Šest policajaca odgovara pred sudom zbog upotrebe sile tokom intervencije u centru Ljubljane, a jedan je optužen za izazivanje smrti iz nehata.

Snimak policijske kamere zabeležio je trenutak kada je tokom policijske intervencije došlo do napad u Ljubljani, u kojem je 37-godišnji Armin Đutović izgubio svest. Tri dana kasnije, Đutović je preminuo u bolnici. Prema navodima, incident se dogodio 8. decembra 2024. godine u centru Ljubljane, kada je policija intervenisala zbog remećenja javnog reda i napada na turista.

Tadašnji snimak prikazuje kako su policajci oborili Đutovića na zemlju, a zatim ga više od minut držali za vrat. Na snimku se jasno čuju reči: “Molim vas, ne mogu da dišem” i “Umreću, molim vas, ne mogu da dišem”. U narednim minutima, muškarac je ostao da leži nepomično, dok su policajci nastavili da ga drže pritisnutog kolenima bez pružanja prve pomoći.

Tok istrage: policajci pred sudom zbog napad u Ljubljani

Dve godine nakon ovog događaja, šest policajaca se nalazi pred sudom u Sloveniji. Jedan od njih optužen je za izazivanje smrti iz nehata, dok se petorici na teret stavlja neukazivanje prve pomoći. Prema informacijama iz istrage, jedan policajac je tražio da se snimak sa kamere izuzme iz dokaza, ali je taj materijal postao ključan za razjašnjavanje slučaja.

Brat preminulog, Adel Đutović, izjavio je da je Armin bio u stanju psihoze i pod uticajem supstanci. On smatra da su policajci upotrebili nesrazmernu i nestručnu silu. “Već se iz njegovog lica, njegove mimike, njegovih reči može zaključiti da je reč o osobi koja je u tom trenutku u nevolji, koja ne zna šta radi,” rekao je brat.

Zvanični nalazi i posledice za policiju

Deset meseci kasnije, zvanična komisija za kontrolu rada policije utvrdila je da su policajci upotrebili nezakonitu i nesrazmernu silu, uključujući zahvat davljenja, kao i da su propustili da odmah pruže prvu pomoć. Zbog toga je protiv njih pokrenut krivični postupak. Trojica osumnjičenih su već izjavili da nisu krivi, dok će narednog petka pred sudom svedočiti policajac optužen za izazivanje smrti iz nehata.

Prema navodima iz Generalne policijske uprave, svi policajci za sada ostaju u službi. S druge strane, brat preminulog ističe razliku između postupanja prema građanima i kada je reč o odgovornosti sistema. “Kada građanin počini krivično delo, posledica je odmah pritvor, zatvor, kažnjavanje, javna objava, ime i prezime. Kada sistem počini krivično delo, onda: nije kriv dok se ne dokaže da je kriv”, naglašava Adel Đutović.

Komentari stručnjaka o policijskoj intervenciji

Miroslav Žaberl, bivši direktor Direktorata za policiju, ocenio je da je u ovom slučaju verovatno došlo do stručne greške. “Policajci su garant naše bezbednosti, bez obzira na to ko je ugrozio našu bezbednost – druge osobe ili sami policajci. Pružanje prve pomoći je obaveza nakon svake intervencije”, izjavio je Žaberl.

Na kraju, istraga o napad u Ljubljani ostaje u fokusu javnosti zbog načina na koji su policajci postupali i posledica koje su proistekle iz ovog slučaja. Očekuje se da sudski proces dalje rasvetli sve okolnosti smrti Armina Đutovića.

Građani i roditelji poginulih u požaru u diskoteci ‘Puls’ u Kočanima prošetali su ulicama i zapalili sveće godinu i po dana nakon tragedije.

Marš sećanja na žrtve požara u diskoteci u Kočanima održan je godinu i po dana nakon tragičnog događaja u kojem je 16. marta 2025. godine stradalo 63 osobe, a oko 200 je povređeno. Roditelji poginulih, uz podršku građana, prošli su ulicama Kočana sa transparentima u obliku srca na kojima su bila ispisana imena svih nastradalih. Na kružnom toku na Bulevaru “Stevo Teodosievski” upalili su sveće u znak sećanja na svoje bližnje.

Građani su marširali u znak podrške zahtevima za temeljnu istragu svih okolnosti koje su dovele do požara. Poseban akcenat stavili su na potrebu da se ispita rad diskoteke, uključujući dobijanje licence, sprovođenje kontrola, upotrebu pirotehnike i poštovanje kapaciteta objekta. Smatraju da nijedan propust ne sme ostati prećutan.

Detalji marša sećanja na žrtve požara u diskoteci u Kočanima

Tokom marša sećanja na žrtve požara u diskoteci u Kočanima, roditelji i okupljeni građani nosili su transparente u obliku srca sa imenima svih 63 poginulih. Ovi simboli su dodatno naglasili težinu tragedije koja je pogodila zajednicu. Transparenti su predstavljali lična sećanja, dok su upaljene sveće na Bulevaru “Stevo Teodosievski” simbolizovale nadu da se ovakva tragedija više nikada ne ponovi.

Prema navodima prisutnih, okupljanje je proteklo mirno i dostojanstveno. Roditelji poginulih izrazili su zahvalnost svima koji su došli da im pruže podršku u borbi za istinu i pravdu. Građani su se složili da je važno da se istraga o uzrocima požara nastavi i da odgovorni, ukoliko ih ima, budu izvedeni pred lice pravde.

Zahtevi za potpunu istragu i bezbednost

Jedan od glavnih zahteva roditelja i građana jeste potpuna istraga o radu diskoteke “Puls” u Kočanima pre i tokom kobne noći. Oni traže da se jasno utvrdi da li su ispoštovane sve bezbednosne procedure i da li je objekat imao potrebne dozvole. Ističu da je upotreba pirotehnike, koja je izazvala požar paljenjem lako zapaljivog tavana, morala biti pod posebnom kontrolom nadležnih.

Osim toga, roditelji stradalih zahtevaju da svi propusti budu javno objavljeni, kako bi se sprečilo da se slična tragedija ponovi u budućnosti. Prema njihovim rečima, samo transparentnost i odgovornost institucija mogu doprineti većoj sigurnosti mladih u noćnim objektima.

Sećanje i poruka zajednice u Kočanima

Zajednica u Kočanima još uvek oseća posledice požara u diskoteci, a marš sećanja na žrtve požara u diskoteci u Kočanima pokazuje snagu solidarnosti i odlučnost da se tragična poglavlja ne zaborave. Građani su poručili da će nastaviti da se bore za istinu, ali i za bolju budućnost u kojoj će bezbednost biti na prvom mestu. Na taj način, svake godine, sećanje na stradale ostaje živo uz nadu da će gubitak doneti promene u sistemu i veću odgovornost svih aktera.

Sud u Varaždinu izrekao po 17 godina zatvora roditeljima zbog povrede prava deteta, tužilaštvo traži strože kazne.

Sudski proces poznat kao “zakopane bebe u Varaždinu” dobio je prvostepenu presudu, a kazne izrečene roditeljima izazvale su reakcije javnosti. Ključni deo ovog slučaja odnosi se na povredu prava deteta sa smrtnom posledicom, a Županijsko državno tužilaštvo u Varaždinu najavilo je žalbu, smatrajući da su kazne preblage za težinu dela.

Prema sudskoj odluci, 40-godišnji muškarac i 35-godišnja žena osuđeni su na po 17 godina zatvora zbog kršenja prava troje dece, pri čemu je dvoje dece preminulo. Ova presuda izrečena je nakon što je u jesen 2024. godine u Ljublju Kalničkom kod Novog Marofa otkriven slučaj zakopavanja tela dve bebe u dvorištu porodične kuće. Treće dete iz iste porodice zbrinuo je Centar za socijalni rad.

Detalji slučaja “zakopane bebe u Varaždinu”

Tokom procesa, sud je utvrdio da su roditelji od jula 2020. do decembra 2024. godine teško kršili prava troje dece. Oboje su proglašeni krivima za dva krivična dela povrede prava deteta sa smrtnom posledicom i jedno krivično delo povrede prava deteta. Prema navodima iz postupka, porodica je živela izolovano, deca nisu bila upisana u matične knjige niti vođena kod lekara, a porođaji su obavljani kod kuće.

Takođe, muškarac je bio povezan sa “Organizacijom Odbrane Zdravlja”, koja je na svojim internet stranicama promovisala različite oblike takozvanog prirodnog lečenja. Prema izveštajima, nadležne institucije pre otkrića slučaja nisu imale saznanja o postojanju ove dece.

Tužilaštvo traži strože kazne

Nakon presude, Županijsko državno tužilaštvo u Varaždinu podnelo je žalbu, navodeći da izrečene kazne ne odgovaraju težini počinjenih dela. U žalbi se ističe da je, zbog vrste i težine krivičnih dela, načina na koji su počinjena, njihovog broja i dugotrajnosti, kao i tragičnih posledica, potrebno izreći strože kazne.

Tužilaštvo traži da viši sud uvaži njihove argumente i roditeljima dosudi duže zatvorske kazne. Presuda iz juna 2024. godine još nije pravosnažna, a oboje optuženih i dalje se nalaze u istražnom zatvoru.

Izolovanost porodice i reakcije institucija

Ministar unutrašnjih poslova Hrvatske, Davor Božinović, izjavio je ranije da porodica nije bila poznata institucijama, kao i da deca nisu imala zvaničnu evidenciju ni zdravstvenu zaštitu. Prema rečima zvaničnika, slučaj “zakopane bebe u Varaždinu” ukazuje na potrebu za boljom saradnjom između službi i prevencijom sličnih tragedija u budućnosti.

S obzirom na ozbiljnost slučaja, javnost i stručnjaci nastavljaju da prate dalji tok žalbenog postupka i odluku višeg suda o visini kazni.