Dve decenije od prvog tvita, Twitter (danas X) ostavlja pomešana osećanja i pitanja o svojoj budućnosti

Twitter je 21. marta obeležio 20 godina postojanja, što za mnoge korisnike i posmatrače tehnološke industrije predstavlja trenutak za razmišljanje o uticaju ove društvene mreže. Od prvog tvita koji je poslao Jack Dorsey, platforma je prošla kroz brojne transformacije kako u tehničkom, tako i u društvenom smislu. Iako je nekada bio centar internet kulture, mesto gde su se stvarali novi trendovi i prijateljstva, današnji Twitter, sada rebrendiran kao X, izaziva podeljena osećanja među korisnicima.

Tokom poslednjih godina, platforma je izgubila deo svog originalnog šarma. Nekada su viralni tvitovi i autentični korisnici kreirali jedinstvenu dinamiku, dok danas algoritam često favorizuje generički sadržaj, AI generisane objave i tzv. engagement bait. X algoritam sada koristi predviđanja Grok AI modela, koji je u više navrata izazvao kontroverze zbog neprimerenih i problematičnih izjava, pa čak i generisanja nelegalnog sadržaja, prema dostupnim izveštajima.

Jedan od simbola Twittera, čuveni 560-funti težak znak sa pticom, prošle godine je spektakularno uništen u reklamnoj kampanji, što je dodatno pojačalo utisak da je era stare platforme završena. Iako su neki poznati autori i dalje aktivni, a kvalitetni mimovi povremeno preplave feed, sve više korisnika primećuje promene u načinu na koji funkcioniše preporučivanje i plasman sadržaja.

Prvi tvit Jacka Dorseyja, kasnije pretvoren u NFT i prodat za skoro tri miliona dolara, danas je praktično bezvredan, što simbolično oslikava promene kroz koje je mreža prošla, kao i kompleksno nasleđe njenog osnivača. Rebrendiranje u X, promena algoritma, kao i kontroverze vezane za AI model Grok, samo su neki od izazova sa kojima se platforma danas suočava.

Nakon dve decenije, Twitter/X više nije ono što je bio, ali i dalje ostaje relevantan deo digitalnog ekosistema, bez obzira na promenjene navike korisnika i evoluciju same tehnologije.

Porota u San Francisku utvrdila da su Muskove izjave o lažnim nalozima uticale na cenu akcija tokom akvizicije od 44 milijarde dolara

Porota federalnog suda u San Francisku presudila je da je Elon Musk, izvršni direktor nekoliko tehnoloških kompanija, obmanuo bivše investitore Twittera tokom svog preuzimanja ove društvene mreže 2022. godine. Odluka je doneta nakon što je utvrđeno da su Muskovi javni komentari i tvitovi o broju lažnih naloga na platformi doveli do obmanjivanja akcionara, dok je u vezi sa drugim navodima presuda bila u korist Muska.

Predmet tužbe bio je Muskovo javno istupanje na društvenim mrežama, posebno njegov tvit od 13. maja 2022. godine, u kojem je naveo da je dogovor o kupovini Twittera „privremeno na čekanju” zbog sumnje u broj lažnih naloga i botova na platformi. Nekoliko dana kasnije, Musk je tvrdio da lažni nalozi mogu činiti više od 20% korisnika. Ove objave izazvale su značajan pad vrednosti Twitter akcija, što je investitorima nanelo štetu.

Kolektivna tužba je tvrdila da su Muskove izjave bile deo strategije za obaranje cene akcija, u trenutku kada je vrednost Teslinih akcija takođe padala, kako bi pokušao da izmeni ili odustane od dogovora o kupovini Twittera po ceni od 54,20 dolara po akciji. Prema izveštajima, porota je izračunala da bi bivši akcionari mogli biti obeštećeni za iznose između 3 i 8 dolara po akciji za svaki dan u relevantnom periodu, što bi ukupno moglo dostići milijarde dolara, iako tačan iznos još nije utvrđen.

Tokom suđenja, Musk je tvrdio da je javno iznosio svoje mišljenje i da su tadašnji rukovodioci Twittera pogrešno predstavljali podatke o broju botova na platformi. Suprotno tome, bivši akcionari isticali su da su zbog Muskove neizvesnosti prodavali akcije po znatno nižim cenama.

Ova presuda je samo jedna u nizu pravnih bitaka sa kojima se Musk suočavao tokom i nakon preuzimanja Twittera, uključujući tužbe zbog kašnjenja u otkrivanju udela u kompaniji, kao i sporove sa bivšim rukovodiocima zbog neisplaćenih otpremnina. Neki od tih slučajeva su kasnije rešeni vansudskim nagodbama.

Sudski procesi i odluke poput ove imaju značajne posledice na način na koji se velike akvizicije i komunikacija izvršnih direktora ocenjuju u tehnološkoj industriji, posebno kada je reč o javnim izjavama koje mogu uticati na finansijska tržišta.

Asistent na Android telefonima stalno osluškuje okruženje zbog funkcije ‘Hej Google’, ali korisnici mogu kontrolisati prikupljanje glasovnih podataka

Google Assistant, digitalni asistent tehnološkog giganta Google, na Android uređajima koristi detekciju glasa kako bi odgovorio na glasovne komande korisnika. Da bi funkcija „Hej Google“ radila, telefon mora stalno osluškivati okolinu i prepoznati ključnu frazu, što može dovesti do nenamernog snimanja privatnih razgovora ako uređaj pogrešno detektuje aktivaciju zbog buke ili sličnih zvukova. Iako Google navodi da se zvuk šalje na servere tek nakon izgovorene fraze, sistem nije savršen, pa delovi razgovora mogu biti sačuvani nenamerno.

Zvanično, prikupljanje glasovnih podataka koristi se za unapređenje prepoznavanja govora i poboljšanje usluga kao što su Google Assistant i pretraga. Međutim, stručnjaci za zaštitu podataka ističu da ovi zvučni zapisi mogu doprineti izgradnji detaljnih korisničkih profila, koji se koriste za personalizovane oglase i druge komercijalne svrhe. Ova praksa otvara pitanja privatnosti, posebno u kontekstu koliko se podataka čuva i kako se koristi.

Korisnici ipak imaju kontrolu nad ovim postavkama putem opcije „Voice & Audio Activity“. Google navodi da je ova opcija po difoltu isključena, ali je moguće da su je korisnici uključili tokom inicijalnog podešavanja uređaja ili prihvatanjem uslova korišćenja. Isključivanje ove postavke sprečava buduće snimanje, ali prethodno sačuvani zvučni zapisi ostaju na serverima dok ih korisnik ručno ne obriše.

Postupak za isključivanje opcije podrazumeva nekoliko koraka: u Google aplikaciji kliknite na svoju profilnu sliku ili inicijale, zatim odaberite „Upravljanje Google nalogom“, potom sekciju „Podaci i privatnost“, gde pod „Podešavanja istorije“ treba pronaći „Veb & App Activity“. Tu možete isključiti opciju „Uključi glasovne i audio aktivnosti“. Da biste izbrisali prethodne snimke, potrebno je posetiti stranicu „Moja aktivnost“ na Google nalogu, filtrirati glasovne aktivnosti i pojedinačno ili grupno obrisati željene zapise.

Za dodatnu privatnost, moguće je potpuno isključiti detekciju fraze „Hej Google“ u podešavanjima Google Assistant-a (opcija „Voice Match“) ili zabraniti pristup mikrofonu Google aplikaciji u podešavanjima telefona, što ograničava glasovne komande ali obezbeđuje veću privatnost. Ove opcije omogućavaju korisnicima da bolje upravljaju sopstvenim podacima i smanje mogućnost nenamernog snimanja.