Na severnom Jadranu očekuju se snažni olujni udari vetra, obilna kiša i lokalne poplave, prema prognozi meteorologa.

Prodor snažnog hladnog fronta zahvata Jadran, a prema najnovijim prognozama meteorologa, očekuju se oluje, pijavice i mogućnost tornada na ovom području. Promena vremena najintenzivnije će se osetiti sredinom nedelje, posebno na severnom Jadranu, gde su najizraženiji rizici od jakih udara vetra, obilnih padavina i lokalnih poplava.

Hladni front na Jadranu povećava rizik od oluja

Prema trenutno dostupnim podacima, hladni front na Jadranu donosi burne atmosferske procese koji mogu izazvati snažne grmljavinske sisteme. Meteorolozi ističu da je mogućnost razvoja tornada na kopnu vrlo mala, ali da se pojava pijavica nad morem ne može isključiti, naročito u zonama gde se javljaju intenzivne oluje. Najveća verovatnoća za ovakve pojave postoji na severnom delu Jadrana.

Pored toga, stručnjaci upozoravaju da su mnogo izglednije druge opasne vremenske pojave. Očekuju se jaki i olujni udari vetra, dok je lokalno moguć i grad, najviše na severnoj obali. Kratkotrajni, ali intenzivni pljuskovi mogu izazvati bujične i urbane poplave, jer se u pojedinim oblastima predviđa između 150 i 200 litara kiše po kvadratnom metru tokom dva dana.

Meteorolozi o mogućnosti tornada i pijavica

Kako su naveli iz DHMZ, verovatnoća nastanka tornada na kopnu je minimalna, ali pijavice na moru predstavljaju redovnu godišnju pojavu. “Prema trenutno dostupnim prognostičkim podacima, mogućnost razvoja tornada na kopnu vrlo je mala. No ne može se potpuno isključiti pojava pijavica nad morem, posebno onde gde se razviju jači grmljavinski sistemi”, navodi se u zvaničnoj izjavi.

Pijavice su skoro svake godine zabeležene na Jadranskom moru, dok su tornada na kopnu izuzetno retka i obično spadaju u slabije kategorije prema Fujitinoj skali. Građani koji uoče pijavicu ili tornado mogu prijaviti ovakve pojave putem posebnog sistema, čime doprinose evidenciji i analizi ovih događaja.

Dalji razvoj i posledice za region

Promena vremena počinje danas i nastaviće se tokom četvrtka. Nevreme će se kretati iz pravca severne Italije, Alpa i Slovenije, a potom proširiti na Hrvatsku i zapadni Balkan. Nakon prolaska fronta, očekuje se naglo zahlađenje u delovima Evrope, uz mogući pad temperature i do 15 do 20 stepeni u manje od 24 sata.

Zbog potencijalnih rizika koje donosi hladni front na Jadranu, meteorolozi apeluju na građane da prate zvanična saopštenja i preporučene mere zaštite tokom trajanja oluja.

Policija je na mestu događaja u Slatini zatekla muškarca, koji je odmah uhapšen, dok je uviđaj u toku pod nadzorom tužilaštva.

Težak incident dogodio se sinoć oko 22 sata u Slatini, kada je muškarac oštrim predmetom usmrtio ženu. Prema policijskim izvorima, napad u Slatini rezultirao je hapšenjem osumnjičenog na samom mestu događaja. Policija je odmah privela osobu i sprovela je u službene prostorije radi kriminalističke obrade.

Prvi podaci o napadu u Slatini i reakcija policije

Kako je objavljeno iz policije, napad oštrim predmetom zabeležen je u večernjim satima u slatinskom području. Žrtva je preminula na licu mesta usled zadobijenih povreda. Osumnjičeni je zatečen na mestu događaja i nije se opirao hapšenju.

Uviđaj su započeli službenici Policijske uprave virovitičko-podravske, dok je događajem rukovodila dežurna zamenica Županijskog državnog tužilaštva iz Bjelovara. Ovakav napad u Slatini uznemirio je lokalnu zajednicu, a mesto zločina je obezbeđeno radi prikupljanja dokaza.

Tok istrage i dalje procedure nakon incidenta

Uviđaj na mestu događaja još traje, a policija prikuplja sve relevantne informacije i materijalne dokaze koji bi mogli doprineti rasvetljavanju okolnosti pod kojima se napad u Slatini dogodio. Prema najavama iz policijskih izvora, više detalja o samom slučaju biće dostupno nakon završetka kriminalističke istrage.

Tužilaštvo u saradnji sa policijom preduzima sve potrebne mere kako bi se utvrdile činjenice i odgovornost osumnjičenog. U međuvremenu, javnost je pozvana na strpljenje do zvaničnog okončanja istrage.

Ovaj slučaj ponovo ukazuje na važnost pravovremene reakcije nadležnih službi u zaštiti građana i sprovođenju zakona. Dalja saopštenja očekuju se od strane nadležnih organa po okončanju uviđaja i svih neophodnih procedura.

Osumnjičeni je prikupljao podatke o vojnim objektima i kritičnoj infrastrukturi, navodi rumunska obaveštajna služba

Rumunske vlasti su uhapsile 40-godišnjeg ruskog državljanina zbog sumnje na špijunažu u okviru operacije za koju se veruje da je koordinisana iz Rusije. Prema saopštenju rumunske obaveštajne službe (SRI), osumnjičeni je pratio i dokumentovao vojne objekte i kritičnu infrastrukturu na teritoriji Rumunije od februara 2026. godine.

Detalji aktivnosti i obaveštajni nadzor

Prema navodima SRI, ruski državljanin sa prebivalištem u Rumuniji bio je pod nadzorom još od početka godine. Tokom ovog perioda, sumnja se da je po nalogu posrednika fotografisao vojne baze, komunikacione centre i druge objekte od strateškog značaja. Osim toga, među ciljevima su bili i objekti koje koriste saveznici NATO-a, kao i važne institucije za nacionalnu bezbednost.

SRI je istakla da je osumnjičeni, između ostalog, imao zadatak da snima ukrajinske transportne avione Antonov dok su boravili u Rumuniji. Ove aktivnosti ocenjene su kao deo šireg modela delovanja saboterskih mreža koje, prema podacima SRI, deluju i u drugim evropskim državama pod koordinacijom subjekata povezanih sa Ruskom Federacijom.

Uloga međunarodnih i domaćih institucija u istrazi

U istragu protiv osumnjičenog bili su uključeni i tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT), Direkcija Ministarstva unutrašnjih poslova za borbu protiv organizovanog kriminala, Obaveštajna uprava Ministarstva odbrane, kao i partnerske službe iz drugih zemalja. Zahvaljujući zajedničkim naporima domaćih i međunarodnih institucija, prema saopštenju SRI, planirane aktivnosti su sprečene.

Tokom istrage, nije saopšten identitet osumnjičenog niti su otkriveni detalji o planiranim metama sabotaže. Ipak, SRI je naglasila da Rusija nastavlja da regrutuje osobe iz ranjivih društvenih grupa u cilju sličnih aktivnosti. Na ovaj način, rumunske vlasti žele da ukažu na kontinuiranu bezbednosnu pretnju i potrebu za saradnjom sa međunarodnim partnerima.

Modeli delovanja i bezbednosni izazovi

SRI je ocenila da obrazac aktivnosti u ovom slučaju podseća na delovanje mreža sabotera koje funkcionišu širom Evrope. Prema navodima službe, ovakve mreže često ciljaju važnu vojnu i infrastrukturnu imovinu uz podršku ili koordinaciju iz inostranstva. Takođe, mere koje su preduzete u saradnji sa rumunskim institucijama i međunarodnim partnerima omogućile su sprečavanje realizacije planirane operacije.

Istraga se nastavlja pod nadzorom nadležnih institucija, a rumunske vlasti ostaju fokusirane na očuvanje nacionalne bezbednosti i saradnju sa partnerima iz regiona i šire.