Na graničnom prelazu Šid teretnjaci čekaju do pet sati, dok su zadržavanja na Batrovcima i Sremskoj Rači oko četiri sata.

Kolone na granicama i višesatna čekanja ponovo prate vozače teretnih vozila na izlazu iz Srbije, prema najnovijim podacima Uprave granične policije Republike Srbije. Najduža zadržavanja trenutno su na graničnom prelazu Šid, gde kamioni čekaju na izlaz iz zemlje i do pet sati.

Osim toga, stanje na ostalim prelazima za teretni saobraćaj takođe nije povoljno. Na Batrovcima i Sremskoj Rači kamioni čekaju oko četiri sata, dok se na Kelebiji beleži zadržavanje od otprilike tri sata. Na Horgošu, teretna vozila čekaju oko 90 minuta, dok je na prelazu Bezdan zadržavanje oko jednog sata.

Kolone na granicama: detalji zadržavanja po prelazima

Prema saopštenju nadležnih, situacija na graničnim prelazima za putnička vozila je povoljnija, jer na njihovim terminalima nema dužih zadržavanja. Međutim, zbog povećanog teretnog saobraćaja, kolone na granicama postaju svakodnevni izazov za vozače šlepera i kamiona.

Takođe, Auto-moto savez Srbije (AMSS) navodi da na naplatnim stanicama na autoputevima širom Republike Srbije trenutno nema zadržavanja, što doprinosi nesmetanom protoku saobraćaja unutar zemlje. Pored toga, povoljne vremenske prilike dodatno olakšavaju kretanje vozila.

Na ostalim graničnim prelazima, kako za putnička tako i za teretna vozila, nema značajnih zadržavanja. To znači da su najveći problemi trenutno skoncentrisani na nekoliko ključnih tačaka izlaza iz Srbije.

Preporuke za vozače zbog kolona na granicama

Vozačima teretnih vozila se savetuje da prate najnovije informacije o stanju na prelazima, posebno kada su kolone na granicama duže od uobičajenih. Pre svega, preporučuje se planiranje putovanja uzimajući u obzir moguće višesatne zastoje, naročito na Šidu, Batrovcima, Sremskoj Rači i Kelebiji.

U međuvremenu, nadležne službe apeluju na vozače da budu strpljivi i da poštuju uputstva granične policije i carinske službe. Kao rezultat aktuelne situacije, očekuje se da će se tok saobraćaja normalizovati kada opadne intenzitet teretnog prevoza ili se poboljša organizacija na samim terminalima.

Osim toga, građanima i firmama koji zavise od međunarodnog transporta važno je da budu informisani o trenutnom stanju, kako bi izbegli nepotrebna zadržavanja i bolje planirali logistiku. Takođe, nadležni najavljuju da će nastaviti da objavljuju ažurirane podatke o zadržavanjima na svim graničnim prelazima.

Majka je primetila neobičan beli odsjaj u oku ćerke, što je dovelo do dijagnostikovanja retinoblastoma.

Neobičan beli odsjaj u oku male devojčice postao je znak za uzbunu i otkrio retinoblastom, redak oblik raka oka. Porodica iz Sjedinjenih Američkih Država suočila se sa ovom dijagnozom nakon što je majka, Kristen Draim, primetila da oko njene trogodišnje ćerke Majli povremeno beži. Ova promena je bila povod da potraže pomoć lekara, što je na kraju dovelo do pravovremene dijagnoze.

Pre svega, Kristen je isprva pomislila da je reč o razrokosti, što je česta pojava kod dece tog uzrasta. Ipak, odlučila je da poseti pedijatra. Zbog zauzetosti lekara, prvi slobodan termin kod oftalmologa bio je dostupan tek za nekoliko meseci. U međuvremenu, pojavila se još jedna promena koja je privukla pažnju majke – čudan, beli odsjaj u oku devojčice.

Kako je otkriven retinoblastom

Na internetu je Kristen pronašla informacije o retinoblastomu, retkom obliku raka oka koji se najčešće javlja kod dece. Simptom poznat kao leukokorija podrazumeva da zenica na fotografijama sa blicem izgleda belo, umesto uobičajene crvene boje. Takođe, u slabom svetlu oko može izgledati zamućeno ili imati beli odsjaj. Ovaj znak je bio presudan za odluku da odmah reaguje.

Pored toga, roditelji su nakon dodatne provere primetili da je levo oko male Majli potpuno crno. Zbog toga su Kristen i njen suprug Endru Draim odlučili da ne čekaju zakazani pregled, već su odmah odveli ćerku na pedijatrijsko odeljenje hitne pomoći. Lekari su potvrdili sumnju i pokrenuli dijagnostički postupak.

Važnost ranog prepoznavanja simptoma

Retinoblastom je redak, ali ozbiljan tumor oka kod dece, i rana dijagnoza značajno povećava šanse za uspešno lečenje. Zbog toga stručnjaci savetuju roditeljima da obrate pažnju na promene u izgledu očiju, posebno na pojavu belog odsjaja, razrokosti ili bilo kakvih drugih neuobičajenih simptoma. U ovom slučaju, pažljivost majke i brzo reagovanje omogućili su otkrivanje bolesti u ranoj fazi.

Na kraju, ova priča naglašava koliko je važno da roditelji ne ignorišu promene kod dece, već da zatraže stručnu pomoć. Prema dostupnim podacima, retinoblastom se može uspešno lečiti ako se otkrije na vreme, a čudan sjaj u oku deteta može biti ključan signal za pravovremeno reagovanje.

Meteorolog Ivan Ristić najavljuje naglo zahlađenje posle 12. oktobra i uticaj fenomena El Ninjo na predstojeću zimu u Srbiji.

Vremenski preokret u Srbiji donosi hladniju jesen nego što je uobičajeno, dok će globalni fenomen El Ninjo oblikovati zimu na način koji nije viđen više od jednog veka. Prema rečima meteorologa Ivana Ristića, Miholjsko leto će trajati još oko desetak dana, odnosno do 12. oktobra, dok će nakon toga uslediti nagli pad temperatura i početak grejne sezone.

Tokom narednih dana, građani Srbije mogu da uživaju u sunčanom i prijatnom vremenu. Kako navodi Ivan Ristić, stabilni vremenski uslovi zadržaće se do samog Miholjdana, ali se već tada očekuje ozbiljna promena klime.

Do kada traje Miholjsko leto i kada stiže zahlađenje

Prema procenama, Miholjsko leto, koje je počelo pre nekoliko dana, produžiće se do 12. oktobra. “Imamo još desetak dana priliku da uživamo u toplijim danima”, izjavio je Ristić. Nakon toga, sledi nagli priliv hladnijeg vazduha sa severa Evrope.

Sredinom oktobra, temperature će se spustiti na 10 do 15 stepeni Celzijusa. Zbog toga će već od 15. oktobra biti neophodno uključiti grejna tela, jer će stanovi i životni prostori znatno brže gubiti toplotu u noćnim satima.

Fenomen El Ninjo: rekordne anomalije i uticaj na klimu

Osim toga, El Ninjo ove jeseni pokazuje jačinu kakva nije zabeležena poslednjih 112 godina. Ristić ističe da trenutne temperature na istočnom Pacifiku dostižu vrednosti i do 4 stepena iznad proseka, a očekuje se da će do novembra odstupanje biti i do 5 stepeni. “Ogromna količina vrele vode, koja je 10 stepeni toplija od normale, nalazi se na dubini od 100 do 200 metara i i dalje pristiže na površinu”, objašnjava Ristić.

Ovaj globalni fenomen utiče na atmosferu i dovodi do nesvakidašnjih meteoroloških pojava širom sveta. Ristić navodi da su ove godine uragani uglavnom prisutni na Pacifiku, dok ih na Atlantiku gotovo da nema, što nije zabeleženo od 1914. godine.

Kakva zima nas očekuje u Srbiji i Evropi

Sve meteorološke procene ukazuju na to da će predstojeća zima u Evropi biti znatno hladnija u odnosu na prethodnu. Prošla zima bila je sušna, ali prema sadašnjim parametrima, postoji velika verovatnoća da će ove godine biti snega. “Prema sadašnjim procenama, velike su šanse da bude dosta hladnija zima u Evropi. Kako je krenulo, imaćemo sneg”, zaključuje Ristić.

Na kraju, vremenski preokret u Srbiji i uticaj El Ninja na klimu donose potrebu za ranijom pripremom na hladnoću. Građani bi trebalo da obrate pažnju na nagle promene vremena i prilagode se uslovima koji slede u narednim mesecima.