Zvaničnici SAD potvrdili raspoređivanje oko 2.200 marinaca, drugi kontingent u regionu dok se sukob sa Iranom nastavlja

Druga američka mornarička ekspediciona jedinica, koja broji oko 2.200 pripadnika marinaca, upućena je sa tri ratna broda ka Bliskom istoku, potvrđeno je od strane zvaničnika Sjedinjenih Američkih Država. Prema navodima dva američka zvaničnika, jedinica je napustila Kaliforniju početkom ove sedmice. Raspoređivanje dolazi u trenutku dok se sukob sa Iranom u regionu nastavlja.

Prema dostupnim informacijama, prvi kontingent, koji dolazi iz oblasti Pacifika, još uvek je na putu ka regionu Bliskog istoka. Druga jedinica, čije je kretanje sada potvrđeno, očekuje se da će za nekoliko nedelja biti raspoređena u zoni operacija.

Zvaničnici nisu iznosili detalje o tačnoj lokaciji raspoređivanja niti o specifičnim zadacima koje će jedinica imati u regionu. Navedeno je da je odluka o slanju dodatnih snaga deo nastavka prisustva američke vojske na Bliskom istoku u svetlu aktuelnog sukoba sa Iranom.

U prethodnom periodu, američki vojni zvaničnici više puta su isticali važnost fleksibilnog i pojačanog prisustva u regionu, posebno u kontekstu nestabilnosti i bezbednosnih izazova. Raspoređivanje drugog kontingenta marinaca i pratećih brodova deo je šire strategije podrške američkim interesima i saveznicima u regionu.

Sukob sa Iranom traje već izvesno vreme, a napetosti su pojačane nakon poslednjih događaja koji uključuju različite incidente u regionu Persijskog zaliva i šire. Iz američkog ministarstva odbrane navode da će dodatne snage omogućiti bržu reakciju i veću podršku partnerskim državama, ukoliko to bude potrebno.

Međunarodni izveštaji ukazuju na to da se situacija u regionu pomno prati, a raspoređivanje novih snaga tumači se kao signal odlučnosti SAD da zadrže uticaj i spremnost na potencijalne izazove. Prema dostupnim podacima, nije bilo izveštaja o zvaničnim reakcijama iranskih vlasti povodom najnovijeg američkog raspoređivanja.

U trenutku objavljivanja ovog izveštaja, dodatne informacije o broju jedinica, opremi i zadacima nisu saopštene. Zvaničnici su najavili da će u narednim nedeljama javnost biti obaveštena o daljim koracima i eventualnim promenama na terenu.

Ovo je ujedno i nastavak većeg raspoređivanja američkih snaga u regionu, koje traje proteklih meseci. Sukobi i tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i Irana imaju dugoročan karakter, pri čemu su bezbednosni incidenti i vojna prisutnost česta tema zvaničnih saopštenja i međunarodnih izveštaja.

Izraelska vojska potvrdila više operacija protiv iranskih funkcionera, akcije zasnovane na obaveštajnim podacima

Izraelske vojne snage izvele su više ciljanih operacija tokom aktuelnog sukoba sa Iranom, pri čemu su, prema zvaničnim saopštenjima, eliminisani brojni visoki iranski zvaničnici. Ove akcije, koje su usledile nakon zajedničkih udara Sjedinjenih Država i Izraela na Iran krajem februara, potvrđene su od strane izraelske vojske. Zvaničnici navode da su napadi izvedeni uz korišćenje naprednih obaveštajnih metoda i koordinaciju sa međunarodnim partnerima.

Prema izjavama izraelskih zvaničnika, operacije su usmerene na lica za koja se smatra da su od strateškog značaja za iranske vojne i bezbednosne strukture. Kao što je saopšteno, proces identifikacije ciljeva uključuje dva glavna izvora informacija: lokalne izvore na terenu i elektronsko praćenje, uključujući mobilne i druge vrste komunikacija, kao i satelitsku ili dronsku opservaciju.

Glen Segell, analitičar sa iskustvom u bezbednosnim operacijama, izjavio je da su informatori na terenu ključni, jer omogućavaju precizno lociranje ciljeva. Takođe, elektronski nadzor – putem mobilnih telefona, satelita ili dronova – igra značajnu ulogu u sakupljanju neophodnih podataka. “U slučaju Irana, postoji veliki broj ljudi na terenu koji izveštavaju jedni o drugima”, naveo je Segell.

Segell je dodao da Izrael prikuplja podatke ne samo kroz sopstvenu mrežu, već i u saradnji sa partnerskim državama, među kojima su i susedi Irana, Sjedinjene Države i izvori iz NATO država. Posmatranje komunikacija između drugih zemalja i Irana, poput Rusije, dodatno doprinosi širenju baze obaveštajnih podataka.

Takođe je navedeno da u Iranu deluje više unutrašnjih pokreta otpora, koji doprinose dostavljanju informacija o kretanju osoba i vojnoj opremi. Ove aktivnosti predstavljaju izazov za iranske vlasti, što je, prema tumačenju analitičara, potencijalno nagovešteno i u nedavnim izjavama novog vrhovnog vođe Irana, Ajatolaha Modžtabe Hameneija. On je u javnom obraćanju naglasio značaj suzbijanja aktivnosti unutrašnjih i spoljašnjih protivnika.

Sukobi između Izraela i Irana intenzivirali su se nakon početka vojnih udara krajem februara. Ove događaje prate međunarodni mediji, dok nezavisne potvrde o broju pogođenih lica i detaljima operacija nisu dostupne. Izraelska strana ističe da su sve aktivnosti u skladu sa obaveštajnim procenama i sprovedene u koordinaciji sa partnerskim agencijama.

Norveška princeza Mette-Marit navela je u intervjuu da je tokom susreta sa Epstinom 2013. godine bila izložena manipulaciji, dok tužilaštvo završava suđenje njenom sinu

Norveška princeza Mette-Marit izjavila je da je tokom susreta sa Džefrijem Epstinom 2013. godine u njegovoj rezidenciji u Palm Biču, Florida, bila izložena manipulaciji i obmani, prenose međunarodni mediji. U intervjuu za norveškog javnog emitera, princeza je detaljno govorila o svom iskustvu i navela da se tokom boravka u Epstinovoj kući osećala nesigurno. Ovo je prvi put da su članovi norveške kraljevske porodice javno govorili o vezi princeze sa Epstinom, što je izazvalo pitanja u javnosti, iako princeza nije optužena za bilo kakvo krivično delo.

Intervju je realizovan istog dana kada je završeno suđenje princezinom sinu, Mariusu Borgu Hoibiju, protiv koga je tužilaštvo zatražilo kaznu od sedam godina i sedam meseci zatvora zbog optužbi koje on negira. Presuda se očekuje početkom juna.

Prema navodima princeze, njen prvi susret sa Epstinom dogodio se 2011. godine, a kontakt je nastavljen do 2014. godine. U dokumentima vezanim za slučaj Epstin pominje se više stotina puta ime norveške princeze. Ona je još 2019. godine izrazila žaljenje zbog kontakta sa Epstinom i javno se izvinila zbog situacije u kojoj je dovela kraljevsku porodicu.

Epstin je preminuo 2019. godine u pritvoru, dok je čekao suđenje po optužbama za seksualnu zloupotrebu maloletnih devojaka u Sjedinjenim Američkim Državama. Princeza je u intervjuu naglasila da nije znala za optužbe protiv Epstina tokom njihovih susreta i da je u njegovom društvu viđala samo odrasle osobe, bez prisustva bilo kakvih nezakonitih aktivnosti.

Norveška javnost i dalje prati razvoj događaja u vezi sa ovim slučajem, dok su zvaničnici kraljevske porodice naveli da preduzimaju mere za očuvanje poverenja i transparentnosti. Princeza je ponovila da joj je žao što je, kako je navela, bila “manipulisana i obmanuta” u ovom slučaju.