U poslednjih sedam dana na putevima Srbije zabeleženo je 694 saobraćajnih nezgoda, sa 15 poginulih i 355 povređenih, prema saopštenju Uprave saobraćajne policije.

U Srbiji je tokom protekle nedelje zabeležen crni bilans na putevima Srbije, gde je u 694 saobraćajne nezgode život izgubilo 15 osoba, a povrede je zadobilo 355 ljudi, prema saopštenju Uprave saobraćajne policije. Iako su zvanični podaci pokazali da je ukupna bezbednost bolja nego u istom periodu prethodne godine, broj poginulih i povređenih i dalje izaziva ozbiljnu zabrinutost.

Sam septembar doneo je dodatnu težinu ovim podacima, jer je 20 vozača izgubilo život samo tokom ovog meseca. Najveći uzrok svih tragedija na drumovima ostaje neprilagođena brzina, što potvrđuje i policijska statistika.

Uzrok nesreća: brzina i nepažnja i dalje najveći problemi

Neprilagođena i prekoračena brzina, prema Upravi saobraćajne policije, glavni je faktor rizika koji doprinosi i broju nezgoda i težini posledica. Upravo iz ovog razloga, vozači su najugroženija kategorija učesnika u saobraćaju, a poslednji podaci za septembar pokazuju da je čak 20 vozača izgubilo život u samo jednom mesecu. Osim toga, saobraćajna policija naglašava da se svakim pritiskom na gas može odlučiti o životima drugih ljudi na putu.

“Neprilagođena i prekoračena brzina direktno ugrožava živote svih učesnika u saobraćaju”, upozoravaju iz Uprave saobraćajne policije i apeluju na vozače da poštuju propise i izbegavaju nepotrebne rizike.

Statistika pokazuje blagi napredak, ali oprez je i dalje neophodan

Kada se podaci uporede sa prošlogodišnjim, stanje na putevima ima određeni napredak. Ipak, iz policije podsećaju da prostora za opuštanje nema, jer se i dalje beleže ozbiljne posledice svake nedelje. Ove informacije ukazuju na viši stepen odgovornosti kod jednog broja učesnika u saobraćaju, ali i na to da je potrebna istrajnost u preventivnim merama i dosledno poštovanje saobraćajnih propisa.

Tokom prethodne nedelje, 355 osoba je povređeno, što, iako manje u odnosu na isti period prošle godine, i dalje predstavlja visok rizik za sve učesnike saobraćaja. Policija posebno ističe važnost kontinuiranog nadzora i edukacije, kako bi se dodatno smanjio broj nesreća, povređenih i poginulih na putevima širom Srbije.

Hitan apel Uprave saobraćajne policije svim vozačima

Uprava saobraćajne policije ističe da postoji hitna potreba za pojačanom pažnjom svih vozača i poštovanjem saobraćajnih pravila. Apeluje se da se ne iskušava sreća za volanom i da se brzina uvek prilagodi uslovima na putu. Posebno se podseća da nijedna žurba nije vredna nečijeg života.

Pored toga, službe nadzora nastavljaju sa preventivnim kontrolama i informisanjem javnosti, u cilju još veće bezbednosti na putu. Statistike i dalje ukazuju na potrebu za oprezom i odgovornošću, a vozačima se savetuje da posebnu pažnju obrate na ograničenja brzine i prilagode vožnju svim uslovima na putu.

Nakon skoro dvadeset godina pauze, služenje vojnog roka u Srbiji ponovo će biti obavezno od marta 2027. godine, a prvi na listi su mladići rođeni 2006. godine.

Obavezni vojni rok u Srbiji uskoro ponovo postaje realnost, a mladići rođeni 2006. godine biće prvi koji će dobiti pozive za služenje. Prema poslednjoj najavi, služenje vojnog roka trebalo bi da počne u martu 2027. godine, kako je izjavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle prikaza sposobnosti Vojske Srbije na Pešteru. Država, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije su, prema njegovim rečima, spremni za povratak ovog sistema.

Vučić je naveo da je sve spremno i da očekuje da služenje vojnog roka „od marta ide normalno“. Tokom obraćanja istakao je i trajanje vojnog roka — 75 dana, što smatra dovoljnim periodom da mladi steknu odgovornost, ozbiljnost i posvećenost. “To je malo dana, to je 75 dana, ništa, ali će mnogo značiti u smislu dobijanja odgovornosti, ozbiljnosti, posvećenosti i, rekao bih, čak i odrastanja, pre svega za naše mladiće”, izjavio je predsednik.

Ko će prvi dobiti poziv za vojsku?

Podsećamo, prema najavama stručnjaka i nadležnih, plave koverte prvo će stići na adrese mladića rođenih 2006. godine. To znači da će oni koji su napunili 18 godina biti prvi na spisku za obavezno služenje. S druge strane, prema postojećoj regulativi, vojni rok biće obavezan za muškarce starosti od 18 do 30 godina, što će u budućnosti obuhvatiti i kasnije godišta.

Takođe, prema izjavama nadležnih, obavezno služenje vojnog roka moglo bi da utiče i na razvoj lokalnih zajednica, posebno u gradovima gde se nalaze kasarne. “Mislim da je to važno i za razvoj naših gradova, posebno u pograničnim područjima, dakle od Pirota, Priboja do Sombora. To vam je, kada imate takvu vrstu kasarni, kao da imate fabriku u tom gradu i verujem da će tim ljudima i tim gradovima mnogo značiti”, rekao je Vučić.

Šta regrute čeka u kasarnama od marta?

Mladiće koji budu pozvani na obavezni vojni rok očekuje period od 75 dana provedenih u kasarnama. Pre svega, služenje vojnog roka podrazumeva sticanje osnovnih vojnih znanja i veština, kroz svakodnevne aktivnosti i obuke. Kako je naglašeno, iako je period kraći u odnosu na nekadašnji vojni rok, cilj je da mladi steknu osećaj odgovornosti i ozbiljnosti, ali i da doprinesu ličnom razvoju.

Osim toga, ponovo uvođenje obaveznog vojnog roka imaće uticaj i na gradove u kojima funkcionišu kasarne. Poseban akcenat biće na pograničnim područjima, gde je prisustvo vojske značajno za lokalnu zajednicu. Na taj način, služenje vojnog roka ne predstavlja samo ličnu obavezu, već i širu društvenu korist.

Na kraju, povratak obaveznog služenja vojnog roka u Srbiji predstavlja važan korak kako za mlade, tako i za razvoj vojnih i lokalnih kapaciteta. Svi detalji o proceduri i tačnim rokovima biće objavljeni u narednim mesecima, a mladići koji ulaze u punoletstvo mogu očekivati da će uskoro biti uvršteni na liste za regrutaciju.

Prema najavi meteorologa, u Srbiji se od 23. septembra očekuje prvi sneg na Kopaoniku, uz sveža jutra i promenljivo vreme.

Najava da prvi sneg stiže na Kopaonik donosi značajnu promenu vremenskih prilika u Srbiji. Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda, narednih dana očekuju nas sveža jutra, dok će dnevna temperatura ostati u okvirima prosečnih vrednosti za ovo doba godine. Prvi sneg na Kopaoniku mogao bi da padne već 23. septembra, čime će zimske scene zameniti letnje temperature koje su do sada vladale širom zemlje.

Tokom ovog perioda, živa u termometru u većini mesta kretaće se između 23 i 29 stepeni. Ipak, prema najavi RHMZ-a, postoji mogućnost za kišu, pljuskove i grmljavinu, što dodatno naglašava promenljivost vremena. Prolazno naoblačenje će danas ujutru i pre podne zahvatiti Vojvodinu, zapadnu i jugozapadnu Srbiju, a tokom dana proširiće se i na ostale krajeve.

Prvi sneg stiže na Kopaonik: detalji prognoze za naredne dane

Kiša i kratkotrajni pljuskovi očekuju se uglavnom u Vojvodini i jugozapadnoj Srbiji, dok će se uveče i tokom noći padavinska zona proširiti na zapadne i centralne krajeve. Duvaće slab do umeren severozapadni vetar. Minimalna jutarnja temperatura biće od sedam do 14 stepeni, a najviša dnevna između 22 i 27 stepeni.

U narednim danima, prema saopštenju RHMZ-a, nastaviće se sveža jutra, dok će dnevne temperature biti u okviru proseka za septembar. “Narednih dana jutra sveža, dok će dnevna temperatura biti u okviru prosečnih vrednosti za ovaj period godine, u većini mesta od 23 do 29 stepeni Celzijusovih”, navodi se u zvaničnoj prognozi.

Vreme će ostati promenljivo, sa smenom oblaka i sunčanih intervala, a većinu dana biće suvo. Potpuna stabilnost se ne očekuje, jer je prognozirano još jedno prolazno naoblačenje krajem sedmice, praćeno kišom i lokalnim pljuskovima sa grmljavinom.

Ivan Ristić najavljuje: sneg na Kopaoniku i Goliji oko 23. septembra

Ivan Ristić, koji se bavi meteorologijom, na svom profilu na društvenim mrežama najavio je još jače zahlađenje u trećoj dekadi septembra. “Prvi nagoveštaji još jačeg zahlađenja u trećoj dekadi septembra, negde oko samog početka jeseni 23. septembra, na mapama se vidi i prvi sneg na Kopaoniku i Goliji”, naveo je Ristić.

Takođe, prema njegovoj najavi, Srbiju narednih dana očekuje smena rane jeseni i poznog leta, pa će građani na planinama moći da očekuju i prve pahulje, dok će ostatak zemlje osetiti značajno osveženje. Na taj način, dolazak snega na Kopaonik označiće početak hladnijeg perioda u godini.

Kao rezultat ovih promena, građani bi trebalo da prate najnovije meteorološke izveštaje i pripreme se za nagle promene vremena, naročito oni koji planiraju boravak na planinama.