General Dragan Vasiljević istakao važnost Specijalne antiterorističke jedinice u savladavanju najtežih bezbednosnih izazova

Direktor policije Dragan Vasiljević posetio je danas pripadnike Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) i poručio da će ova elitna jedinica imati svu potrebnu podršku. Prema saopštenju, SAJ ima ključnu ulogu u očuvanju bezbednosti Srbije u najtežim izazovima, posebno u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala. Ova poseta naglašava značaj saradnje i ulaganja u operativne i stručne kapacitete jedinice.

Prilikom obilaska, komandant SAJ-a, pukovnik policije Igor Žmirić, predao je raport direktoru policije. Nakon toga, Vasiljević je prisustvovao redovnim dnevnim aktivnostima pripadnika jedinice. Te aktivnosti obuhvataju unapređenje veština u specijalnom fizičkom vaspitanju, alpinizmu i bojevom gađanju iz pištolja i puške.

Kapaciteti i zadaci Specijalne antiterorističke jedinice

Tokom radnog sastanka komandant Žmirić podneo je izveštaj o operativnim i stručnim kapacitetima SAJ-a. Izveštaj je obuhvatio pregled stanja bezbednosti i najznačajnije realizovane akcije tokom godine. Pored toga, komandant je predstavio predloge za unapređenje procesa rada, kao i materijalno-tehničke potrebe jedinice.

Vasiljević je istakao da će SAJ nastaviti da bude temelj bezbednosti Srbije. On je naglasio važnost kontinuirane podrške u svim segmentima, kako bi pripadnici jedinice mogli uspešno da odgovore na najkompleksnije bezbednosne izazove.

Uloga SAJ-a u očuvanju bezbednosti Srbije

Prema rečima direktora policije, Specijalna antiteroristička jedinica predstavlja ključnu snagu u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala. Zahvaljujući redovnim treninzima i unapređenju veština, pripadnici SAJ-a spremni su da odgovore na sve zahteve i situacije koje mogu ugroziti bezbednost građana.

Osim toga, tokom susreta su razmatrane mere za dalji razvoj i modernizaciju jedinice. Na taj način, SAJ će i u budućnosti biti oslonac sistema bezbednosti, spreman da deluje u svim situacijama.

Na kraju, direktor policije je ponovio da je podrška elitnim jedinicama prioritet, jer su one garant stabilnosti i sigurnosti Srbije u savremenim bezbednosnim uslovima.

Klinika za očne bolesti u Nišu izvela 211 operacija u dve nedelje i potpuno rešila problem čekanja.

Za samo 14 dana, tim stručnjaka iz UKC Niš uspeo je da izvede 211 operacija na Klinici za očne bolesti, čime je lista zakazivanja nestala. Ovaj izuzetni rezultat postignut je zahvaljujući velikom zalaganju celog medicinskog osoblja, a prema zvaničnom saopštenju, problem sa zakazivanjem intervencija rešen je bez odlaganja.

„Nismo sedeli skrštenih ruku! Radilo se prepodne, popodne, a neke intervencije i vikendom. Nije bilo pitanje koliko treba da se radi i dokle treba da se radi. Cilj je bio jedan, da rešimo problem naših pacijenata“, izjavio je direktor Milan Lazarević i naglasio da je lista zakazivanja potpuno anulirana zahvaljujući ovakvom pristupu.

Lista zakazivanja i odziv pacijenata

U prethodna tri meseca, uprava UKC Niš je, u kontaktu sa građanima i pacijentima, uočila da značajan broj ljudi ima poteškoće da dobije termin za operaciju katarakte i druge hirurške intervencije na oku. Iako nije postojala klasična lista čekanja, čak 230 pacijenata našlo se na listi zakazivanja, što je ukazivalo na povećanu potrebu za ubrzanim radom.

Hitan odgovor tima doveo je do toga da je u roku od dve nedelje operisano čak 211 ljudi. Preostalih 19 pacijenata nije se odazvalo na zakazane intervencije, što je, prema dostupnim informacijama, najčešće bilo zbog zdravstvenih razloga ili godišnjih odmora. Na taj način, lista zakazivanja je efektivno nestala, pa su mnogi pacijenti dobili potrebnu pomoć bez dugog čekanja.

Nabavka nove opreme i značaj za pacijente

Osim izuzetnog angažovanja medicinskog osoblja, Klinika za očne bolesti je nedavno dobila i novu opremu vrednu oko 70.000 evra. Ova investicija dodatno je unapredila kvalitet usluga, omogućavajući bržu i precizniju realizaciju operacija. Na taj način, ne samo da je lista zakazivanja nestala, već su i uslovi za rad značajno poboljšani.

Štaviše, uspeh UKC Niš ističe se kao primer rešenog problema u zdravstvu kada je reč o organizaciji i posvećenosti timu. Pacijenti su u ovom periodu imali priliku da svoje operacije dobiju u najkraćem mogućem roku, što je, s druge strane, smanjilo pritisak na buduće termine i omogućilo medicinskom osoblju da nastavi sa efikasnim radom.

Konačno, ovakav rezultat pokazuje da se zajedničkim naporima i pravovremenom reakcijom mogu rešiti i izazovi u zdravstvu koji godinama muče veliki broj građana. Takođe, primer UKC Niš može poslužiti i drugim ustanovama kao model dobre prakse u organizaciji i pružanju zdravstvenih usluga.

Zbog rekonstrukcije mosta na Đurđevića Tari, od 10. avgusta važe izmene na putu između Pljevalja i Žabljaka.

Most na Đurđevića Tari zatvoren je za saobraćaj zbog rekonstrukcije, što donosi značajne izmene za putnike koji planiraju put ka crnogorskom primorju preko Pljevalja i Žabljaka. Od 10. avgusta, prema zvaničnoj informaciji, vozila više ne mogu prelaziti preko ovog mosta, pa je na snazi potpuna obustava saobraćaja na toj deonici.

Alternativni pravci za putnike kroz Pljevlja i Žabljak

Za vreme rekonstrukcije, saobraćaj između Pljevalja i Žabljaka preusmeren je na alternativni pravac. Vozači iz Srbije koji putuju prema crnogorskom primorju treba da koriste trasu preko Mojkovca, Slijepač Mosta, Tomaševa, Pavinog Polja, Vrulje i Mijakovića. Ovaj put omogućava nastavak putovanja i izbegavanje zatvorene deonice. Prelazak preko mosta na Đurđevića Tari nije moguć dok radovi traju.

Vozači koji putuju iz Pljevalja ka Žabljaku i dalje, koriste sledeću rutu: Pljevlja – Mijakovići – Vrulja – Pavino Polje – Tomaševo – Slijepač Most – Mojkovac – Sokolovina – Dobrilovina – Đurđevića Tara – Žabljak. U suprotnom smeru, putnici iz Žabljaka prema Pljevljima koriste isti pravac u obrnutom redosledu. Kao rezultat, vozači iz Žabljaka kod Đurđevića Tare treba da skrenu prema Mojkovcu i nastave regionalnim putem preko Dobrilovine i Sokolovine, kako bi stigli do Pljevalja.

Detalji o novoj deonici i bezbednosti saobraćaja

Iz Mojkovca se magistralnim putem nastavlja prema Bijelom Polju do Slijepač Mosta, gde se skreće prema Pljevljima. Potom se put vodi preko Tomaševa i Pavinog Polja, a zatim novom deonicom Vrulja–Mijakovići, kojom se izlazi na magistralni put M-6. Ova deonica duga je 7,5 kilometara i puštena je u saobraćaj krajem 2025. godine.

Alternativni pravac dodatno je unapređen u prethodnom periodu. Kritična tačka Sokolovina, na putu između Đurđevića Tare i Mojkovca, nedavno je sanirana. Na taj način, uslovi i bezbednost saobraćaja su znatno poboljšani, što olakšava putovanje tokom obustave na mostu.

Ko je obuhvaćen promenama saobraćaja

Promene se odnose na sve putnike koji koriste pravac preko Pljevalja i Žabljaka. Vozači koji iz Srbije putuju prema Crnoj Gori drugim graničnim prelazima i pravcima nisu obuhvaćeni ovom obustavom. Pre svega, preporučuje se vozačima da pre polaska provere aktuelne informacije i planiraju put koristeći navedene alternativne rute.

Iako su radovi na mostu na Đurđevića Tari izazvali izmene, unapređena infrastruktura i sanirane deonice omogućavaju siguran nastavak putovanja. Zbog toga, putnici se savetuju da se pridržavaju preporučenih pravaca dok traje zatvaranje mosta.