Običaji uključuju umivanje u vodi sa cvećem i darivanje mladih, praznik se tradicionalno slavi širom Srbije

Pravoslavni vernici širom Srbije sutra obeležavaju praznik Cveti, koji se slavi na kraju šeste nedelje uskršnjeg posta i posvećen je svečanom ulasku Isusa Hrista u Jerusalim. Prema narodnom običajnom kalendaru, ovaj praznik je jedan od najradosnijih u pravoslavlju i prate ga brojni običaji i verovanja.

Cveti je ustanovljen krajem IV veka u Jerusalimu, u znak sećanja na događaj kada je Isus Hrist dočekan sa cvećem i palminim granama, koje su vernici bacali pred njegove noge. Pošto palma ne uspeva u svim krajevima, u Srbiji se u crkvu najčešće nosi šimšir, tisa, vrbove ili maslinove grančice. Ovi simboli nose posebno značenje u narodnoj tradiciji.

Običaji vezani za Cveti uključuju umivanje ukućana vodom u kojoj su na praznik Vrbica potopljeni cvetovi, što prema verovanju donosi zdravlje i rumenilo. Na ovaj dan se obično bere cveće i ostavlja u dvorištu u posudi sa vodom, dok se mladima daruje cveće kao znak poštovanja i naklonosti. Ranije je bio rasprostranjen običaj da se tokom celog dana nosi cveće, a momci su devojkama poklanjali bukete, pri čemu je svaki cvet imao posebno značenje.

Vrbove grančice se stavljaju „za brz napredak“, dren „za zdravlje“, dok devojke biraju ljubičice. Praznik je kroz istoriju bio povod za okupljanje zajednice u radosti, ali bez veselja, a poznato je i da je na Cveti 1815. godine u Takovu knez Miloš Obrenović pozvao narod na ustanak.

Danas se Cveti povremeno obeležava i kao krsna slava ili zavetina u pojedinim porodicama i mestima.

Nadležne službe prate stanje, teška mehanizacija upućena na kritične tačke, saopšteno iz Štaba za vanredne situacije

Na teritoriji opštine Lučani tokom prethodne noći uvedena je vanredna odbrana od poplava, nakon što je reka Bjelica izlila i poplavila lokalne puteve i poljoprivredno zemljište, potvrdili su iz Štaba za vanredne situacije. Najviše izlivanja zabeleženo je na putu između Lučana i Pilatovića, gde je više od 100 metara saobraćajnice pod vodom i put je zatvoren za saobraćaj.

Prema navodima nadležnih, stambeni objekti trenutno nisu ugroženi, ali je značajna površina poljoprivrednog zemljišta poplavljena, naročito u delovima od Viče do Turice, Guče, Krstaca, Đeraća i Glinskog polja, gde su mestimično pod vodom i do 300 metara zemljišta. Klizišta su sanirana u selima Rasovac i Guberevci, a materijal sa puta u zaseoku Nikolići je uklonjen.

Zoran Vučićević, načelnik Štaba za vanredne situacije u Lučanima, naveo je da je tokom noći nivo reke Bjelice dostigao 182 cm, a nakon prestanka padavina oko 1 sat noću, vodostaj je počeo da opada i trenutno iznosi oko 160 cm. Zbog visokog nivoa reke, otežano je funkcionisanje Lučanskog potoka, pa je uključena i treća pumpna stanica radi prepumpavanja vode.

“Kada se proglasi vanredna odbrana od poplava, jedno preduzeće preuzima odgovornost za putnu infrastrukturu i izlazi na teren sa mehanizacijom. Poslali smo mašine i opremu na kritične lokacije u Viču, Bugarčiće, Kotražu i Tijanjskoj reci u Turici, kako bi ekipe bile spremne za intervenciju”, izjavio je Vučićević.

Nadležne službe nastavljaju da prate razvoj situacije i preduzimaju mere u cilju zaštite stanovništva i imovine.

Roditelji često postavljaju pitanja o tačnom vremenu krštenja i prisustvu majke, sveštenik nudi objašnjenje

Pitanje o tome kada je najbolje krstiti dete često izaziva dileme među roditeljima, posebno kada se pominje rok od 40 dana nakon rođenja. Sveštenik Milan Dugalić navodi da se, prema tradiciji, krštenje najčešće obavljalo između sedmog i četrdesetog dana života deteta, ali ističe da to nije strogo pravilo. Prema njegovim rečima, ovaj period potiče iz starih hrišćanskih običaja, kada se verovalo da 40. dan označava kraj perioda prilagođavanja novorođenčeta na svet. Dugalić naglašava da krštenje može da se obavi i kasnije, u dogovoru sa sveštenikom, i da je najvažnije da roditelji budu spremni, uslovi odgovarajući i da se čin obavi sa verom i ljubavlju.

Govoreći o prisustvu majke na krštenju, sveštenik objašnjava da pravoslavna tradicija nalaže da majka ne prisustvuje do 40. dana zbog perioda telesnog i duhovnog očišćenja. Ipak, napominje da ova praksa danas nije obavezujuća i da se često dopušta prisustvo majke ukoliko je zdravstveno dobro i želi da bude prisutna. Ova odluka zavisi od lokalnih običaja i dogovora sa parohom.

Sveštenik savetuje roditelje da ne osećaju pritisak zbog rokova i datuma, već da krštenje bude radostan trenutak za porodicu. Takođe, preporučuje da roditelji otvoreno razgovaraju sa svojim sveštenikom i postavljaju pitanja kao deo pripreme za ovaj važan događaj.