Finansijski konsultant najavljuje porast rata za kredite vezane za euribor, NBS za sada ne menja kamatnu stopu

Rate kredita u Srbiji koje su vezane za euribor uskoro bi mogle da porastu, nakon što je zabeležen najveći dnevni skok ovog indeksa u poslednjih nekoliko godina, saopšteno je iz stručnih finansijskih krugova. Najizraženiji rast registrovan je na šestomesečnom euriboru, što direktno utiče na obračun kamata kod stambenih kredita širom regiona.

Evropska centralna banka donela je odluku da zadrži ključne kamatne stope na istom nivou, pa je referentna stopa na depozite ostala dva odsto, kamata na glavne operacije refinansiranja 2,15 odsto, a kamata na graničnu kreditnu liniju 2,4 odsto. Iako nije došlo do promene politika, upozoreno je na rizik od rasta inflacije i usporavanja privrednog rasta zbog sukoba na Bliskom istoku.

Finansijski konsultant Vladimir Vasić izjavio je da je skok euribora posledica rasta cena nafte, gasa i nestabilnosti na međunarodnim tržištima, naglašavajući da se efekti ovih promena mogu očekivati i na domaćem finansijskom tržištu. “Sad morate da uračunate da taj talas dolazi, samo je pitanje koliki će biti, i kako vi da amortizujete taj udar”, rekao je Vasić.

Prema njegovim rečima, krediti koji su indeksirani u evrima i imaju varijabilnu kamatnu stopu, posebno oni sa tromesečnim i šestomesečnim usklađivanjem, najviše su izloženi ovom riziku. “Vrlo verovatno će porasti rate kredita koji su vezani za euribor”, naveo je Vasić. Dodao je da dinarski krediti zavise od odluka Narodne banke Srbije, ali da se očekuje da domaća referentna kamatna stopa ostane nepromenjena.

Većina građana koji uzimaju dinarske kredite opredeljuje se za fiksnu mesečnu ratu, te na njih promena euribora neće imati direktan uticaj. “Podizanje referentne kamatne stope znači prelivanje na one građane koji imaju dinarske kredite, ali sa varijabilnom kamatnom stopom. Međutim, to pomeranje verovatno neće na njih uticati”, zaključio je Vasić.

Institucija apeluje na roditelje i škole zbog povećanog broja nezgoda među decom

Agencija za bezbednost saobraćaja izdala je saopštenje u kojem apeluje na roditelje, škole i sve učesnike u obrazovnom sistemu u Srbiji da obrate posebnu pažnju na bezbednost dece koja koriste laka električna vozila, posebno električne trotinete. Električni trotineti postali su izuzetno popularni među decom školskog uzrasta u poslednjih nekoliko godina, ali njihova upotreba može biti rizična ukoliko se ne poštuju saobraćajni propisi i pravila bezbednog ponašanja.

Kako je saopšteno, Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima propisuje da lice mlađe od 14 godina ne sme da upravlja lakim električnim vozilom na javnim putevima, dok je upotreba zaštitne biciklističke kacige obavezna. Takođe, vozači ovih vozila moraju koristiti biciklističke staze, biciklističke trake ili pešačko-biciklističke staze gde postoje. Nije dozvoljeno prevoziti drugo lice na električnom trotinetu.

Agencija napominje da su propisima utvrđena i druga pravila i ograničenja za učešće lakih električnih vozila u saobraćaju, a detalji su dostupni u izveštaju koji je pripremila ova institucija. Zvanični podaci ukazuju da su udeo saobraćajnih nezgoda u kojima učestvuju laka električna vozila značajan, posebno među mlađim učesnicima, zbog čega je edukacija i nadzor odraslih od ključnog značaja.

“Apelujemo na roditelje da sa svojom decom razgovaraju o pravilima bezbednog učešća u saobraćaju, vode računa o uzrastu deteta i obezbede upotrebu zaštitne opreme, pre svega biciklističke kacige. Škole bi trebalo da u okviru svojih aktivnosti posebno istaknu važnost poštovanja saobraćajnih propisa prilikom korišćenja električnih trotineta”, navodi se u saopštenju Agencije.

U cilju informisanja javnosti, Agencija za bezbednost saobraćaja pripremila je pregledni izveštaj pod nazivom „Laka električna vozila“, koji sadrži osnovne informacije o propisima, ograničenjima i preporukama za bezbednu upotrebu ovih vozila. “Bezbednost dece u saobraćaju je zajednička odgovornost porodice, škole i društva. Samo zajedničkim delovanjem možemo doprineti da deca budu bezbednija u saobraćaju”, zaključuje se u saopštenju.

Ministarstvo zdravlja objavilo povratak zdravstvenih radnika iz Nemačke, Saudijske Arabije, Kuvajta, SAD, Češke i Slovenije

Četrnaest medicinskih radnika vratilo se u Srbiju preko Kancelarije za saradnju sa dijasporom Ministarstva zdravlja, saopšteno je danas. Povratnici će karijeru nastaviti u zdravstvenim ustanovama širom zemlje, a među njima su i dva bračna para.

Prema zvaničnim podacima, povratnici su prethodno radili u Nemačkoj, Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu, Sjedinjenim Američkim Državama, Češkoj i Sloveniji. Dr Aleksandra Jovanović i Jelena Mitić iz SAD preuzeće radna mesta u Domu zdravlja Niš, dok se iz Češke vraća medicinski tehničar Zoran Antonijević u Zdravstveni centar Gnjilane.

Zdravstveni centar Prokuplje dobija pojačanje iz Nemačke, bračni par Dragana i Bojan Miladinović, dok će u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije raditi medicinska sestra Aleksandra Radević Čavić, takođe povratnica iz Nemačke. Iz Slovenije se vraća bračni par Branka i Miroslav Sudar, koji će biti angažovani u Institutu za rani razvoj i Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”.

Među povratnicima su i medicinski tehničar Ado Begović i dr Mirsad Zornić, koji nakon rada u Nemačkoj i Saudijskoj Arabiji dolaze u Opštu bolnicu Novi Pazar. Fizioterapeut Marko Rajević vraća se iz Kuvajta i pridružuje se KBC “Dr Dragiša Mišović”. U Opštu bolnicu Jagodina dolaze medicinske sestre Bojana Cvetković iz Slovenije i Sonja Adamović iz Nemačke, dok će u Domu zdravlja Tutin raditi medicinska sestra Mihrija Skrijelj, takođe povratnica iz Nemačke.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da je povratak zdravstvenih radnika značajan pokazatelj odgovorne politike, navodeći da je Srbija danas zemlja u koju se medicinski radnici vraćaju zbog boljih uslova rada i mogućnosti za razvoj profesionalne i porodične budućnosti.

“Srbija danas nije zemlja iz koje se odlazi, već zemlja u koju se vraća. Nastavićemo da ulažemo u ljude, jer su oni najveća snaga našeg zdravstva”, rekao je Lončar.

Prema podacima Ministarstva zdravlja, kroz rad Kancelarije za saradnju sa dijasporom u srpski zdravstveni sistem do sada se vratilo više od 300 medicinskih radnika.