Predsednik SNSD Milorad Dodik kaže da su američki zvaničnici pokazali spremnost za saradnju sa Republikom Srpskom nakon razgovora na Floridi.

Milorad Dodik, predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), izjavio je da je tokom nedavne posete Sjedinjenim Američkim Državama ostvaren značajan napredak u načinu na koji se gleda na Republiku Srpsku. Dodik je istakao da su američki političari i poslovni ljudi sada više otvoreni za saradnju sa Republikom Srpskom, što predstavlja važan iskorak u međunarodnim odnosima. Dodik je boravio u Palm Biču na Floridi, gde je učestvovao na prestižnom skupu konzervativaca pod nazivom CPAC, održanom na imanju Donalda Trampa.

Napredak u percepciji Republike Srpske u Vašingtonu

Prema rečima Dodika, u poslednje dve godine došlo je do značajnih promena u načinu na koji se u američkoj prestonici posmatra pozicija i funkcionisanje Republike Srpske. “Mnogi danas razumeju da je Dejtonski sporazum bio pokušaj podvale Klintonove administracije, kojom su muslimanima data obećanja o stvaranju unitarne Bosne i Hercegovine. Zbog tih zabluda Bošnjaci i danas veruju da je BiH isključivo njihova. I zato je pravo čudo kako smo opstali”, izjavio je Dodik. On smatra da je dosadašnja nepravda prema Republici Srpskoj postala vidljivija u razgovorima sa američkim sagovornicima.

Otvorenost američkih zvaničnika za saradnju

Dodik je naglasio da su tokom njegovih razgovora sa brojnim guvernerima, biznismenima i uticajnim ličnostima iz političkog života SAD, svi pokazali interesovanje za jačanje međunarodnih i ekonomskih kontakata sa Republikom Srpskom. “Bili smo ovde vidljivi kao Republika Srpska i juče na centralnoj ceremoniji spominjala se Republika Srpska, i da je ona partner i tako su svi ohrabreni da sarađuju sa nama”, rekao je Dodik, naglašavajući važnost vidljivosti Republike Srpske na takvom događaju. On smatra da je ova otvorenost američkih zvaničnika značajna za buduće projekte i saradnju na međunarodnom nivou.

Učešće na skupu CPAC i značaj za Republiku Srpsku

Govoreći o samom događaju, Dodik je naveo da je okupljanje CPAC-a u Palm Biču bilo prilika da se analizira rezultat srednjoročnih izbora u SAD i planira strategija pokreta MAGA za naredne godine. Prisustvo na takvom skupu, kako je naglasio, omogućilo je Republici Srpskoj da se predstavi kao ravnopravan partner na međunarodnoj sceni. U međuvremenu, Dodik je poručio da će Republika Srpska nastaviti da gradi najbolje moguće veze širom sveta, oslanjajući se na odlučnost svog rukovodstva i naroda.

Na kraju, Dodik je zaključio da su pomaci u percepciji Republike Srpske u Vašingtonu rezultat upornosti i rada, te da je održavanje kontakata i saradnje ključ za očuvanje i razvoj međunarodnog položaja Republike Srpske.

Najmanje 17 aviona pogođeno je danas serijom dojava o bombama, a avio-saobraćaj u Evropi funkcioniše pod strogim merama opreza.

Serija dojava o bombama širom Evrope izazvala je danas ozbiljne bezbednosne mere i poremetila avio-saobraćaj u više zemalja. Prema saopštenju nadležnih, najmanje 17 putničkih aviona bilo je podvrgnuto bezbednosnim proverama, dok su aerodromi i avio-kompanije reagovali pojačanim protokolima zbog ovog novog talasa pretnji.

Mađarska je tokom dana tri puta podigla borbene avione kako bi pratila putničke letove u svom vazdušnom prostoru. Kako je naveo ministar odbrane Romulus Rusin-Sendi, prvi slučaj odnosio se na let kompanije „Viz er“ iz Brisela za Sofiju, dok su naredna dva incidenta uključivala letove iz Praga ka Kipru i Bukureštu. Svi letovi prošli su bezbednosne provere, a pretnje nisu potvrđene.

Bugarsko ministarstvo saobraćaja potvrdilo je da su takođe primljene dojave o bombama za dva leta ka Sofiji, iz Londona i Brisela. Ipak, oba aviona su bezbedno sletela, a pretnje nisu potvrđene nakon temeljnih provera. Među letovima pod sumnjom našao se i avion rumunske kompanije „Tarom“, koji je leteo iz Praga za Bukurešt. Posada je tokom leta emitovala signal za opštu vanrednu situaciju 7700, ali je avion bezbedno sleteo u Bukurešt. Takođe je utvrđeno da nije bilo stvarne opasnosti.

Novi talas dojava o bombama uznemirio evropske aerodrome

Francuska vlada objavila je da su zabeležene četiri nove dojave o bombama u avionima iznad Francuske. Kabinet premijera Sebastijana Lekornija istakao je da su sva četiri aviona bezbedno sletela, dok ekipe za uklanjanje eksplozivnih naprava obavljaju detaljne bezbednosne provere.

U Češkoj je policija upozorila na „novu pretnju“ eksplozivnim napravama u više aviona koji su sleteli ili poletali sa aerodroma u Pragu. Policija je na platformi X potvrdila prijem dojava, dok je uprava aerodroma navela da pretnje nisu uticale na operacije aerodroma, ali da je najmanje osam letova bilo na meti. Među njima su bili dolazni letovi iz Danske, Španije i Velike Britanije, kao i odlazni letovi ka Holandiji, Kipru, Rumuniji, Italiji i Velikoj Britaniji.

Avio-saobraćaj pod strogim merama opreza

Pored ovih incidenata, policija u Kopenhagenu potvrdila je prisustvo na aerodromu zbog pristiglih pretnji. Prema poslednjim podacima, najmanje 17 aviona širom Evrope danas je bilo pogođeno dojavama o bombama, dok je ukupno 27 aviona bilo na meti sličnih pretnji od početka nedelje.

Zbog povećanog broja dojava, aerodromi i avio-kompanije postupaju prema strogim protokolima. Svi putnici i posade podvrgnuti su dodatnim proverama, a letovi se prate u realnom vremenu. Osim toga, bezbednosne službe nastavljaju sa istragom svakog incidenta, a do sada nijedna pretnja nije potvrđena kao stvarna.

Ovaj novi talas dojava o bombama pokazuje koliko je avio-saobraćaj u Evropi osetljiv na bezbednosne izazove. Nadležni apeluju na putnike da prate zvanična saopštenja i budu strpljivi zbog mogućih zastoja.

Kantonalni sud u Mostaru izrekao je presudu Anisu Kalajdžiću za ubistvo Aldine Jahić, dok građani zahtevaju pravdu.

Prvostepenom presudom Kantonalnog suda u Mostaru, Anis Kalajdžić osuđen je na 45 godina zatvora zbog ubistva Aldine Jahić. Ova presuda za ubistvo u Mostaru izazvala je snažne reakcije porodice, prijatelja i građana, koji su se okupili ispred suda sa jasnim porukama protiv femicida i za pravdu. Prema navodima iz optužnice, Anis Kalajdžić je prethodno uznemiravao žrtvu, pratio je i pretio joj smrću, što je dodatno uznemirilo javnost.

Na dan izricanja presude, članovi porodice i prijatelji ubijene Aldine Jahić, kao i brojni građani, okupili su se sat vremena pre početka suđenja. Nosili su majice sa Aldininim likom i transparentima na kojima su bile ispisane poruke poput “Stop femicidu”, “Neka se to nikome nikada ne ponovi” i “Pravda za Aldinu”. Ovaj skup jasno je ukazao na duboku zabrinutost građana zbog sve češćih slučajeva nasilja nad ženama, ali i na potrebu za strožim kaznama i efikasnijom zaštitom žrtava.

Tok suđenja i reakcije javnosti

Kantonalno tužilaštvo Hercegovačko-neretvanskog kantona je tokom procesa zatražilo jedinstvenu kaznu od 45 godina zatvora za Anisa Kalajdžića. Sud je tu kaznu i izrekao, što je naišlo na odobravanje okupljenih. Javnost je pažljivo pratila slučaj od samog početka, a presuda za ubistvo u Mostaru smatra se važnim korakom u borbi protiv femicida. U međuvremenu, poruke podrške porodici ubijene Aldine Jahić i zahtev za pravdom dominirale su ispred suda.

Prema optužnici, Anis Kalajdžić je kobnog dana presreo Aldinu Jahić u blizini autobuske stanice. Nakon toga, čekao je ispred fitnes centra u kojem je vežbala. Kada je izašla, optuženi joj je pretio pištoljem. Žrtva je pokušala da pobegne u obližnji hotel i potom u restoran, gde se sakrila u toaletu i pozvala policiju. Ipak, Kalajdžić ju je pronašao i pucao joj u slepoočnicu. Aldina Jahić preminula je na licu mesta.

Odziv zajednice i značaj presude

Ovo ubistvo je potreslo celu zemlju zbog načina na koji je zločin izvršen. Porodica i prijatelji ubijene, zajedno sa brojnim građanima, nastavili su da šalju poruke protiv nasilja nad ženama i da se zalažu za pravdu. Poruke kao što su “Nikada nećeš biti zaboravljena” i “Pravda za Aldinu” ukazuju na snažnu potrebu za društvenom promenom i osnaživanjem borbe protiv femicida. Osim toga, slučaj je otvorio važna pitanja o zaštiti žrtava i odgovornosti institucija.

Kantonalni sud u Mostaru doneo je presudu na osnovu dokaza iz optužnice i izjava svedoka. Takođe, ovaj slučaj je pokazao koliko je važno da javnost bude uključena u borbu protiv nasilja i da institucije reaguju brzo i odlučno. Kao rezultat, presuda za ubistvo u Mostaru predstavlja važan signal da se nasilje nad ženama neće tolerisati i da pravda može biti zadovoljena.