Vojne i civilne ekipe angažovane na terenu, američka Komanda za jug potvrdila podršku spasilačkim i humanitarnim operacijama

Oko 2.000 pripadnika američkih oružanih snaga angažovano je na podršci operacijama spasavanja i pomoći stanovništvu Venecuele nakon serije zemljotresa zabeleženih prošle nedelje, potvrdio je komandant američke Južne komande, general Frensis Donovan. Prema njegovim rečima, trupe su raspoređene na kopnu, u vazduhu i na moru u neposrednoj blizini Venecuele, sa zadatkom da učestvuju u akcijama potrage, spasavanja i distribucije humanitarne pomoći.

General Donovan je na brifingu u sredu izjavio da je prioritet u prvih sedam dana nakon zemljotresa pronalaženje preživelih. “U ovakvim situacijama postoji vremenski okvir od tri do sedam dana kada je moguće pronaći osobe koje su preživele i koje možda čekaju spas ispod ruševina,” naveo je Donovan. On je naglasio da američke snage svakodnevno sarađuju sa lokalnim i međunarodnim ekipama na terenu.

Zvaničnici venecuelanske vlade saopštili su u sredu da je, prema njihovim podacima, više od 2.000 osoba izgubilo život u poslednjim zemljotresima, dok je povređeno više od 10.000 ljudi. Brojke su preneli zvanični državni kanali, a nezavisna verifikacija ovih podataka za sada nije dostupna.

Nakon dva snažna zemljotresa jačine 7,2 i 7,5 stepeni, američka vojska je, prema rečima otpravnika poslova ambasade SAD u Karakasu Džona Bareta, omogućila dolazak oko 310 specijalista iz urbanih spasilačkih timova, koji su raspoređeni na najugroženijim lokacijama. Baret je naveo da su do sada spasene najmanje četiri osobe, uključujući majku i njeno dete.

Operacije spasavanja se nastavljaju, a američki i lokalni zvaničnici ističu da je prioritet i dalje potraga za preživelima i zbrinjavanje povređenih. Pripadnici američkih snaga zajedno sa međunarodnim partnerima rade na dostavljanju hrane, vode i medicinske pomoći pogođenom stanovništvu.

Prema izjavama vojnih i civilnih predstavnika, situacija na terenu ostaje izazovna zbog oštećenih infrastruktura i velikog broja ljudi koji su ostali bez domova. Međunarodne humanitarne organizacije prate dešavanja i najavljuju dodatnu pomoć u narednim danima.

Zemljotresi su izazvali značajna oštećenja u više gradova i regiona Venecuele, a spasilačke aktivnosti podržavaju i lokalne i strane ekipe. Komandant Južne komande SAD istakao je da će američke snage ostati angažovane dok god to bude potrebno, u koordinaciji sa venecuelanskim vlastima i međunarodnim partnerima.

Savezne institucije potvrdile istragu zbog naglog povećanja broja dnevnih centara za odrasle, navodi zvaničnik

Više desetina dnevnih centara za odrasle, finansiranih iz programa Medicaid, otvoreno je u jednoj gradskoj četvrti Njujorka, pokazuje analiza dostupnih podataka. Ovi centri pružaju usluge starijim osobama i osobama sa invaliditetom, uključujući obroke, ličnu negu, socijalne aktivnosti i dodatnu podršku, dok se troškovi refundiraju iz saveznih i državnih fondova.

Naglo povećanje broja ovih ustanova privuklo je pažnju federalnih organa, koji su potvrdili da je u toku istraga vezana za širenje centara i potencijalne nepravilnosti u njihovom poslovanju na teritoriji Njujorka. Predstavnici Centra za Medicare i Medicaid usluge istakli su da se ispituje da li postoji indikacija nepravilnosti ili zloupotrebe, s obzirom na veliki broj centara u jednoj gradskoj oblasti.

Zvaničnik Centra za Medicare i Medicaid usluge izjavio je da se postavlja pitanje potrebe za tolikim brojem socijalnih dnevnih centara u istom kvartu, naglašavajući da je cilj istrage da se utvrdi da li postoji osnov za dalje postupanje. Prema zvaničnim informacijama, svaki od ovih dnevnih centara pruža standardizovane usluge korisnicima, a svi troškovi se finansiraju iz državnog i saveznog budžeta.

Dnevni centri za odrasle su deo šire strategije pružanja podrške starijoj populaciji i osobama sa invaliditetom, omogućavajući im pristup socijalnim, zdravstvenim i logističkim uslugama tokom dana. Nadležne institucije ističu da je cilj ovih programa unapređenje kvaliteta života korisnika i podrška njihovom svakodnevnom funkcionisanju.

Istražitelji su, prema dostupnim informacijama, fokusirani na analizu finansijskih tokova i načina prijavljivanja usluga u navedenim centrima, kako bi se utvrdilo da li postoje nepravilnosti u obračunu i naplati. Za sada nije objavljeno više detalja o eventualnim nalazima ili rezultatima istrage, niti su navedeni konkretni centri pod istragom.

Pitanje finansiranja i kontrole rada dnevnih centara za odrasle deo je šire debate o održivosti i transparentnosti sistema socijalne zaštite. Savezne vlasti navode da će istraga obuhvatiti sve relevantne aspekte poslovanja ovih ustanova, a javnost će biti obaveštavana o daljim koracima po završetku procesa.

Do objavljivanja ove vesti, lokalne vlasti i predstavnici dnevnih centara nisu zvanično komentarisali pokrenutu istragu. Federalne institucije nastavljaju sa proverama i analizom dokumentacije, dok se korisnicima nastavljaju pružati usluge u skladu sa važećim standardima.

Evrostat objavio podatke o cenama energije, najveće poresko opterećenje u Danskoj

Domaćinstva u Nemačkoj plaćala su najvišu cenu električne energije u Evropskoj uniji tokom prve polovine 2025. godine, dok je prirodni gas bio najskuplji u Švedskoj, saopštila je evropska statistička služba. Prosečna cena električne energije za domaćinstva, uključujući poreze i dažbine, iznosila je 38 evra (oko 4.440 dinara) za 100 kilovat-sati u Nemačkoj. U Belgiji je cena iznosila 36 evra (oko 4.200 dinara), a u Danskoj 35 evra (oko 4.090 dinara) za isti iznos potrošnje.

Najniže cene električne energije za domaćinstva zabeležene su u Mađarskoj (10 evra, oko 1.170 dinara), Malti (12 evra, oko 1.400 dinara) i Bugarskoj (13 evra, oko 1.520 dinara). Kada je reč o poslovnim potrošačima, najviša cena električne energije registrovana je u Irskoj, dok je najniža zabeležena u Finskoj.

Prema podacima Evrostata, postoje značajne razlike u poreskom opterećenju među državama članicama. U Danskoj skoro polovina konačne cene električne energije otpada na poreze i dažbine. Nasuprot tome, u Holandiji, Irskoj i Luksemburgu državne subvencije su toliko velike da su imale negativan efekat na konačnu cenu za domaćinstva.

Kada je reč o prirodnom gasu, domaćinstva u Švedskoj plaćala su najvišu cenu u Evropskoj uniji, saopšteno je iz evropske statističke službe. Za sada nisu objavljene detaljne cifre o prosečnim cenama gasa za ostale zemlje.

“Podaci pokazuju značajne razlike u opterećenju cena porezima i subvencijama među članicama Evropske unije”, navodi se u zvaničnom izveštaju Evrostata.