Organi bezbednosti potvrdili napad na Eriku Sarachu, istraga je u toku, ekološke organizacije zahtevaju transparentnost

Meksički ekološki aktivista i novinar Erik Saracho preživeo je pokušaj atentata 11. marta 2026. godine u svom domu u saveznoj državi Najarit, na zapadu Meksika. O incidentu je javnost obaveštena tokom konferencije za novinare koju je organizovao Meksički centar za pravo životne sredine (CEMDA), gde je predstavljen izveštaj o napadima na ekološke aktiviste u prethodnoj godini.

Tokom događaja, Saracho je izjavio da mu je napadač prišao i da mu je uputio pozdrav, nakon čega je napadač ispalio više hitaca iz pištolja. Saracho je naveo da je odmah aktivirao taster za paniku koji mu je prethodno obezbedila savezna vlada zbog ranijih pretnji. Prema njegovim rečima, medicinska pomoć je stigla više od 25 minuta nakon napada, što je bilo presudno za njegovo preživljavanje.

Državno tužilaštvo objavilo je video-snimak napada, za koji se navodi da prikazuje trenutak napada na Saracha, i ponudilo nagradu od 100.000 pezosa za informacije koje bi dovele do identifikacije počinioca. Ekološka organizacija Jaguar Alliance, čiji je Saracho direktor, izdala je saopštenje na društvenim mrežama u kojem osuđuje napad i zahteva hitnu, temeljnu i transparentnu istragu slučaja.

U saopštenju Jaguar Alliance navodi se da je Saracho postao meta zbog svoje aktivnosti i zalaganja za zaštitu prirodnog nasleđa regiona. Organizacija je istakla da takve pojave predstavljaju ozbiljan izazov za bezbednost aktivista u zemlji.

Izveštaj CEMDA ukazuje na to da su tokom 2025. godine u Meksiku zabeležena ubistva deset ekoloških aktivista. Posebno su ranjivi pripadnici autohtonih zajednica, koji često učestvuju u borbi za očuvanje ekosistema. Meksiko je poznat kao jedna od biološki najraznovrsnijih zemalja na svetu, što dodatno podiže značaj zaštite prirode i prirodnih resursa.

Pored napada na Saracha, izveštaj CEMDA osvetljava sveukupno pogoršanje bezbednosne situacije za aktiviste u Meksiku, s obzirom na kontinuirano nasilje povezano sa trgovinom drogom i drugim oblicima organizovanog kriminala. Organizacije za zaštitu životne sredine zahtevaju od vlasti da preduzmu konkretne mere kako bi zaštitile pojedince koji se bave očuvanjem prirode.

Nadležni organi ističu da je istraga o pokušaju atentata na Saracha u toku i da se pozivaju građani da pruže informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju slučaja. Detalji o motivima ili mogućim počiniocima trenutno nisu saopšteni javnosti.

Američki Kongres potvrdio kratkoročno produženje zakona o nadzoru, dodatno vreme za dogovor o dugoročnom rešenju

Senat Sjedinjenih Američkih Država usvojio je 17. aprila 2026. godine kratkoročno produženje važenja dela Zakona o nadzoru stranih obaveštajnih aktivnosti (FISA), nekoliko sati nakon što je istu meru izglasao i Predstavnički dom. Odlukom Senata omogućeno je da odeljak 702 ovog zakona ostane na snazi do 30. aprila, čime je postojeći rok produžen za deset dana. Zakon je prvobitno trebalo da istekne 20. aprila.

Prema izveštajima sa lica mesta, cilj produženja je da zakonodavcima obezbedi dodatno vreme za postizanje dogovora oko dugoročnog rešenja o budućnosti ovog zakona. Administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa zalaže se za osamnaestomesečno produženje bez izmena, dok među članovima Kongresa postoje različita mišljenja o daljim koracima.

Odeljak 702 FISA omogućava američkim obaveštajnim agencijama prikupljanje informacija o stranim subjektima bez naloga suda, čak i kada komunikacija uključuje američke državljane koji ostvaruju kontakt sa nadziranim strancima. Zakon je predmet rasprava zbog zabrinutosti u vezi sa privatnošću i zaštitom prava građana. Kritičari iz obe političke partije navode da postoje rizici da federalne vlasti dobiju pristup komunikacijama američkih građana bez prethodnog sudskog nadzora.

Zvaničnici američkog Kongresa izrazili su nadu da će dodatnih deset dana biti dovoljno za pronalaženje kompromisnog rešenja koje bi dugoročno uredilo pitanje nadzora i zaštite prava građana. Predlozi o kojima se raspravlja, prema izveštajima, uključuju mogućnost uvođenja dodatnih ograničenja i kontrole pristupa prikupljenim podacima.

U trenutku usvajanja kratkoročnog produženja, nije postignut konsenzus o trajnom rešenju. Razmatranja uključuju balansiranje između potrebe za nacionalnom bezbednošću i očuvanja građanskih sloboda, što je izazvalo podeljena mišljenja u zakonodavnom telu.

Predstavnici obe strane najavili su nastavak dijaloga u predstojećim danima, uz napomenu da će javnost biti blagovremeno obaveštavana o svim novim odlukama. Očekuje se da će dalji razvoj situacije zavisiti od mogućnosti postizanja kompromisa između različitih političkih stavova u Kongresu.

Ova tema ostaje u fokusu javnosti i zakonodavaca, a dalji razgovori i eventualne izmene zakona očekuju se pre isteka produženog roka 30. aprila.

Prema podacima bankarskog sektora, oko 2% domaćinstava ulaže u generativne AI alate, većinom iz viših prihodnih grupa

Korišćenje generativnih AI alata putem pretplata postaje deo budžeta određenog broja američkih domaćinstava, pokazuju najnoviji podaci iz bankarskog sektora. Prema navodima izveštaja, udeo domaćinstava u Sjedinjenim Američkim Državama koji plaćaju pretplatu za generativne AI servise porastao je za oko 155% u odnosu na prethodnu godinu. Većinu pretplatnika trenutno čine domaćinstva sa višim prihodima, dok ukupno oko 2% svih domaćinstava izdvaja sredstva za ovu vrstu digitalnih usluga.

Podaci ukazuju na to da korisnici koji započnu pretplate na AI alate retko odustaju od njih. Prosečno trajanje pretplate iznosi sedam meseci, što sugeriše postojanje kontinuirane vrednosti za korisnike. Autori izveštaja ističu da se korisnici sve ređe odlučuju da otkažu uslugu nakon inicijalnog perioda korišćenja.

Kada je reč o iznosima koje domaćinstva plaćaju za generativne AI alate, većina korisnika izdvaja oko 20 dolara mesečno, što je u skladu sa tržišnim standardom za potrošačke verzije ovih servisa. Manji broj korisnika bira skuplje “pro” pakete, koji omogućavaju pristup dodatnim funkcijama i većem broju interakcija sa servisom.

Jedan od najčešće korišćenih alata, ChatGPT, nudi besplatnu osnovnu verziju, dok su plaćene opcije raspoređene po cenama od 8 dolara mesečno za “Go” paket, 20 dolara za “Plus”, a najskuplji “Pro” paket iznosi 100 dolara mesečno. Sličan model primenjuje i Claude, AI asistent kompanije Anthropic, gde besplatna verzija nudi osnovne funkcionalnosti, dok “Pro” pretplata košta 17 dolara mesečno, a “Max” paket 100 dolara.

Analitičari ocenjuju da iako samo mali deo domaćinstava za sada izdvaja sredstva za ove digitalne alate, trend rasta potrošnje ukazuje na mogućnost da pretplate za generativne AI servise postanu stabilan izvor prihoda za kompanije koje ih razvijaju. Tačan uticaj na ukupne navike potrošača i budući razvoj tržišta ostaje predmet daljih analiza.