Prezime nije samo deo identiteta. Ono često čuva priču o precima, zanimanju kojim su se bavili, mestu iz kojeg su potekli ili osobini po kojoj je neka porodica bila prepoznatljiva. Neka srpska prezimena stara su nekoliko vekova i iza sebe imaju zanimljivo poreklo.

Većina srpskih prezimena završava se na nastavak -ić, koji je nekada označavao potomka, odnosno „sina od“. Tako je Petrović značio „Petrov sin“, Jovanović „Jovanov sin“, a Marković „Markov sin“. Vremenom su ta prezimena postala trajna i prenosila se sa kolena na koleno.

Evo kako su nastala neka od najpoznatijih srpskih prezimena.

1. Petrović

Jedno od najčešćih prezimena u Srbiji. Nastalo je od ličnog imena Petar i označava potomke čoveka koji se tako zvao.

2. Jovanović

Potiče od imena Jovan, jednog od najrasprostranjenijih hrišćanskih imena na ovim prostorima.

3. Nikolić

Prezime izvedeno od imena Nikola, koje vodi poreklo od grčke reči sa značenjem „pobednik naroda“.

4. Marković

Nastalo od imena Marko, veoma čestog još od srednjeg veka.

5. Ilić

Prezime izvedeno od imena Ilija, koje je kroz vekove bilo veoma zastupljeno među Srbima.

6. Stojanović

Nastalo od imena Stojan, koje je nekada davano deci sa verovanjem da će „ostati“ u životu i porodici.

7. Đorđević

Potiče od imena Đorđe, odnosno Georgije, što na grčkom znači zemljoradnik.

8. Pavlović

Izvedeno od imena Pavle, jednog od najčešćih imena u pravoslavnoj tradiciji.

9. Milošević

Prezime nastalo od imena Miloš, koje vodi poreklo od staroslovenskog korena „mil“, u značenju drag ili mio.

10. Savić

Potomci čoveka po imenu Sava, imena koje je posebno značajno u srpskoj istoriji i tradiciji.

11. Popović

Jedno od retkih prezimena koje nije nastalo od ličnog imena. Označavalo je potomke pravoslavnog sveštenika, odnosno „popa“.

12. Kovačević

Prezime koje potiče od zanimanja. Kovač je nekada bio jedan od najcenjenijih zanatlija u selu.

13. Lončar

Porodica čiji su preci izrađivali zemljano posuđe.

14. Terzić

Naziv potiče od turske reči za krojača, pa ukazuje na zanat kojim su se preci bavili.

15. Mlinarević

Prezime povezano sa mlinarima i radom u vodenicama.

16. Vuković

Izvedeno od imena Vuk, koje je u srpskoj tradiciji imalo zaštitnu ulogu. Verovalo se da ime štiti dete od zlih sila.

17. Obradović

Nastalo od starog slovenskog imena Obrad, koje znači radost ili onaj kome se raduju.

18. Ristić

Potiče od imena Rista, odnosno Hristifor ili Hristo, koje je bilo veoma rasprostranjeno u južnim krajevima.

19. Krstić

Prezime izvedeno od imena Krsta ili Krsto, koje ima hrišćansko poreklo.

20. Cvetković

Nastalo od starog narodnog imena Cvetko, koje simbolizuje napredak, mladost i novi život.

Kako su nastajala srpska prezimena?

Istoričari navode da su prezimena uglavnom nastajala na četiri načina:

• po ocu ili pretku (Petrović, Jovanović);
• po zanimanju (Kovačević, Lončar, Popović);
• po mestu porekla;
• po nadimku ili ličnoj osobini pretka.

Tek u 19. veku prezimena postaju trajna i nasleđuju se bez promena, što je omogućilo lakše vođenje matičnih knjiga i državnih evidencija.

Da li znate poreklo svog prezimena?

Mnoge porodice i danas čuvaju porodična predanja o tome odakle potiču njihovi preci. Ako znate zanimljivu priču o svom prezimenu ili poreklu porodice, podelite je u komentarima.

Porodica pacijentkinje Gorgine M. uputila pismo zahvalnosti Ministarstvu zdravlja zbog profesionalizma i humanosti zaposlenih

Zaposleni Odeljenja E, Klinike ‘Dr Miroslav Zotović’ u Sokobanjskoj ulici u Beogradu primili su javnu pohvalu nakon što su požrtvovanim radom pomogli oporavak Gorgine M. (79), koja je preživela kliničku smrt. Pismo zahvalnosti Ministarstvu zdravlja poslala je njena ćerka Biljana V., ističući izuzetnu posvećenost i ljudskost osoblja tokom lečenja.

Gorgina M. je nakon pada u bolnici i kliničke smrti u trajanju od 37 minuta nastavila oporavak uz pomoć pejsmejkera i dodatne terapije. Prema navodima porodice, u prethodnim ustanovama nisu naišli na takav nivo profesionalizma i pažnje. Biljana V. je naglasila da pacijentima, posebno teško pokretnima, mnogo znače strpljenje, lepa reč i osećaj dostojanstva, što su svakodnevno pružali svi članovi tima – od lekara do osoblja zaduženog za higijenu.

U pismu se navodi da je apel Ministarstvu zdravlja upućen isključivo iz želje da se istaknu vrednosti koje bi trebalo da budu standard u zdravstvenim ustanovama: etičnost, humanost i poštovanje prema svakom pacijentu. Zatraženo je da se rad zaposlenih prepozna i, ukoliko je moguće, adekvatno nagradi.

„Za teško pokretnu ženu od gotovo 80 godina nije važna samo terapija. Važni su i lepa reč, strpljenje, osmeh, osećaj da nije teret i da je neko vidi kao čoveka“, navodi se u pismu upućenom Ministarstvu zdravlja.

Ovaj slučaj podseća na značaj profesionalnog i humanog pristupa u zdravstvenom sistemu, kao i na potrebu da se takav rad podrži i vrednuje.

Meteorolozi najavljuju visoke temperature i mogućnost nepogoda tokom narednih dana, posebno u centralnim i južnim delovima zemlje

U Srbiji se tokom ove sedmice očekuje jačanje toplotnog talasa, sa dnevnim temperaturama koje će dostizati između 30 i 34 stepena Celzijusa, dok će u Beogradu maksimalna temperatura biti oko 32 stepena, saopštili su meteorolozi. Prema prognozi, najviši temperaturni maksimumi mogući su krajem nedelje, kada se očekuje i do 35-36 stepeni Celzijusa.

Tokom dana, naročito u sredu i četvrtak, predviđa se pojačan razvoj oblačnosti, uz lokalne pljuskove sa grmljavinom. Ove padavine najpre će zahvatiti jug, jugozapad i zapadne krajeve Srbije, a lokalno mogući su i u centralnim oblastima.

Meteorolozi upozoravaju na veoma visoke vrednosti UV zračenja, pa se građanima savetuje da izbegavaju direktno izlaganje suncu duže od 10 minuta bez adekvatne zaštite. U nedelju se očekuje osveženje, kada će padavine zahvatiti veći deo zemlje.

„Građani treba da obrate pažnju na najavljeno povećanje temperature i mogućnost grmljavinskih nepogoda, te da redovno prate zvanična upozorenja i ponašaju se u skladu sa preporukama nadležnih službi“, navodi se u saopštenju meteorologa.