Na plaži Balustrada u Crikvenici palo je stablo bora na turiste, povređeno je više osoba, među kojima i dvoje dece.

Događaj u kojem je palo drvo na turiste u Crikvenici izazvao je uznemirenost na plaži Balustrada, gde je povređeno dvoje dece i dve odrasle osobe. Prema zvaničnim informacijama nadležnih službi, povređeni su odmah prebačeni u KBC Rijeka na dalju medicinsku obradu. Još nekoliko osoba zadobilo je lakše povrede i zbrinuto je na licu mesta, dok niko od povređenih nije životno ugrožen.

Detalji nesreće na plaži Balustrada

Prema navodima policijskih izvora, incident se dogodio oko 11.10 časova, kada je stablo bora visoko oko 13,5 metara, prema informacijama sa terena, palo na deo plaže ispred hotela u Crikvenici. U trenutku pada, na tom prostoru su se nalazili hrvatski i češki državljani sa decom. Ukupno je bilo prisutno osmoro odraslih i četvoro dece, zbog čega je, kako se navodi, velika sreća što posledice nisu bile teže.

Na lice mesta su odmah upućeni policijski službenici i vatrogasci, a do njihovog dolaska, pojedini građani koji su se našli ispod grana uspeli su da se sami izvuku. Povodom događaja, iz Policijske uprave primorsko-goranske ističu da su sve službe reagovale u najkraćem roku.

Reakcija službi i stanje povređenih

Službe su zbrinule sve povređene, saopšteno je da niko od njih nije životno ugrožen. Zbog pada stabla, žrtve su prevezene u KBC Rijeka radi daljeg medicinskog nadzora. Lakše povređene osobe dobile su prvu pomoć na licu mesta. Policija je potvrdila da je stablo puklo u korenu, ali uzrok incidenta nije detaljno naveden.

Istraga o okolnostima događaja je u toku. Prema dostupnim podacima, incident na plaži Balustrada u Crikvenici mogao je imati ozbiljnije posledice, ali brzom reakcijom nadležnih službi povređeni su zbrinuti na vreme. Takođe, na ovom delu plaže često borave porodice, pa se naglašava značaj bezbednosti i održavanja javnih površina.

Očekuje se dodatno saopštenje nadležnih organa o daljim koracima i eventualnim merama za sprečavanje sličnih incidenata u budućnosti.

Vatrogasne službe ugasile većinu požara u Severnoj Makedoniji, dok su dva i dalje aktivna, a jedan stavljen pod kontrolu.

Tokom protekla 24 sata, na teritoriji Severne Makedonije registrovano je 25 požara na otvorenom prostoru, prema saopštenju drzavnog Centra za upravljanje krizama. Od tog broja, tri požara su još uvek aktivna ili pod kontrolom, dok su 22 potpuno ugašena. Ključni događaj je zabeležen pod pojmom „požari u Severnoj Makedoniji“.

Vatrogasne ekipe su reagovale na više lokacija širom zemlje. Jedan od požara, koji je i dalje aktivan, izbio je u Gornim Lisicama, u skopskoj gradskoj opštini Aerodrom. Tamo je vatra zahvatila nisko rastinje, drveće i kukuruz. Drugi aktivan požar se nalazi na izlazu iz Krive Palanke, na severoistoku zemlje, gde gori deponija. Treći požar iznad sela Zelenikovo, koji je zahvatio šume i nisko rastinje, stavljen je pod kontrolu.

Intervencije vatrogasaca širom zemlje

Osim toga, tokom prethodnog dana vatrogasne službe su intervenisale u više skopskih gradskih opština, uključujući Gazi Babu, Đorče Petrov, Sopište, Aračinovo, Studeničane i Karpoš. Takođe, požari su gašeni i u Novacima, Dolnenima, Prilepu, Čaški, Velesu, Rosomanu, Strugi, Lipkovu, Vrapčištu, Zelinu, Gostivaru i Delčevu.

U većini slučajeva, požari su zahvatili nisko rastinje, ali na nekim lokacijama vatra je zahvatila i šumske površine, drveće, otpad i deponije. Zbog toga su službe upozorile na moguću opasnost i apelovale na građane da budu oprezni sa otvorenim plamenom.

Požari u Severnoj Makedoniji: stanje i dalji koraci

Prema saopštenju Centra za upravljanje krizama, požari u Severnoj Makedoniji su pod stalnim nadzorom i vatrogasne ekipe nastavljaju da rade na njihovom gašenju. „Ekipe su neprekidno na terenu i ulažu maksimalne napore da lokalizuju preostale požare“, navodi se u saopštenju.

Pored toga, zvaničnici su istakli da je većina požara ugašena zahvaljujući brzoj reakciji vatrogasaca i saradnji sa lokalnim zajednicama. Na kraju, Centar za upravljanje krizama preporučuje građanima da prijave svaku sumnjivu aktivnost ili dim kako bi se sprečilo dalje širenje vatre.

Situacija u Severnoj Makedoniji pokazuje koliko je važno brzo reagovati u slučaju prirodnih nepogoda. Štaviše, stalni nadzor i koordinacija službi predstavljaju ključ za suzbijanje požara koji izbijaju tokom letnjih meseci.

Lekari na Klinici za psihijatriju KBC-a Split opisali su ovaj slučaj kao izuzetno redak, a pacijent je otpušten nakon trežnjenja

Muškarac sa čak 6,2 promila alkohola u krvi primljen je pre desetak dana na Kliniku za psihijatriju KBC-a Split, što je izazvalo veliku pažnju među medicinskim osobljem. Prema izjavama, ovakva koncentracija alkohola u krvi je izuzetno retka i premašuje granicu koja se često smatra opasnom po život.

Alkoholna koma, kao što navode stručnjaci, najčešće nastupa pri koncentracijama alkohola u krvi iznad četiri promila. Ipak, kod ovog pacijenta nivo alkohola bio je znatno viši, zbog čega su lekari posebno obratili pažnju na njegov oporavak.

Izjave lekara o slučaju sa 6,2 promila alkohola u krvi

Načelnik Klinike za psihijatriju KBC-a Split Trpimir Glavina izjavio je da tokom 35 godina rada nije imao prilike da se susretne sa ovakvim slučajem. „U svojih 35 godina rada ne sećam se pacijenta koji je imao višu koncentraciju alkohola u krvi. To je neverovatna brojka o kojoj smo razgovarali na kolegijumu sledećeg dana“, rekao je Glavina.

On je naglasio da su i ranije beleženi slučajevi sa vrednostima iznad četiri promila, ali je ovaj slučaj bio posebno upečatljiv. „To je stanje u kojem je telo praktično bez funkcije. Pacijent je nakon posmatranja i trežnjenja otpušten kući. Mi nemamo zakonske mogućnosti da takvu osobu duže zadržimo, a oni najčešće i žele da odu čim se otrezne“, dodao je Glavina.

Faktori koji utiču na toleranciju alkohola

Uticaj alkohola na organizam zavisi od više faktora, među kojima su telesna masa, prethodna ishrana i individualna tolerancija. Zbog toga, osobe sa različitim karakteristikama mogu različito reagovati na iste količine alkohola.

Ipak, prema stručnim procenama, koncentracije iznad četiri promila predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik i mogu dovesti do kome ili trajnih posledica. Ovaj slučaj pokazuje kako pojedini organizmi mogu izuzetno retko podneti i mnogo veće količine alkohola.

Dalji postupak i značaj za medicinsku praksu

Nakon trežnjenja, pacijent je otpušten kući jer ne postoji zakonski osnov za duže zadržavanje bez njegove saglasnosti. Takođe, lekari su ovaj slučaj iskoristili za stručnu diskusiju i razmenu iskustava, što može doprineti boljem razumevanju uticaja alkohola na ljudski organizam. Ovakvi slučajevi su retki, ali ukazuju na važnost praćenja i blagovremenog reagovanja u sličnim situacijama.