Noćas u 3.00 časa vraćamo sat na 2.00, što znači da ćemo spavati sat duže prema važećem zakonu.

Noćas počinje zimsko računanje vremena, pa će građani Srbije u 3.00 časa ujutru morati da pomere sat unazad na 2.00 časa. Na ovaj način, svi dobijaju dodatni sat sna, jer se letnje računanje vremena završava, a zimsko računanje vremena stupa na snagu prema Zakonu o računanju vremena. Ovo pravilo važi svake godine i usklađeno je sa praksom većine evropskih država.

Takođe, prema važećim propisima, standardno vreme u Srbiji je centralnoevropsko vreme (CET, UTC+1), dok se tokom letnjih meseci koristi letnje računanje vremena (CEST, UTC+2). Zimsko računanje vremena znači povratak na CET, što mnogi građani često zaborave, pa ih iznenadi kada shvate da im satovi kasne ili žure.

Kako funkcioniše zimsko računanje vremena u Srbiji

Prema Zakonu o računanju vremena, pomeranje kazaljki na satu obavlja se svake godine poslednje nedelje oktobra. Noćas, u 3.00 časa ujutru, kazaljke se vraćaju jedan sat unazad, na 2.00 časa. Zimsko računanje vremena traje do poslednje nedelje marta naredne godine kada se ponovo prelazi na letnje računanje vremena.

Ova promena ima za cilj usklađivanje sa većinom evropskih zemalja, koje takođe primenjuju isti sistem. Zahvaljujući tome, Srbija održava sinhronizaciju vremena sa državama u okruženju, što olakšava međunarodne kontakte i saobraćaj.

Šta još treba znati o zimskom računanju vremena

Važno je napomenuti da zimsko računanje vremena ne utiče na rad elektronskih uređaja koji se automatski podešavaju, ali ručne satove i zidne časovnike treba ručno vratiti jedan sat unazad. Mnogi ljudi zaborave da podele ovu informaciju sa članovima porodice ili kolegama, pa dolazi do zabune oko tačnog vremena.

Standardno vreme u Srbiji, odnosno CET, koristi se kao zvanično vreme prema Direkciji za mere i dragocene metale. Ovo vreme je pravilo tokom zimskih meseci, dok se letnje računanje vremena primenjuje od poslednje nedelje marta do poslednje nedelje oktobra.

Na kraju, važno je da građani uvek provere da li su pravilno podesili sve satove, posebno ako ih očekuju važni sastanci ili putovanja. Na ovaj način izbegavaju se kašnjenja i nesporazumi tokom prelaska na zimsko računanje vremena.

Železnička veza između centra grada i aerodroma ‘Nikola Tesla’ planirana je za mart ili april 2027. godine.

Realizacija projekta nova pruga u Beogradu doneće povezivanje centra grada i aerodroma ‘Nikola Tesla’ brzim vozom, što bi trebalo da omogući putovanje od stanice Prokop do aerodroma za samo 20 minuta. Prema najavama, otvaranje pruge planirano je za mart ili april 2027. godine, a prvi put će ova dva ključna punkta biti direktno povezana železnicom.

Do sada je izgrađeno 11 od ukupno 18 kilometara trase, dok se radovi nastavljaju prema Surčinu i Nacionalnom stadionu. Planirano je da cela pruga bude završena do kraja godine, nakon čega će uslediti faza testiranja. Nova pruga u Beogradu imaće četiri stajališta: Singidunum, aerodrom, Surčin i Nacionalni stadion, što će omogućiti bolju dostupnost i rasterećenje postojećih saobraćajnih koridora.

Kako će nova pruga promeniti saobraćaj u Beogradu?

Očekuje se da će nova pruga u Beogradu doneti značajne promene u svakodnevnom saobraćaju. Pre svega, biće olakšan dolazak do aerodroma i smanjiće se gužve na prilaznim putevima i auto-putu. S obzirom na to da će voz omogućiti brzu i pouzdanu vezu sa centrom grada, građani će moći da računaju na kraće vreme putovanja i veći komfor.

Jedan od sagovornika ističe: “Kao i u svim svetskim metropolama, imaćemo brzu prugu. Smanjiće se gužve, skratiće se put do samog aerodroma, a rasteretiće se i auto-put. Voz će biti idealno rešenje.” Takođe, razvoj metroa bi u budućnosti mogao dodatno unaprediti gradski prevoz.

Surčin kao nova investiciona zona

Stanovnici Surčina posebno će osetiti benefite nove železničke veze, jer će im putovanje do drugih delova Beograda biti znatno jednostavnije. Jedna od stanovnica Surčina navodi da joj je sada potrebno oko sat vremena autobusom linije 601 do Beograda na vodi, dok bi sa novom prugom taj put trajao oko pola sata. “Sa prugom ću biti tamo za pola sata. Znači, mogu svakog dana da idem, kad god mi duša poželi”, kaže ona.

Pored uštede vremena, unapređenje saobraćajne infrastrukture doneće i smanjenje troškova svakodnevnog putovanja, uključujući potrošnju goriva. Razvoj železničke infrastrukture deo je šire transformacije Surčina, koji poslednjih godina postaje centar velikih projekata i investicija. Uređuje se i okolna infrastruktura, a izgradnja Nacionalnog stadiona i pripreme za specijalizovanu izložbu EXPO dodatno podižu značaj ovog dela grada.

Sagovornici ističu da je Surčin postao jedno od centralnih mesta za razvoj i ulaganja. Jedna od sagovornica dodaje da joj često dolaze gosti iz inostranstva koji su impresionirani razvojem prestonice, a tokom EXPO-a očekuje još veće interesovanje.

Planovi za produženje pruge i dalji razvoj

Nova pruga u Beogradu gradi se u susret EXPO-u 2027. godine, kada se očekuje veliki broj posetilaca iz celog sveta. Ova železnička veza biće značajna za dolazak posetilaca do aerodroma, Nacionalnog stadiona i drugih važnih lokacija.

Značaj projekta neće stati na deonici do Nacionalnog stadiona. U planu je produženje pruge ka Obrenovcu, čime bi se železnička mreža dodatno proširila i poboljšala povezanost ovog dela Beograda sa okolinom. Očekuje se da će nova infrastruktura koristiti i putnicima i privredi, dok se područje oko Nacionalnog stadiona i aerodroma sve više razvija kao važna zona Beograda.

Stanovnici Zarožja izbegavaju Savinu vodenicu noću, a priče o vampiru Savi Savanoviću i dalje žive među njima.

Savina vodenica u selu Zarožje na obali rečice Rogačice i danas privlači pažnju zbog legende o vampiru Savi Savanoviću. Legenda o Savi Savanoviću poznata je širom Srbije, a prema narodnom predanju, upravo je u Zarožju ovaj vampir obitavao. Iako ga, kako meštani ističu, niko nikada nije video, priče o njemu prenose se sa kolena na koleno.

Prema rečima meštanina Svetlana Prokića, „postoje te priče koje se decenijama prenose. Kažu da ko zanoći u toj vodenici, ujutru ne osvane. Vodenica odavno ne melje, ali i dalje nije prijatno prolaziti pored nje noću. Voda huči, čuju se čudni zvuci, pa tuda prolazi samo onaj ko baš mora.”

Legenda o Savi Savanoviću i noćnoj leptirici

Legenda o vampiru Savi Savanoviću inspirisala je i srpskog pisca Milovana Glišića da napiše pripovetku „Posle devedeset godina”. Prema legendi, Sava je bio meštanin Zarožja koji se, nakon smrti, povampirio i progonio posetioce vodenice sve do 1880. godine. Tada je, kako predanje kaže, njegov grob pronađen i proboden glogovim kolcem. To je, prema narodnom verovanju, jedini način da se vampir zaustavi.

Zanimljivo je da su, prema pričama, iz Savinog sanduka izletele dve noćne leptirice, koje su narednih 30 godina davile novorođenčad po zapadnoj Srbiji. Meštani Zarožja tvrde da je upravo pojava neobične leptirice možda jedini dokaz da je Sava Savanović zaista postojao. „Ima ta veća leptirica koja se često može videti pored potoka. Ako je neko od meštana ugleda, svi se prestrave“, dodaje Prokić.

Strah i zaštita: crven konac i beli luk

Mnogi koji posećuju Savinu vodenicu ističu da ovo mesto ne izaziva jezu samo noću, već i tokom dana. Zbog toga, oni koji se odluče da prođu pored vodenice, obavezno sa sobom ponesu crven konac i beli luk. Po narodnom verovanju, ove dve stvari štite od zlih sila i vampira. Za one koji su posebno uplašeni, preporučuje se i glogov kolac, kao simbolična zaštita.

Osim toga, meštani naglašavaju da je legenda o Savi Savanoviću deo njihovog identiteta, ali i da strah od nepoznatog i danas utiče na ponašanje ljudi u selu. Mesto je postalo simbol misterije, a Savina vodenica čuva tajnu koja se prenosi generacijama.

Na kraju, iako je vodenica danas prazna i ne radi, priča o Savi Savanoviću ostaje živa među meštanima i privlači radoznale posetioce željne susreta sa srpskim mitovima.