Ministarstvo finansija SAD potvrdilo izuzeće, kupovina iranske nafte sa brodova dozvoljena do 19. aprila

Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država donelo je odluku o privremenom ukidanju sankcija na kupovinu iranske nafte koja se već nalazi na moru. Ova mera omogućava kupcima da otkupe iransku naftu koja je ukrcana na brodove do 12:01 časova po istočnoameričkom vremenu u petak, a izuzeće će biti na snazi do 19. aprila. Zvaničnici navode da je odluka doneta u cilju reagovanja na rast cena energenata u kontekstu aktuelnog rata između Sjedinjenih Država i Irana.

Prema zvaničnim informacijama, kupovina iranske nafte koja ispunjava navedene uslove neće biti predmet američkih sankcija tokom perioda važenja licence. Ministarstvo finansija SAD izdalo je odgovarajuću dozvolu kojom se definišu uslovi i vremenski okvir za ovu izmenu režima sankcija.

Odluka dolazi u trenutku kada su cene nafte na svetskom tržištu u porastu, što je dodatno podstaknuto aktuelnim sukobom između Sjedinjenih Država i Irana. Sankcije na iransku naftu bile su na snazi više godina i značajno su ograničavale izvoz i prihode ove zemlje. Privremeno izuzeće odnosi se isključivo na naftu koja je već transportovana, dok ostali oblici trgovine i dalje podlaze postojećim restrikcijama.

Prema navodima američkih zvaničnika, cilj ove mere je stabilizacija tržišta i ublažavanje pritiska na globalne cene nafte. Odluka je doneta u svetlu rastuće zabrinutosti zbog posledica rata na snabdevanje energentima i potencijalnog uticaja na ekonomije širom sveta.

Za sada nije bilo zvaničnih reakcija iz Irana povodom privremenog izuzeća, niti su predstavljene procene o količinama nafte koje bi mogle biti uključene u ovu meru. Očekuje se da će prodaja biti regulisana u skladu sa uslovima izdate licence, a nadležne institucije prate sprovođenje odluke.

Ova odluka deo je šireg odgovora na poremećaje na tržištu energenata izazvane ratom između Sjedinjenih Država i Irana. Dalji razvoj situacije zavisiće od kretanja naftnih cena i toka sukoba, a međunarodni posmatrači nastavljaju da prate efekte privremenog ukidanja sankcija na globalno tržište.

Izvori navode da je ime predsednika došlo u fokus tokom istraga saveznih tužilaca u Njujorku, dok je Petro negirao bilo kakvu umešanost

Predsednik Kolumbije Gustavo Petro pominje se u više tekućih istraga vezanih za krijumčarenje narkotika koje vode savezni tužioci u Njujorku, saopštili su izvori upoznati sa slučajem. Istrage, koje se vode u južnom i istočnom okrugu Njujorka, prema navodima izvora, nisu prvobitno bile usmerene na predsednika, ali se njegovo ime pojavilo tokom sprovođenja postupka.

Istrage su još u ranoj fazi, a prema izvorima, nije izvesno da li će Petro biti suočen sa bilo kakvim krivičnim optužbama. Status „subjekta“ istrage podrazumeva da je ponašanje te osobe obuhvaćeno istragom, ali ne i da će ona nužno biti optužena. Status „cilja“ podrazumeva direktan fokus istrage i veće izglede za podizanje optužnice, što prema izvorima trenutno nije slučaj za predsednika.

Prema navodima izvora, ime predsednika nije došlo u fokus na osnovu zahteva Bele kuće ili zvaničnih američkih organa, već se pojavilo tokom rada na drugim slučajevima vezanim za krijumčarenje narkotika. Detalji o konkretnim navodima ili mogućoj umešanosti nisu saopšteni, a dalji razvoj istraga ostaje neizvestan.

Predsednik Petro je putem društvene mreže naveo da „nikada u životu nije razgovarao sa krijumčarem narkotika“ i istakao da je tokom prethodnih deset godina ukazivao na veze između pojedinih političara i osoba uključenih u trgovinu drogom. On je takođe naglasio da su tokom njegovih političkih kampanja često iznošene optužbe za navodne veze sa organizovanim kriminalom, koje je on odbacivao.

Međunarodni mediji prenose da je ovo prvi put da se ime aktuelnog kolumbijskog predsednika pominje u vezi sa istragama američkih tužilačkih organa o krijumčarenju narkotika. Zvaničnih izjava iz kancelarije predsednika Kolumbije povodom ovih istraga za sada nije bilo. Takođe, nije bilo komentara iz američkog Ministarstva pravde na ove navode.

Kolumbija je decenijama suočena sa problemom trgovine narkoticima, a brojni visoki zvaničnici i političari u prošlosti su bili predmet međunarodnih i domaćih istraga. Razvoj aktuelnih istraga u Sjedinjenim Državama pratiće se tokom narednog perioda, a izvori ukazuju da su svi navodi u ovom trenutku predmet provere i da nije doneta odluka o eventualnim optužbama.

Pentagon saopštio da su izvršene pripreme u slučaju odluke o kopnenoj intervenciji, predsednik još nije doneo konačnu odluku

Američko Ministarstvo odbrane preduzelo je opsežne pripreme za eventualno raspoređivanje kopnenih trupa u Iran, saznaje se iz više izvora upoznatih sa trenutnim diskusijama. Prema navodima izvora, visoki vojni komandanti podneli su konkretne zahteve koji imaju za cilj pripremu takvih opcija, dok predsednik Sjedinjenih Američkih Država razmatra naredne korake u kontekstu trenutnih tenzija između SAD, Izraela i Irana.

Razgovori o mogućnosti upotrebe kopnenih snaga vode se unutar Pentagona, navode izvori koji su želeli da ostanu anonimni jer nisu ovlašćeni da javno govore o ovom pitanju. Nije precizirano pod kojim okolnostima bi predsednik mogao da odobri upotrebu kopnenih trupa na teritoriji Irana.

Na pitanje novinara da li planira slanje trupa, predsednik je izjavio: „Ne, ne šaljem trupe nigde“, ali je potom dodao: „Da i planiram, svakako vam ne bih rekao.“ Ova izjava ostavlja prostor za različite interpretacije, dok zvanične potvrde i dalje nema.

Predstavnici američke Centralne komande (CENTCOM) nisu dali javne komentare povodom informacija o mogućim planovima za raspoređivanje trupa. Zvaničnici iz Pentagona su, prema dostupnim informacijama, izradili više scenarija za potencijalne vojne opcije, uključujući i mogućnost uvođenja kopnenih snaga, ali konačna odluka još nije doneta.

Sukobi između Irana i Sjedinjenih Država, kao i izraelsko-iranski odnosi, već duže vreme izazivaju zabrinutost međunarodne zajednice. U poslednjih nekoliko nedelja zabeležene su brojne diplomatske i vojne aktivnosti koje ukazuju na pojačane tenzije u regionu Bliskog istoka. Pripreme američke strane za moguće raspoređivanje dodatnih snaga deo su šireg odgovora na aktuelnu bezbednosnu situaciju.

Trenutno nije poznato da li će i kada doći do eventualne odluke o upotrebi kopnenih trupa. Izvori ističu da su pripreme deo standardnih vojnih procedura i da ne znače nužno neposrednu odluku o pokretanju operacije. Administracija ostaje uzdržana u vezi sa detaljima planova, a zvanične informacije o daljim koracima nisu objavljene.

Međunarodni posmatrači pažljivo prate razvoj situacije, dok se očekuju nove izjave zvaničnika u narednom periodu. Nezavisno nije moguće potvrditi sve navode iz izvora bliskih američkoj administraciji.