Connect with us

RAT - Bliski Istok

Najmanje osam poginulih u raketnom napadu na stambenu zgradu u Harkovu

Lokalne vlasti potvrdile napad na severoistoku Ukrajine, među žrtvama ima dece, spasilačke službe pretražuju ruševine

Published

4 days ago

on

pexels-photo-11489908

Lokalne vlasti potvrdile napad na severoistoku Ukrajine, među žrtvama ima dece, spasilačke službe pretražuju ruševine

Najmanje osam osoba je poginulo, uključujući dvoje dece, dok je desetoro ranjeno u raketnom napadu na petospratnu stambenu zgradu u Harkovu, drugom po veličini gradu u Ukrajini, saopštile su lokalne vlasti. Napad se dogodio u subotu, a prema gradonačelniku Ihoru Terehovu, među poginulima su učiteljica osnovne škole i njen sin, učenik drugog razreda, kao i učenica osmog razreda i njena majka.

Spasilačke ekipe su na mestu događaja i nastavljaju potragu za preživelima ispod ruševina. Regionalno tužilaštvo u Harkovu navelo je da je zgrada pogođena ruskom krstarećom raketom novijeg tipa, poznatom kao Izdeliye-30. Prema navodima ukrajinskih izvora, ova raketa je podzvučna, lansira se iz vazduha i ima domet do 1.500 kilometara, kao i napredan navigacioni sistem otporan na ometanja.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski osudio je napad i pozvao na reakciju međunarodne zajednice. On je naveo da je tokom noći na subotu Rusija ispalila ukupno 29 raketa i 480 dronova na različite ciljeve širom zemlje, sa posebnim fokusom na energetske objekte u Kijevu i centralnim područjima. Oštećenja su prijavljena u najmanje sedam drugih lokacija.

Prema preliminarnim podacima, ukrajinska protivvazdušna odbrana je uspela da obori 19 raketa i 453 drona, dok su u 22 slučaja zabeleženi direktni pogoci od strane devet raketa i 26 dronova. U Kijevskoj oblasti, lokalne vlasti su prijavile štetu na objektima u tri različita okruga, izazvanu padom ostataka projektila. U regionu Odesa, 80 vatrogasaca je angažovano na gašenju požara na infrastrukturnim objektima nakon napada sa više dronova.

Ukrajinski državni železnički operater Ukrzaliznycja saopštio je da je zbog oštećenja železničke infrastrukture došlo do promene na nekoliko linija u centralno-zapadnom delu zemlje.

Predsednik Zelenski je na društvenim mrežama poručio da “mora postojati odgovor partnera na ovakve napade na život” i dodao da, prema njegovim rečima, Rusija nije odustala od pokušaja uništavanja civilne i kritične infrastrukture u Ukrajini.

Sukob u Ukrajini traje od februara 2022. godine, a Harkov i okolna područja su tokom konflikta više puta bili meta raketnih i artiljerijskih napada. Broj žrtava i dalje se ažurira kako spasilačke službe nastavljaju potragu na mestu napada.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RAT - Bliski Istok

Predsednik SAD najavljuje ukidanje saradnje federalnih agencija sa kompanijom Anthropic

Zvaničnici potvrdili da se očekuje izvršna naredba o prekidu korišćenja Anthropic AI tehnologije u državnim institucijama, fazno povlačenje u toku

Published

2 hours ago

on

March 10, 2026

By

Zvaničnici potvrdili da se očekuje izvršna naredba o prekidu korišćenja Anthropic AI tehnologije u državnim institucijama, fazno povlačenje u toku

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država najavio je donošenje izvršne naredbe kojom će biti obustavljena upotreba AI tehnologije kompanije Anthropic u svim agencijama izvršne vlasti. Prema saznanjima izvora bliskih administraciji, naredba bi mogla biti izdata tokom ove nedelje. Ovu informaciju potvrdili su zvaničnici upućeni u proces, navodeći da je odluka rezultat nesuglasica između Pentagona i kompanije Anthropic oko ograničenja korišćenja AI modela Claude u vojnim operacijama.

Krajem februara, predsednik je javno zatražio od svih federalnih agencija da odmah prekinu upotrebu proizvoda kompanije Anthropic nakon što su pregovori sa Pentagonom o bezbednosnim ograničenjima ostali bez dogovora. Pentagon je započeo šestomesečni proces povlačenja Claude AI modela iz upotrebe u vojsci, dok su i druge institucije, uključujući Ministarstvo finansija, najavile prestanak korišćenja ovih proizvoda.

Kao razlog za ovakvu odluku, administracija navodi neslaganje oko pravila upotrebe veštačke inteligencije u vojne svrhe. Kompanija Anthropic je predložila ograničenja koja bi sprečila korišćenje Claude AI modela za masovni nadzor i autonomno oružje sa smrtonosnim efektom. Pentagon je odbio ove predloge, ističući potrebu da vojska zadrži mogućnost upotrebe tehnologije u skladu sa svim zakonitim potrebama.

Nakon što nije postignut dogovor, predsednik je naložio povlačenje Anthropic tehnologije iz saveznog sistema. Ubrzo potom, sekretar za odbranu izdao je zvaničnu odluku kojom se Anthropic označava kao rizik za lanac snabdevanja, što je status koji se obično dodeljuje kompanijama povezanim sa stranim protivnicima.

Kompanija Anthropic je u ponedeljak podnela tužbu protiv ove odluke, tražeći blokadu i predsedničke naredbe i odluke Pentagona. U tužbi se navodi da ovakva kvalifikacija nije opravdana i da predstavlja rizik za poslovanje kompanije. Pravni proces povodom ovog slučaja je u toku, a zvaničnici nisu saopštili kada će sud doneti odluku.

Ovaj slučaj ističe rastuću zabrinutost oko primene veštačke inteligencije u bezbednosnim i vojnim kontekstima, kao i složenost odnosa između tehnoloških kompanija i državnih organa. Dalji razvoj događaja zavisiće od sudskog epiloga i zvanične objave izvršne naredbe, koja se očekuje u narednim danima.

Pročitaj još

RAT - Bliski Istok

Bezbednosna uloga Kipra u svetlu napada dronom na britansku bazu

Francuski predsednik posetio Kipar nakon napada, evropske zemlje pojačavaju mere odbrane na ostrvu

Published

5 hours ago

on

March 10, 2026

By

Francuski predsednik posetio Kipar nakon napada, evropske zemlje pojačavaju mere odbrane na ostrvu

Francuski predsednik Emmanuel Macron posetio je Kipar u ponedeljak radi razgovora o regionalnoj bezbednosti, nakon što je britanska vojna baza na ovom ostrvu bila meta napada dronom za koji su međunarodni mediji povezali sa Iranom. Evropske zemlje, uključujući Francusku, istakle su da napad na Kipar predstavlja bezbednosni izazov za celu Evropu, najavljujući raspoređivanje dodatnih ratnih brodova i sistema protivvazdušne odbrane u regionu Mediterana radi zaštite ostrva.

Kipar, sa populacijom manjom od 1,5 miliona stanovnika, nalazi se na istočnom delu Sredozemnog mora, na oko 160 kilometara od obala Libana i Sirije, što mu daje značajnu stratešku važnost. Zbog geografskog položaja, Ujedinjeno Kraljevstvo već decenijama održava dve suverene vojne baze na ostrvu – Akrotiri i Dekelija. Prema izveštajima, tokom nedavnih sukoba između SAD, Izraela i Irana, većina iranskih raketnih i dron napada bila je usmerena ka Izraelu i državama u Persijskom zalivu, dok su neki dronovi gađali britansku bazu u Akrotiriju, pri čemu je zabeležena manja materijalna šteta na pisti.

Ostrvo Kipar nije novo područje vojnih tenzija. Još od 1974. godine podeljeno je takozvanom „Zelenom linijom“ pod nadzorom Ujedinjenih nacija, nastalom nakon sukoba između kiparskih Grka, od kojih su pojedini zagovarali ujedinjenje sa Grčkom nakon sticanja nezavisnosti od Velike Britanije, i kiparskih Turaka, koji čine manjinsku zajednicu. Danas međunarodno priznata Republika Kipar obuhvata južni deo ostrva, dok severna teritorija funkcioniše pod administracijom kiparskih Turaka.

U poslednjim nedeljama, nakon što su SAD i Izrael izveli napade na ciljeve u Iranu krajem februara, Kipar se našao u centru međunarodne pažnje. Bezbednosni izazovi su dodatno naglašeni nakon što su evropske zemlje, uključujući Francusku, saopštile da će pojačati svoju vojnu prisutnost u istočnom Mediteranu. Zvaničnici evropskih država navode da je zaštita Kipra prioritet s obzirom na njegovu ulogu u regionalnoj stabilnosti i činjenicu da je ostrvo član Evropske unije.

Izveštaji međunarodnih medija ukazuju da su planirane dodatne mere zaštite, uključujući raspoređivanje ratnih brodova i sistema za odbranu od dronova i raketa. Francuski predsednik je tokom posete naglasio važnost saradnje država članica Evropske unije na polju bezbednosti, dok su britanske vlasti potvrdile da rade na unapređenju odbrambenih kapaciteta svojih baza na Kipru.

Kipar ostaje pod stalnim međunarodnim nadzorom usled svog strateškog položaja. Aktuelni razvoj događaja pokazuje da su sigurnosni izazovi u regionu Mediterana od šireg značaja za evropske države, naročito kada je reč o mogućim posledicama regionalnih sukoba na bezbednost članica Evropske unije.

Pročitaj još

RAT - Bliski Istok

Cene sirove nafte padaju, ali gorivo i dalje poskupljuje u Sjedinjenim Državama

Analitičari potvrdili da rast cena goriva traje uprkos padu sirove nafte, uz uticaj aktuelnog sukoba i sezonskih faktora

Published

5 hours ago

on

March 10, 2026

By

Analitičari potvrdili da rast cena goriva traje uprkos padu sirove nafte, uz uticaj aktuelnog sukoba i sezonskih faktora

Vozači u Sjedinjenim Američkim Državama suočavaju se sa rastućim cenama goriva, iako su cene sirove nafte zabeležile pad nakon nedavnih dešavanja u vezi sa sukobom SAD i Irana. Prema podacima analitičara iz sektora energetike, nacionalna prosečna cena benzina dostigla je 3,54 dolara po galonu, što predstavlja povećanje od 6 centi u odnosu na prethodni dan. Ovi podaci su potvrđeni od strane nacionalnih udruženja vozača.

Prema navodima stručnjaka iz oblasti energetike, cene goriva su porasle za više od 50 centi po galonu od početka aktuelnog sukoba. Na dan 27. februara, pre početka vojnih udara SAD i Izraela na teritoriji Irana, prosečna cena goriva iznosila je 2,98 dolara po galonu. Analitičari ističu da vozači mogu očekivati da će cene goriva ostati na višem nivou i u narednim sedmicama, bez obzira na to što se sirova nafta trenutno prodaje po nižim cenama na svetskim berzama.

Iako je cena Brent sirove nafte opala za oko 13% i pala na 85 dolara po barelu, prosečna cena goriva nije zabeležila sličan pad. Stručnjaci navode da je za ovakav trend delimično zaslužna i sezonska promena – u ovom periodu godine raste potražnja za gorivom, dok benzinske pumpe počinju sa prelaskom na skuplju letnju vrstu goriva. Ovaj prelaz zahteva dodatnu obradu i specijalne aditive kako bi se smanjilo isparavanje tokom toplijih meseci, navode predstavnici industrije.

Pumpe su obavezne da prodaju letnju mešavinu goriva u periodu od 1. juna do 15. septembra svake godine, što je potvrđeno iz udruženja proizvođača goriva i petrohemije. Kao rezultat toga, potrošači tokom letnjih meseci standardno plaćaju oko 15 centi više po galonu, pokazuju podaci iz regionalnih izveštaja.

Cena sirove nafte je, prema današnjim podacima, i dalje za oko 20% viša nego pre izbijanja sukoba, što doprinosi ukupnoj nestabilnosti na tržištu. Analitičari ističu da je potrebno određeno vreme da se promene na tržištu sirove nafte odraze na maloprodajne cene goriva, zbog složenosti lanca snabdevanja i sezonskih faktora. U ovom trenutku, procena je da će prosečna cena goriva ostati u rasponu između 3,55 i 3,65 dolara po galonu u naredna dva dana, a dalji trend kretanja zavisiće od situacije na globalnom tržištu i promena potražnje.

Zbog povećane potrošnje u letnjem periodu i promena u proizvodnji goriva, očekuje se da vozači nastave da plaćaju više, bez obzira na trenutne oscilacije cena sirove nafte. Situacija na energetskom tržištu ostaje nestabilna, a analitičari preporučuju pažljivo praćenje daljih dešavanja vezanih za sukob i globalne energetske tokove.

Pročitaj još

U Trendu