Institut za javno zdravlje navodi rast obolelih, najviše među decom, dok je aktivnost gripa i dalje niska

Tokom nedelje od 9. do 15. marta na teritoriji Srbije registrovan je rast obolelih od gripa, saopštio je Institut za javno zdravlje. Ukupno je zabeleženo 6.875 slučajeva oboljenja sličnih gripu, a najviše obolelih nalazi se u uzrasnim grupama od nula do četiri i od pet do 14 godina.

Grip je laboratorijski potvrđen u Beogradu, Borskom i Sremskom okrugu, pri čemu su identifikovani sojevi tipa A(H1)pdm09 i A netipizirani. Institut je naveo da se beleži regionalna geografska raširenost virusa, ali da je nivo kliničke aktivnosti gripa na niskom nivou, a trend incidencije stabilan.

Paralelno je zabeležen i skok akutnih respiratornih infekcija, sa ukupno 11.755 slučajeva tokom iste nedelje, što je povećanje od 5,2 odsto u odnosu na prethodnu nedelju.

Uobičajeni simptomi gripa uključuju povišenu temperaturu, groznicu, malaksalost, glavobolju, bol u mišićima i zglobovima, kašalj, bol u grlu i pojačanu sekreciju iz nosa.

“Epidemiološki pokazatelji ukazuju na regionalnu raširenost gripa, ali je nivo kliničke aktivnosti nizak”, navodi se u izveštaju Instituta za javno zdravlje.

Na svečanosti u Novom Sadu nagrađeni pojedinci i institucije iz kulture, zdravstva, obrazovanja i privrede

Priznanja „Kapetan Miša Anastasijević” dodeljena su na svečanosti održanoj u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, gde su nagrađeni najuspešniji pojedinci i institucije iz oblasti kulture, zdravstva, obrazovanja, medija i sporta. Ova priznanja, koja se uručuju već 25 godina u okviru projekta „Put ka vrhu“, imaju za cilj da istaknu i podrže doprinos aktera privrednog i društvenog života u Srbiji.

Prema rečima predsednika žirija Radovana Pejanovića, nagrada je inspirisana srpskim zadužbinarima i usmerena na one koji svojim radom ostavljaju trajan trag u društvu. On je istakao da zadužbinarstvo u Srbiji ima dugu tradiciju i da je cilj projekta otkrivanje i podrška uspešnim i posvećenim pojedincima i organizacijama.

Među dobitnicima priznanja izdvojili su se načelnik Bezbednosno-informativne agencije Nikola Vasiljević za unapređenje bezbednosnog sistema Srbije, Matica srpska za jubilej 200 godina postojanja i Telekom Srbija kao najbolja kompanija Srbije. Priznanje za unapređenje saradnje s dijasporom uručeno je ministru Đorđu Milićeviću, dok je predsednik Privredne komore Vojvodine Vladimir Gak nagrađen za doprinos razvoju komorskog sistema. Novinar Filip Rodić je nagrađen za objektivno i blagovremeno informisanje.

U oblasti bankarstva, priznanje je dobio predsednik Izvršnog odbora Banke Poštanska štedionica Bojan Kekić, dok je lider održivog razvoja JP „Srbijašume“. Generalni direktor Trajal korporacije Miloš Nenezić je prepoznat kao lider društvene odgovornosti, a Aleksandar Švonja iz Agropanonke MTZ kao najbolji mladi menadžer. Za životno delo nagrađen je Sreten Nikolić, dok su Banka hrane Vojvodine i direktor Srđan Budimčić nagrađeni za humanost i dobročinstvo.

Posebno priznanje „Beli anđeo” dodeljeno je direktorki Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine prof. dr Vesni Turkulov za unapređenje zdravstvene zaštite, državnoj sekretarki u Ministarstvu prosvete Vesni Nedeljković za unapređenje obrazovnog sistema i Jovani Đoković iz kompanije Site doo za rezultate u oblasti zaštite i bezbednosti.

Nagrada „Miroslav Petričević“ uručena je najboljem srednjoškolcu Mateji Srejiću za izuzetna dostignuća u obrazovanju. Dobitnici su istakli da im ova priznanja predstavljaju podstrek i obavezu za nastavak daljeg rada u svojim oblastima.

Privatni detektivi prikupljaju podatke i dokaze, uz poštovanje privatnosti i ograničenja propisanih zakonom

Detektivske agencije u Srbiji predstavljaju deo bezbednosnog sektora koji odgovara na kompleksne potrebe građana i kompanija za prikupljanjem informacija izvan domena državnih organa. Usluge ovih agencija obuhvataju istražne radnje, tehnološku forenziku i analitičku podršku, a cilj im je dostavljanje validnih i zakonito prikupljenih dokaza klijentima.

Privatni detektiv je licencirano lice koje, u skladu sa propisima i pod nadzorom Ministarstva unutrašnjih poslova, prikuplja podatke i prenosi ih klijentima, poštujući prava na privatnost i druga ljudska prava. Detektivi ne mogu koristiti silu, vršiti pretres bez sudskog naloga niti hapsiti lica, već se njihov rad zasniva na diskretnosti, analitičkom pristupu i korišćenju savremene tehnologije, u okviru zakonskih granica.

Najčešće ovlašćenje detektiva uključuje razgovore sa licima koja imaju saznanja o predmetu istrage, traženje podataka iz javnih registara, kao i fotografisanje i video dokumentovanje aktivnosti na javnim mestima. Upotreba poligrafa, odnosno detektora laži, takođe je deo ponude detektivskih agencija, ali se zasniva isključivo na dobrovoljnosti testiranih lica, uz obaveznu pismenu saglasnost.

Fizička lica se najčešće obraćaju detektivima radi provere sumnje u neverstvo ili provere prošlosti budućeg bračnog partnera, dok roditelji često koriste usluge nadzora dece i mladih. U korporativnom sektoru, detektivske agencije pomažu u zaštiti poslovnih interesa kroz prikupljanje relevantnih informacija i analizu mogućih rizika.

Kako je naglašeno, detektivi su dužni da rade u skladu sa zakonima, a svi podaci i dokazi moraju biti prikupljeni na način koji ne ugrožava prava drugih lica.