Connect with us

Srbija

Mala Srbija u velikom Beogradu: Zašto ljudi sve češće biraju život u rubnim naseljima?

Objavljeno pre

2 months

,

Stunning aerial view of Belgrade cityscape with the Danube river and city skyline in Serbia. K

Dok se centar Beograda širi u visinu, sve više ljudi traži prostor u širinu – kuću, dvorište, mir i nekoliko kvadrata više. Ali život na periferiji ima svoju cenu.

Beograd je odavno postao grad velikih razlika. Na nekoliko kilometara udaljenosti mogu se smenjivati luksuzne zgrade, porodične kuće, neasfaltirane ulice, novi kompleksi i stara naselja koja decenijama čekaju ozbiljniju infrastrukturu.

I upravo na tim rubovima grada poslednjih godina nastaje jedna drugačija slika Beograda.

Ljudi koji ne mogu ili ne žele da plate cenu života u centralnim gradskim zonama sve češće pogled okreću ka periferiji. Umesto manjeg stana u zgradi, biraju kuću. Umesto lifta i garaže, dvorište. Umesto deset minuta do posla, prihvataju duže putovanje.

Za neke je to prinuda. Za druge – sasvim svesna odluka.

Kvadrat manje, dvorište više

Jedan od glavnih razloga je jednostavan: prostor.

Za novac koji je dovoljan za relativno mali stan u centralnijem delu Beograda, na periferiji se često može pronaći kuća sa dvorištem ili veći stan, a u pojedinim rubnim zonama i mogućnost gradnje.

Za porodicu sa decom ta razlika može biti presudna.

Dečja soba, parking, terasa, dvorište, prostor za kućne ljubimce ili mogućnost da se jednog dana dogradi još jedna soba – stvari koje u centru često predstavljaju luksuz, na periferiji postaju realnija opcija.

Zato se odluka često ne svodi na pitanje „centar ili periferija“, već na pitanje šta porodica dobija za isti novac.

Beograd se završava tamo gde počinje svakodnevno putovanje

Problem nastaje kada se završi priča o kvadratima.

Kuća može biti veća i jeftinija, ali posao nije pomeren zajedno sa njom.

Škola nije uvek blizu. Vrtić može biti udaljen. Lekar, banka, pošta ili veći market zahtevaju vožnju. Ako u porodici nema dva automobila, svakodnevna organizacija može postati ozbiljan izazov.

A onda dolazi prevoz.

Za stanovnika centra, čekanje autobusa od 15 minuta može biti neprijatnost. Za nekoga ko svakog dana putuje sa periferije do drugog kraja grada, isti problem postaje deo životne rutine.

Jedan sat do posla u jednom smeru znači deset sati nedeljno provedenih u putovanju.

Na godišnjem nivou, to su dani i dani života provedeni u saobraćaju.

„Samo da imamo svoje dvorište“

Ipak, mnogi stanovnici rubnih naselja ne žale zbog odluke.

Razlog nije samo novac.

Za porodice sa decom, dvorište može značiti slobodu koju stan u zgradi teško može da ponudi. Za starije ljude, kuća predstavlja mogućnost da ostanu u svom prostoru. Za mlađe parove, periferija može biti prvi korak ka sopstvenom domu.

A tu je i ono što se u oglasima za nekretnine teško meri – mir.

Manje buke. Manje saobraćaja. Više zelenila. Komšije koje se poznaju. Deca koja mogu da izađu ispred kuće.

U nekim naseljima osećaj više podseća na manji grad nego na prestonicu.

I upravo zbog toga se može govoriti o svojevrsnoj „maloj Srbiji u velikom Beogradu“.

Periferija čuva stare navike

Dok se centralni Beograd menja velikom brzinom, rubna naselja često zadržavaju način života koji je u centru gotovo nestao.

U istom kraju možete imati porodičnu kuću koja je tu decenijama, komšiju koji poznaje pola ulice, malu lokalnu prodavnicu, baštu iza kuće i decu koja se igraju na ulici.

Ali pored toga niču nove kuće i zgrade.

Dolaze ljudi iz drugih delova grada, ali i oni koji se doseljavaju iz unutrašnjosti Srbije. Sa njima dolaze drugačije potrebe, navike i očekivanja.

Tako periferija postaje mešavina starog i novog.

Jedna ulica može izgledati kao selo, dok se nekoliko stotina metara dalje gradi potpuno novi stambeni kompleks.

Problem nastaje kada kuće stignu pre infrastrukture

Najveći izazov mnogih rubnih naselja nije nedostatak ljudi, već brzina kojom se naselja razvijaju.

Kuće se grade brzo. Zgrade niču. Broj automobila raste.

Ali infrastruktura ne prati uvek taj tempo.

Put koji je ranije koristilo nekoliko desetina porodica sada može koristiti nekoliko stotina. Kanalizacija, vodovod, javni prevoz, parking i škole postaju pitanja svakodnevnog života.

Stanovnik periferije zato često ima neobičan osećaj: živi u Beogradu, ali za neke osnovne stvari ima utisak da je izvan grada.

To je jedna od najvećih kontradikcija savremenog Beograda.

Administrativno ste u prestonici, ali kvalitet života može zavisiti od toga koliko ste udaljeni od glavne saobraćajnice.

Automobil postaje skoro obavezan

Za mnoge porodice život na periferiji teško je zamisliti bez automobila.

Jedan automobil znači komplikovanu logistiku. Dva automobila znače dodatne troškove.

Gorivo, registracija, održavanje, gume, parking i svakodnevne gužve polako pojedu deo novca koji je porodica možda uštedela kupovinom jeftinije nekretnine.

Zato računica „kuća je jeftinija“ nije uvek tako jednostavna.

Cena nekretnine je samo početak.

Prava cena života na periferiji uključuje i vreme, prevoz, energiju i organizaciju svakog dana.

Zašto onda ljudi ipak odlaze?

Zato što za mnoge računica na kraju i dalje ima smisla.

Ako porodica dobije dvostruko veći životni prostor, dvorište i mogućnost da deca odrastaju u mirnijem okruženju, možda će prihvatiti 45 minuta ili sat vremena putovanja.

Neko će reći da je to previsoka cena.

Drugi će odgovoriti da je upravo vreme provedeno kod kuće ono što im je najvažnije.

I tu se vidi suština ovog trenda.

Ljudi ne beže nužno iz Beograda.

Oni pokušavaju da pronađu Beograd u kojem mogu da žive onako kako žele.

Grad se menja od ivice ka centru

Rubna naselja više nisu samo mesta na koja se odlazi kada nema druge opcije.

Ona postaju deo dugoročne slike razvoja prestonice.

Tamo gde su nekada bile njive i vikendice pojavljuju se nove kuće, zgrade i čitava naselja. Tamo gde je nekada bilo nekoliko porodica, sada žive stotine ljudi.

Pitanje je samo da li će infrastruktura uspeti da ih prati.

Jer nije dovoljno samo izgraditi kuću.

Potrebni su put, autobus, škola, vrtić, ambulanta, kanalizacija, prodavnica i bezbedna ulica.

Bez toga periferija može postati samo mesto na kojem je kvadrat jeftiniji, ali je svakodnevni život skuplji.

Nova definicija dobrog života

Možda se zato menja i sama definicija „dobrog života“.

Za jednu generaciju to je bio stan blizu centra.

Za drugu je to možda kuća sa dvorištem na rubu grada.

Jedni žele da iz lifta izađu pravo na ulicu punu restorana i prodavnica. Drugi žele da ujutru otvore kapiju, izvedu dete u dvorište i popiju kafu bez buke saobraćaja.

Beograd zato više nije samo ono što vidimo između Kalemegdana i Novog Beograda.

Njegova budućnost sve više se gradi na obodima.

A tamo nastaje jedan sasvim drugačiji grad – manje užurban, sa više prostora, ali i sa svakodnevnim problemima koje centar često ne vidi.

Jer pitanje više nije samo gde ljudi mogu da kupe stan. Sve važnije postaje pitanje – gde mogu da kupe život koji žele.

Povezano
Pročitaj još

Srbija

Pogoršanje vremena stiže sledeće sedmice: Očekuju nas kiša, pljuskovi i zahlađenje

Prema najavama meteorologa, u Srbiji se krajem sledeće nedelje očekuje promena vremena sa padavinama i nižim temperaturama.

Objavljeno pre

18 minutes

,

October 3, 2026

Objavio:

Pogoršanje vremena stiže sledeće sedmice: Očekuju nas kiša, pljuskovi i zahlađenje

Prema najavama meteorologa, u Srbiji se krajem sledeće nedelje očekuje promena vremena sa padavinama i nižim temperaturama.

Sledeće sedmice Srbiju očekuje pogoršanje vremena, uz najavljene kišu, pljuskove i zahlađenje. Prema saopštenju meteorologa, naše područje će i dalje biti pod uticajem anticiklona i visokog vazdušnog pritiska, što će doneti vedro i stabilno vreme u prvoj polovini nedelje.

Jutra će biti vrlo hladna, sa mogućim slabim mrazem i temperaturama oko 0°C, dok će na Pešteru biti još hladnije, sa temperaturama ispod nule. Tokom dana očekuje se veoma toplo vreme i maksimalne temperature od 23 do 27 stepeni. Zbog vedrog neba i odsustva oblaka dolaziće do velikih temperaturnih razlika između jutra i dana.

Najtopliji dani pre promene vremena

Sredinom sledeće sedmice, zbog izraženog južnog strujanja, očekuju se najviše dnevne temperature koje mogu dostići i 28–29 stepeni. Međutim, u Đenovskom zalivu prognozira se formiranje jakog ciklona sa obilnim padavinama i olujama. Ovaj ciklon će, prema trenutnim prognozama, doneti Srbiji promenu vremena i izraženije pogoršanje.

Pogoršanje vremena i zahlađenje: šta nas čeka?

Kako meteorolozi navode, narednog četvrtka, 7. oktobra, tokom večeri i noći očekuje se prolazno jače naoblačenje sa kišom, pljuskovima i grmljavinom. Sa dolaskom padavina, uslediće i zahlađenje. Temperature će tokom narednog vikenda biti niže, kretajući se oko 19–20 stepeni, dok će jutra i noći zbog oblačnosti i padavina biti znatno toplija u odnosu na raniji period.

Iako se najavljuje zahlađenje, ono neće biti intenzivno niti će doneti tipično jesenje vreme. Prema trenutnim najavama, nakon prolaska ciklona i osveženja, sredinom oktobra se ponovo očekuje sunčano i toplo vreme, sa temperaturama koje lokalno mogu preći 25 stepeni.

Zbog toga, građani treba da budu spremni na nagle promene vremena i da prate najnovija saopštenja meteoroloških službi kako bi se na vreme prilagodili uslovima na terenu.

Pročitaj još

Srbija

Vodič za evakuaciju zbog bombe u Beogradu: Ko mora da napusti dom i šta treba da uradi

Evakuacija stanovnika Palilule počinje u nedelju u 6 sati zbog uništavanja nemačke avio-bombe teške 250 kilograma.

Objavljeno pre

28 minutes

,

October 3, 2026

Objavio:

Vodič za evakuaciju zbog bombe u Beogradu: Ko mora da napusti dom i šta treba da uradi – evakuacija zbog bombe u Beogradu

Evakuacija stanovnika Palilule počinje u nedelju u 6 sati zbog uništavanja nemačke avio-bombe teške 250 kilograma.

Zbog planirane akcije uništavanja nemačke avio-bombe od 250 kilograma pronađene na gradilištu u Poenkareovoj ulici, u Beogradu će u nedelju rano ujutru početi evakuacija stanovnika iz najugroženije zone. Prema najavama Ministarstva unutrašnjih poslova, evakuacija stanovništva iz zone od 150 metara od mesta gde će se bomba ukloniti zakazana je za 6 sati, dok će akcija uništavanja započeti odmah potom.

Tokom pripreme za uništavanje bombe, građani koji žive na Paliluli, u ulicama Bulevar despota Stefana (brojevi 86-124, parni), Poenkareova 3, Viline vode 6 i Jovana Avakumovića (2, 2a, 4, 6), moraju da napuste svoje domove najkasnije do 7 sati u nedelju. U međuvremenu, oni koji žive u široj rizičnoj zoni (do 200 metara) obavešteni su da ostanu u stanovima između 8 i 12 sati, udaljeni od prozora, i da prate bezbednosna uputstva.

Evakuacija zbog bombe u Beogradu: detaljna pravila i preporuke

Stanari koji napuštaju domove dužni su da otvore prozore i spuste roletne, evakuišu kućne ljubimce i napuste zonu opasnosti. Na mestu prihvata stanovništva treba da slede uputstva nadležnih lica i organa. Privremeni smeštaj za one koji nemaju drugo rešenje obezbeđen je na tri lokacije: Kulturni centar ‘Vlada Divljan’ (Mitropolita Petra 8), Osnovna škola ‘Vlada Aksentijević’ (Poenkareova 2) i Osnovna škola ‘Oslobodioci Beograda’ (Preradovićeva 2). Na tim lokacijama biće volonteri Crvenog krsta, radnici škola i predstavnici Civilne zaštite.

Za potrebe evakuacije obezbeđeni su autobusi parkirani u Bulevaru despota Stefana i Poenkareovoj ulici, a građanima je upućen apel da svoja vozila iz zone opasnosti uklone najkasnije do 22 sata u subotu. Posle tog roka, vozila će ‘Parking servis’ prebacivati na bezbedne lokacije.

Kako funkcionišu bezbednosne mere tokom akcije

Tokom evakuacije i uništavanja bombe zabranjuje se povratak u domove dok nadležni organi ne izdaju dozvolu. Takođe, zabranjeno je kretanje i parkiranje u Bulevaru despota Stefana (od raskrsnice sa ul. Jovana Avakumovića do skretanja ka ul. Mitropolita Petra i Dragoslava Srejovića), Poenkareovoj (od broja 1a do nadvožnjaka M-1.9), kao i u ulicama Viline vode i Jovana Avakumovića.

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da će svim građanima u radijusu od 150 metara, kao i onima koji se u tom trenutku nađu u zoni bazne stanice, biti upućen SMS sa upozorenjem i linkom za više informacija. U poruci će stajati da je naređena evakuacija zbog uništavanja bombe na lokaciji Poenkareova 22.

Izmene gradskog prevoza i dodatne informacije

Od 6 do 16 sati, tokom trajanja akcije uništavanja bombe, ukupno 13 autobuskih linija menjaće trasu. Građani su pozvani da prate dodatne informacije i da se striktno pridržavaju svih uputstava nadležnih organa radi svoje bezbednosti. Akcija uništavanja bombe sprovodi se u četiri faze: pripremna, operativna, faza uništavanja i završna faza, uz maksimalne mere zaštite koje sprovodi Sektor za vanredne situacije.

Na kraju, važno je da svi koji se nalaze u zoni evakuacije zbog bombe u Beogradu postupaju prema instrukcijama, kako bi akcija prošla bezbedno i efikasno.

Pročitaj još

Srbija

Prognoza Ivana Ristića: Kada stiže zahlađenje i prvi sneg u Srbiji

Nakon miholjskog leta, očekuje se nagli pad temperature 9. oktobra, a prvi sneg na planinama sredinom meseca.

Objavljeno pre

3 hours

,

October 3, 2026

Objavio:

Prognoza Ivana Ristića: Kada stiže zahlađenje i prvi sneg u Srbiji

Nakon miholjskog leta, očekuje se nagli pad temperature 9. oktobra, a prvi sneg na planinama sredinom meseca.

Ivan Ristić, poznati meteorolog, izneo je detaljnu prognozu za naredni period i najavio značajnu promenu vremena. Prema njegovim rečima, nakon perioda poznatog kao miholjsko leto, Srbiju već 9. oktobra zahvata hladni front. Kako navodi, maksimalne dnevne temperature kretaće se još oko sedam dana između 26 i 27 stepeni, ali potom sledi zahlađenje za oko deset stepeni.

Kada nas očekuje prvi sneg na planinama

Prema prognozi Ivana Ristića, prvi sneg može se očekivati na planinama kao što su Zlatibor i Tara već sredinom oktobra, između 15. i 20. oktobra. U nižim predelima i u Beogradu, prvi sneg se očekuje krajem novembra. Tokom oktobra i novembra, prema njegovim rečima, ulazimo postepeno u pravi jesenji režim, što uključuje maglu i jutarnje mrazeve. Takođe, temperature će se u tom periodu kretati od 16 do 21 stepen, što je u skladu sa prosečnim oktobarskim vrednostima.

Prognoza za zimu: ledeni dani i sneg u januaru i februaru

Najjači udar zime, uz najviše snega, prema rečima meteorologa Ivana Ristića, očekuje se u januaru, posebno u njegovom prvom delu oko praznika. Ristić naglašava da će januar i februar biti najhladniji meseci godine, sa najviše snežnih i ledenih dana. U nižim predelima, prognozira se između 10 i 15, a možda i do 20 ledenih dana, dok na planinama taj broj može dostići i 40 dana. Temperature u nižim predelima mogle bi pasti i do minus 20 stepeni, dok će na planinama biti još hladnije.

Šta znači naglo zahlađenje za stanovništvo

Zbog toga, građani treba da budu spremni na promene vremena i niže temperature već početkom oktobra. Prvi sneg na planinama najavljuje dolazak prave jeseni, dok obilnije padavine i ledeni dani tek slede u zimskim mesecima. Kao rezultat, period povoljnog vremena poznat kao miholjsko leto završava se u narednoj sedmici, a Srbija ulazi u hladniji i promenljiviji period.

Pročitaj još

U Trendu