Ekvadorske vlasti potvrdile hapšenje osobe povezane sa grupom Hezbolah, u toku postupak deportacije

Ekvadorske vlasti uhapsile su sirijskog državljanina koji je od strane Sjedinjenih Američkih Država označen kao bezbednosna pretnja zbog navodne povezanosti sa grupom Hezbolah. Ministar unutrašnjih poslova Ekvadora Džon Reimberg saopštio je da je hapšenje izvedeno tokom zajedničke operacije imigracionih službi i nacionalne policijske obaveštajne službe u glavnom gradu Kitu.

Prema navodima ekvadorskih zvaničnika, osumnjičeni, čiji su inicijali M.K., ušao je u zemlju bez validne dokumentacije. Protiv njega su pokrenuti postupci za deportaciju. Reimberg je naveo da je osoba poznata ekvadorskim organima, jer je 2005. godine već bila uhapšena pod sumnjom da je predvodila mrežu za krijumčarenje droge, za koju se tvrdi da je finansijski podržavala Hezbolah. Osumnjičenom je 2012. godine odobreno privremeno puštanje na slobodu.

Ministar unutrašnjih poslova Ekvadora izjavio je da postoje međunarodne grupe koje pokušavaju da deluju na teritoriji zemlje, a da aktuelna vlada pod vođstvom predsednika Danijela Nobe neće dozvoliti takve aktivnosti. Reimberg je, u objavi na društvenoj mreži, istakao da su operacije protiv međunarodnih kriminalnih i drugih grupa deo šireg napora vlasti u suzbijanju bezbednosnih pretnji.

Hapšenje je usledilo u trenutku kada ekvadorska vlada sprovodi opsežnu kampanju protiv grupa za krijumčarenje droge, uz podršku Sjedinjenih Država. Zvaničnici navode da je saradnja sa međunarodnim partnerima ključna u sprečavanju delovanja organizacija koje se smatraju pretnjama bezbednosti.

Prema ranijim saopštenjima ekvadorskih vlasti, predsednik Noba je u prethodnoj godini doneo odluku o stavljanju Hezbolaha i palestinske grupe Hamas na nacionalnu listu terorističkih organizacija. U širem kontekstu, Hezbolah, čije je sedište u Libanu, trenutno je uključen u sukobe sa izraelskim snagama na Bliskom istoku. Zvaničnici u Ekvadoru naglašavaju da će nastaviti sa merama koje, prema njihovim izjavama, imaju za cilj očuvanje nacionalne bezbednosti.

Međunarodni mediji izveštavaju da su aktivnosti protiv krijumčarskih i drugih kriminalnih mreža intenzivirane u Ekvadoru poslednjih meseci, sa posebnim fokusom na sprečavanje pokušaja delovanja grupa sa stranim vezama. Nije saopšteno više detalja o daljim koracima u ovom slučaju, niti je poznato kada će postupak deportacije biti okončan.

Zvaničnici upozoravaju na potencijalne poremećaje u radu američkih aerodroma, dok dogovor o finansiranju još nije postignut

Američka Uprava za bezbednost u saobraćaju (TSA) saopštila je da je prinuđena da konsoliduje kontrolne trake na aerodromima širom Sjedinjenih Američkih Država zbog nastavka delimičnog gašenja državnih službi, koje je zaustavilo isplate plata zaposlenima. Ova situacija bi, prema navodima vršioca dužnosti administratorke TSA Ha Ngujen Meknil, mogla da dovede i do privremenog zatvaranja manjih aerodroma ukoliko ne dođe do dogovora o nastavku finansiranja.

Meknil je tokom saslušanja pred Odborom za unutrašnju bezbednost Predstavničkog doma izjavila da je TSA primorana da smanji broj aktivnih kontrolnih linija i da su dodatne redukcije moguće ako se trenutni trendovi nastave. Istakla je da bi nedostatak dovoljnog broja službenika mogao prouzrokovati privremeno obustavljanje rada na pojedinim manjim aerodromima.

U poslednjim danima, predstavnici republikanske i demokratske partije izneli su različite predloge za ponovno otvaranje Ministarstva unutrašnje bezbednosti, pod čijom nadležnošću je i TSA. Međutim, dogovor do sada nije postignut. Prema navodima izvora, jedan od predloga demokrata uključivao je obavezno nošenje kamera i identifikacije za federalne imigracione agente, što je odbačeno u trenutnim pregovorima.

Senator Dik Durbin izjavio je da postoje razlike u stavovima oko pitanja imigracije i rada agencije ICE. Ove razlike usporile su postizanje dogovora o finansiranju, što i dalje utiče na svakodnevni rad TSA.

Jedan od aerodroma koji je posebno pogođen ovim problemima je Džordž Buš Interkontinentalni aerodrom u Hjustonu, gde je, prema dostupnim informacijama, u svakom trenutku operativno tek trećina kontrolnih traka, a vreme čekanja na bezbednosnu proveru redovno premašuje četiri sata. Oko 40% zaposlenih na ovom aerodromu nije dolazilo na posao, čekajući nastavak isplata. Od početka delimičnog gašenja državnih službi, TSA je bila bez finansiranja više od 80 dana, a preko 480 službenika je napustilo radna mesta.

Putnici na pogođenim aerodromima izražavaju razumevanje za situaciju zaposlenih, navodeći da shvataju njihove razloge za odsustvo, s obzirom na to da moraju da obezbede egzistenciju svojim porodicama.

Situacija i dalje ostaje neizvesna dok se pregovori između političkih predstavnika nastavljaju, a zvaničnici upozoravaju da bi bez brzog rešenja moglo doći do dodatnih poremećaja u funkcionisanju avio-saobraćaja širom zemlje.

Sud potvrdio pravo na potpomognuto samoubistvo, porodica prethodno pokušala da odloži izvršenje

Dvadesetpetogodišnja žena iz Španije dobila je odobrenje za eutanaziju u rehabilitacionom centru u kojem je boravila, nakon što je ostala paraplegična posle pokušaja samoubistva izazvanog seksualnim nasiljem 2022. godine, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Odluka o odobravanju eutanazije doneta je nakon što je njena porodica podnela žalbu, a slučaj je razmatran i pred Ustavnim sudom Španije i Evropskim sudom za ljudska prava.

Prema dostupnim informacijama, žrtva je detinjstvo provela u hraniteljskim porodicama zbog porodičnih problema, a 2022. godine, tokom boravka u državnom centru za ranjive žene, bila je žrtva grupnog silovanja. Istog oktobra, pokušala je samoubistvo skokom sa zgrade, što je dovelo do trajne nepokretnosti.

Nakon perioda intenzivnog bola i poteškoća, podnela je zahtev za eutanaziju, što je u Španiji zakonski dozvoljeno od 2021. godine. Komisija stručnjaka iz Katalonije odobrila je zahtev u julu 2024, ali je otac uložio žalbu i privremeno odložio postupak. Sud je kasnije presudio u korist žrtve, potvrđujući da nije došlo do kršenja osnovnih prava i omogućio joj pravo na potpomognuto samoubistvo.

Nekoliko dana pre izvršenja, 25-godišnja žena je izjavila da želi da njen život završi dostojanstveno i prema sopstvenim željama. „Želim da završim svoj život dostojanstveno“, navodi se u njenom obraćanju sudu.

Zvaničnici navode da je odluka doneta u skladu sa zakonom i nakon razmatranja svih relevantnih okolnosti.