Republički hidrometeorološki zavod upozorava na kratkotrajnu kišu u pojedinim delovima zemlje, ostatak Srbije ostaje vedar

Prema saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, širom Srbije danas je zabeleženo sunčano i toplo vreme, sa temperaturama iznad 20 stepeni. Do kraja dana očekuje se pretežno vedro i toplo vreme u većem delu zemlje, uz slab vetar promenljivog pravca.

RHMZ navodi da će na severu i zapadu Srbije tokom noći doći do postepenog povećanja oblačnosti. U tim regionima tokom noći ka ponedeljku moguća je ponegde kratkotrajna kiša ili pljusak. Ostatak Srbije zadržaće pretežno vedro vreme.

“U severnim i zapadnim delovima zemlje u toku noći očekuje se kratkotrajna kiša ili pljusak, dok će u ostalim krajevima vreme ostati stabilno i bez padavina”, navodi se u saopštenju RHMZ-a.

Građanima se savetuje da prate zvanična saopštenja o promenama vremenskih prilika, posebno u regionima u kojima se očekuju padavine.

Prema prognozama stručnjaka očekuje se period nestabilnosti, nagle promene temperature i opasnost od mraza

Evropa se suočava sa ozbiljnim meteorološkim izazovima tokom maja, prema najnovijim prognozama stručnjaka. Evropski meteorološki modeli ukazuju na mogućnost prodora hladnog vazduha sa Severnog Atlantika, kao i na jake grmljavinske oluje, grad i povećanu količinu padavina. Na području Srbije i regiona, stručnjaci upozoravaju na naglo topljenje snega na planinama, što može izazvati porast vodostaja reka i povećava rizik od poplava.

Prva polovina maja biće posebno kritična zbog mogućnosti prodora hladnog vazduha i pojave noćnog mraza u kotlinama, dok se sneg očekuje u višim planinskim predelima. Meteorolozi ističu da su temperature u ovom periodu predviđene između 1,5 i 2,5 stepena iznad višegodišnjeg proseka, ali da će stabilno letnje vreme nastupiti tek nakon 20. maja.

“Moguće su velike promene vremena, jer je normalno da temperatura krajem aprila bude preko 20 stepeni, ali ipak imamo i pojavu snega”, naveo je jedan od stručnjaka u dugoročnoj prognozi. Posebno se upozorava na planinske predele, gde se očekuje da sneg ostane duže nego inače, a naglo topljenje može izazvati brzo povećanje vodostaja reka, posebno ako se poklopi sa obilnim prolećnim kišama.

Za poljoprivrednike i baštovane preporučuje se oprez sa sadnjom biljaka osetljivih na mraz, s obzirom na to da rizik od niskih temperatura ne nestaje odmah nakon 15. maja. U drugoj polovini meseca prognozira se toplije vreme i veća stabilnost, dok se prvi toplotni talas očekuje tek krajem juna.

“Maj neće biti miran prolećni mesec, već topliji, dinamičniji i mestimično opasan kada je vreme u pitanju”, navodi se u zvaničnim prognozama.

Pobusani ponedeljak, poznat i kao ‘Vaskrs za mrtve’, obeležava se dan posle Tomine nedelje na grobljima

Pobusani ponedeljak, dan koji pravoslavni vernici u Srbiji tradicionalno obeležavaju dan nakon Tomine nedelje, ove godine pada 20. aprila. Ovaj praznik poznat je i kao ‘Vaskrs za mrtve’, a vernici širom zemlje okupljaju se na grobljima kako bi odali poštu preminulima.

Prema verovanju Srpske pravoslavne crkve, pobusani ponedeljak je izraz poštovanja prema upokojenima i potvrda vere u večni život kroz Vaskrsenje Hristovo. Na taj dan, građani na grobove donose vaskršnja jaja, cveće i upućuju molitvu, održavajući vezu sa svojim preminulima.

Sveštenik Borislav Petrić iz hrama Svetog proroka Ilije u Mirijevu navodi: “Na pobusani ponedeljak sećamo se naših dragih pokojnika. Na taj dan se humke malo rastresu, pobusaju, i odatle je naziv. Osnovni značaj je da pokažemo da smrti nema i da želimo da proslavimo Vaskrs sa našim pokojnima. Na groblje se nose jaja koja su farbana za Vaskrs, kao simbol života. Donosimo i cveće, čime iskazujemo želju da budemo ponovo zajedno sa njima.”

U pojedinim krajevima Srbije na pobusani ponedeljak kuvaju se i posebna jaja, ali Crkva preporučuje da se na groblja nose vaskršnja jaja iz doma. “Da ostavimo jedno ili više jaja za pokojnike i da tim simbolom života svedočimo večni život”, dodaje sveštenik Petrić.

Pobusani ponedeljak, kako pojašnjavaju crkveni izvori, nije dan tuge, već dan nade i potvrde vere u ponovni susret. “Za Boga nema mrtvih, za njega su svi živi. Upokojeni su samo telesno, ali su dušama živi i mi želimo ponovo da ih zagrlimo”, zaključuje otac Borislav.

Ovaj običaj ima duboku simboliku i predstavlja nastavak veze sa preminulima, kroz molitvu, darivanje i zajedništvo koje nadilazi prolaznost života.