Na A1 listu dodato 16 antikoagulantnih i dva leka za srčanu insuficijenciju, direktori ustanova obavešteni o primeni

Nova lista lekova u Srbiji stupila je na snagu danas, 17.08.2026, prema saopštenju Ministarstva zdravlja. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izdao je hitnu instrukciju svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji povodom uvođenja novog pravilnika o listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ova instrukcija odnosi se na proširenje A1 liste lekova, sa ciljem da građani Srbije bez zastoja i zabuna ostvare pravo na novu terapiju.

Nova lista lekova u Srbiji uključuje ukupno 16 lekova iz grupe novih antikoagulantnih lekova i dva leka za srčanu insuficijenciju. Ministar Lončar naložio je svim direktorima zdravstvenih ustanova da u najkraćem roku obaveste lekare sa pravom na propisivanje lekova o ovoj izmeni.

Detalji hitne instrukcije Ministarstva zdravlja

Instrukcija ministra Lončara doneta je sa ciljem da se otklone sve nedoumice u praksi. Takođe, ona treba da obezbedi da svi pacijenti koji ispunjavaju propisane uslove mogu nesmetano da dobiju pristup proširenoj listi savremenih terapija. Prema novom pravilniku, proširenje A1 liste lekova omogućava veći broj opcija za terapiju, posebno za one sa potrebom za antikoagulantima ili lečenjem srčane insuficijencije.

Pored toga, Ministarstvo zdravlja naglašava važnost brzog informisanja svih lekara kako bi nova lista lekova u Srbiji odmah bila implementirana. S obzirom na to, izbegavaće se potencijalni zastoji ili zabune prilikom propisivanja terapije pacijentima.

Koje lekove obuhvata nova lista lekova u Srbiji

Prema saopštenju, na A1 listu dodato je ukupno 16 novih antikoagulantnih lekova. Osim toga, lista je proširena i sa dva nova leka za srčanu insuficijenciju. Ova promena predstavlja značajan korak ka unapređenju dostupnosti savremenih terapija koje se izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Na taj način, svi pacijenti kojima su ovi lekovi potrebni mogu ih dobiti bez dodatnih komplikacija. Direktori ustanova imaju zadatak da obaveste sve lekare koji propisuju terapije, čime se smanjuje mogućnost grešaka ili nesporazuma.

Cilj izmene pravilnika i naredni koraci

Ministar Lončar u instrukciji naglašava da je cilj izmena pravilnika da se osigura efikasna primena nove liste lekova u Srbiji. Takođe, želi da omogući pacijentima pravovremeni pristup terapijama koje su im neophodne. Zdravstvene ustanove će u narednom periodu pratiti primenu novih pravila i pružiti podršku lekarima i pacijentima tokom tranzicije.

Konačno, proširenje A1 liste lekova deo je kontinuiranih napora Ministarstva zdravlja da unapredi zdravstveni sistem. Očekuje se da ova izmena doprinese boljoj dostupnosti savremenih lekova i poboljša kvalitet zdravstvene zaštite za sve građane.

Šest osoba obolelo od neuroinvazivnog oblika groznice Zapadnog Nila, registrovani slučajevi u tri okruga

Groznica Zapadnog Nila u Srbiji potvrđena je kod šest osoba, a prema saopštenju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, svi oboleli imaju neuroinvazivni oblik bolesti. Slučajevi su registrovani od 1. juna do 16. avgusta 2026. godine na području Beograda, Južnobanatskog i Srednjobanatskog okruga.

Među zaraženima su četiri muškarca i dve žene, sa prosečnom starošću od 64 godine. Prema zvaničnim podacima, virus Zapadnog Nila širi se i regionom i Evropom, a Institut „Batut“ izdao je ključne preporuke građanima za prevenciju infekcije.

Detalji o groznici Zapadnog Nila u Srbiji

Od početka sezone nadzora, groznica Zapadnog Nila u Srbiji registrovana je kod šest pacijenata. Dva slučaja potvrđena su u Beogradu, dva u Južnobanatskom okrugu i dva u Srednjobanatskom okrugu. Svi oboleli razvili su tešku, neuroinvazivnu formu bolesti. Ova infekcija je sezonska i najčešće se javlja od juna do novembra, a prenosi je zaraženi komarac vrste Culex pipiens, poznat kao domaći ili rečni komarac.

Prema podacima iz Instituta „Batut“, prosečna starost zaraženih je 64 godine, a među njima su četiri muškarca i dve žene. Virus je i dalje prisutan na teritoriji Srbije, zbog čega stručnjaci apeluju na dodatni oprez.

Širenje virusa u regionu i Evropi

Groznica Zapadnog Nila u Srbiji deo je šireg trenda širenja virusa u regionu i Evropskoj uniji. Zaključno sa 13. avgustom 2026. godine, slučajevi su registrovani u Italiji, Grčkoj, Rumuniji, Španiji, Francuskoj i Nemačkoj, kao i u Severnoj Makedoniji. U sedam evropskih zemalja identifikovano je ukupno 75 područja pogođenih virusom. Prijavljeno je 426 lokalno stečenih slučajeva infekcije kod ljudi, od kojih najviše u Italiji (224) i Grčkoj (105).

Ova činjenica ukazuje na potrebu za pojačanim merama prevencije, kako zbog prisutnosti virusa u Srbiji, tako i zbog učestalosti obolevanja u susednim državama.

Simptomi bolesti i preporuke za zaštitu

Simptomi groznice Zapadnog Nila nastaju 3 do 14 dana nakon uboda zaraženog komarca. Kod oko 80 odsto zaraženih infekcija protiče bez simptoma. Međutim, oko 20 odsto ima blagu kliničku sliku sa povišenom temperaturom, glavoboljom, mučninom ili povraćanjem. U ređim slučajevima javlja se otok limfnih žlezda ili osip na koži grudnog koša, leđa i stomaka.

Kod jednog obolelog na 150 inficiranih razvija se teška klinička slika sa znakovima upale mozga ili moždanica. Tada se pojavljuju ukočenost vrata, dezorijentacija, slabost, pa čak i paraliza. Ovi simptomi mogu trajati nedeljama i ostaviti trajna neurološka oštećenja.

Institut „Batut“ naglašava da ne postoji vakcina protiv groznice Zapadnog Nila kod ljudi. Zbog toga preporučuje lične mere zaštite: upotrebu repelenata, nošenje duge odeće svetlih boja, izbegavanje boravka napolju u sumrak i zoru, korišćenje zaštitnih mreža na prozorima i vrata, kao i uklanjanje stajaće vode iz dvorišta i terasa.

Pored toga, građanima koji putuju u inostranstvo savetuje se primena svih zaštitnih mera, posebno u tropskim i suptropskim predelima. Ako se primete simptomi koji mogu ukazivati na neuroinvazivni oblik bolesti, preporučuje se hitno obraćanje izabranom lekaru.

Nekada imamo utisak da je dan tek počeo, a već je veče.

Satima smo bili zauzeti, ali kada se osvrnemo, čini nam se da je vreme prošlo neverovatno brzo.

Na to utiče način na koji naš mozak doživljava vreme.

1. Stalno proveravanje telefona

Kratko gledanje telefona može se pretvoriti u desetine malih prekida tokom dana.

Poruka, video, vest ili društvene mreže prebacuju pažnju sa jedne stvari na drugu.

Kada dan ispunimo takvim sitnim prekidima, vreme može da deluje kao da prolazi mnogo brže.

2. Radimo više stvari odjednom

Multitasking zvuči kao način da uštedimo vreme, ali stalno prebacivanje pažnje između zadataka može učiniti dan veoma rascepkanim.

Radimo malo jednog, malo drugog, odgovaramo na poruke i istovremeno razmišljamo o sledećoj obavezi.

Na kraju dana teško je izdvojiti jasne trenutke koji su ga obeležili.

3. Svaki dan izgleda isto

Rutina nam olakšava život, ali može uticati i na osećaj protoka vremena.

Kada su dani veoma slični, mozak ima manje novih događaja koje će posebno registrovati.

Zato period proveden u novom gradu ili na putovanju često deluje duže od nekoliko nedelja provedenih u istoj rutini.

4. Stalno smo zauzeti

Kada smo potpuno fokusirani na obavezu, vreme može proći neprimetno.

To nije nužno loše. Problem nastaje kada prođe ceo dan, a nemamo nijedan trenutak u kojem smo stvarno zastali.

Pauza, šetnja ili razgovor bez gledanja na sat mogu promeniti taj osećaj.

5. Ne ostavljamo prostor za dosadu

Dosada ima lošu reputaciju, ali može biti korisna.

Kada nemamo šta da radimo, pažnja počinje da luta. Razmišljamo, primećujemo okolinu i pravimo mentalne veze između različitih stvari.

Ako svaki trenutak dosade popunimo telefonom, dan postaje niz kratkih sadržaja koji se brzo smenjuju.

Zato možda nije potrebno pronaći način da dan traje duže.

Ponekad je dovoljno samo usporiti.