanja. Ministarka je apelovala na lokalne samouprave da kroz odgovorno budžetiranje obrate pažnju na potrebe mladih i podrže programe koji doprinose izjednačavanju šansi.

Jednake mogućnosti kao osnov za razvoj

Prema rečima Tatjane Macure, dečaci i devojčice moraju imati iste uslove za učenje i razvoj svojih sposobnosti. Takođe, svako dete zaslužuje da bira svoju buduću profesiju bez ograničenja i stereotipa. Na taj način, ulaganje u mlade u Srbiji postaje temelj za napredak celog društva. Pored toga, odlična priprema mladih za tržište rada i podrška njihovoj preduzetničkoj inicijativi doprinose ekonomskom rastu.

Ministarka je podvukla da ravnopravnost polova mora biti prisutna u svim segmentima obrazovanja i razvoja, od ranog detinjstva do odraslog doba. U tom kontekstu, važno je da društvo prepozna značaj izjednačenih mogućnosti i uloži napor u njihovo ostvarivanje.

Kampanja o zdravlju mladih i značaj informisanosti

Govoreći o nacionalnoj kampanji „Za srce više“, Macura je navela da je cilj informisati mlade o očuvanju reproduktivnog zdravlja. Kako je objasnila, mladi treba da budu upoznati sa zdravim stilovima života i faktorima rizika, i to u periodu kada možda još nisu doneli odluku o roditeljstvu. Na taj način, kada i ako odluče da zasnuju porodicu, mogu to učiniti svesno i informisano.

„Ne želimo da mladima govorimo kada treba da postanu roditelji, već da im omogućimo da, kada i ako budu želeli decu, tu odluku donesu informisano i svesni faktora koji mogu uticati na njihovu plodnost“, poručila je ministarka Tatjana Macura.

Usklađivanje politika za bolju budućnost mladih

Na kraju, ministarka je naglasila da demografska politika, politika prema mladima i politika rodne ravnopravnosti treba da budu međusobno usklađene. Takav pristup omogućava mladima da grade karijeru i zasnuju porodicu bez pritiska da biraju između ličnog razvoja i roditeljstva. Takođe, ulaganje u mlade u Srbiji postaje zajednički cilj svih sektora društva, čime se otvara prostor za dugoročan napredak i prosperitet. Pored toga, odgovorno planiranje i podrška mladima doprinose izgradnji stabilnog i naprednog društva.

Lična karta je obavezna od 16. godine, dok za odlazak u inostranstvo mladima treba i pasoš, a nekima i saglasnost roditelja.

Povodom Međunarodnog dana mladih, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije izdalo je važno upozorenje i podsetnik za sve koji imaju 16 godina i planiraju svoja prva putovanja. Prema saopštenju, svi mladi koji žele da putuju, posebno oni koji su napunili 16 godina, moraju znati koja dokumenta su im neophodna za nesmetan prelazak granice i bezbrižno putovanje.

Kako je objavljeno, lična karta je obavezna za sve građane Srbije koji su navršili 16 godina. To je prvi korak ka samostalnosti, a pravovremeno pribavljanje ovog dokumenta olakšava čitavu proceduru. MUP naglašava da je lična karta osnovni identifikacioni dokument, bez kojeg mladi ne mogu ostvariti mnoga zakonska prava niti putovati u zemlji i inostranstvu.

Obavezna dokumenta za put sa 16 godina

Pored lične karte, mladi koji planiraju da pređu granicu Srbije moraju imati i pasoš. Bez pasoša, putovanje u inostranstvo nije moguće, naglašava MUP Srbije. Saglasnost roditelja, prema aktuelnim propisima, potrebna je samo za maloletnike mlađe od 16 godina koji žele da putuju sami ili u pratnji druge odrasle osobe.

Takođe, važno je znati da se pravila razlikuju za one koji su navršili 16 godina i za one koji su mlađi. Za one koji su tek napunili 16 godina i prvi put dobijaju ličnu kartu, preporučuje se da blagovremeno podnesu zahtev kako bi izbegli čekanje i eventualne probleme prilikom planiranja putovanja.

Šta još treba znati pre putovanja

Prikupljanje svih potrebnih dokumenata na vreme ključno je za osamostaljivanje mladih i njihovu sigurnost tokom putovanja. Kako navodi MUP Srbije, neophodno je informisati se o svim uslovima i rokovima za izdavanje lične karte i pasoša. Osim toga, preporučuje se redovno praćenje zvaničnih saopštenja kako bi mladi bili u toku sa eventualnim izmenama u proceduri.

Na kraju, Ministarstvo unutrašnjih poslova podseća da je odgovornost svakog građanina da pravovremeno obezbedi potrebnu dokumentaciju. Samo na taj način mladi mogu sigurno i bez stresa napraviti svoj prvi samostalni korak i uživati u putovanjima.