Ministar rata najavio zahtev za više novca, dok američki predsednik podržava dodatno finansiranje

Američki ministar rata Pit Hegset izjavio je da će Pentagon zatražiti od Kongresa dodatna sredstva za pokrivanje troškova rata u Iranu. Na konferenciji za novinare, Hegset je naveo da je cilj zahteva obezbeđivanje finansiranja za postojeće i buduće vojne aktivnosti, kao i dopunu strateških rezervi municije.

Na pitanje o iznosu od 200 milijardi dolara, koji je ranije naveden u američkim medijima, Hegset je odgovorio da se cifra može promeniti i da je u toku proces procene potrebnih sredstava. “Potreban je novac da se završe zadaci i da se naši resursi dopune. Zato se obraćamo Kongresu kako bismo obezbedili pravovremeno finansiranje”, rekao je Hegset.

Američki predsednik Donald Tramp podržao je zahtev Pentagona, ocenivši da je dodatno finansiranje “mala cena” za očuvanje sigurnosti i nastavak operacija. Prema zvaničnim podacima, sredstva koja su do sada utrošena za operacije u Iranu dolaze iz već dodeljenog budžeta Pentagona.

Zahtev za dodatnim finansiranjem ukazuje i na planove za produženo trajanje sukoba, s obzirom na to da je predsednik Tramp ranije procenio da bi rat mogao da traje četiri do pet nedelja. Američko-izraelske vojne operacije u Iranu započele su 28. februara, nakon neuspešnih pregovora o iranskom nuklearnom programu.

Američki zvaničnici navode da su u trećoj nedelji napada uništili više od 7.800 vojnih meta, 120 brodova i 11 podmornica. Na zatvorenom sastanku početkom marta, Pentagon je informisao senatore da je rat u Iranu u prvih šest dana koštao najmanje 11,3 milijarde dolara.

“I dalje procenjujemo potrebe i pratimo situaciju na terenu”, saopšteno je iz ministarstva.

Vlasti uvode ograničenja, policija prisutna na terenu zbog porasta potrošnje goriva i gužvi

Zbog eskalacije sukoba na Bliskom istoku i rasta cena goriva, evropske zemlje uvode hitne restrikcije i racionalizaciju potrošnje. Na granicama Belgije, Nemačke i Holandije, tokom ove nedelje formiraju se dugi redovi na benzinskim stanicama, a policija je prisutna kako bi održala red i sprečila incidente, potvrđeno je u zvaničnim izjavama.

Razlika u cenama goriva među državama dovela je do toga da vozači iz Holandije u velikom broju prelaze u Belgiju radi kupovine jeftinijeg goriva, pri čemu se beleže redovi i do kasno u noć. Gradonačelnica belgijskog grada Hogstraten, Tine Rombauts, izjavila je da lokalne pumpe nisu projektovane za toliki broj kupaca i da se stvaraju opasne situacije na javnim putevima. Nemački zvaničnici iz Esena naglašavaju da policija redovno deli upozorenja vozačima i nadgleda situaciju kako bi sprečila blokade saobraćaja i antisocijalno ponašanje.

Pored toga, stanovnici pograničnih sela navode da često ne mogu da priđu svojim domovima zbog gužvi. Lokalna preduzeća beleže povećan promet, ali povećani broj vozila izaziva nezadovoljstvo stanovništva. Prema izjavama stručnjaka, kupovina goriva preko granice postaje isplativa i za osobe koje žive i do 40 kilometara od granice, dok se predlaže nadoknada štete vlasnicima pumpi u pogođenim regionima.

Slična situacija beleži se i u Velikoj Britaniji, gde su pojedine benzinske stanice ostale bez goriva zbog panične kupovine. Vozači i stručnjaci upozoravaju da ovakvo ponašanje dodatno opterećuje zalihe i može dovesti do poremećaja u snabdevanju. U nekim delovima uvedena su ograničenja na iznos kupovine goriva po vozilu.

Cene benzina u Evropskoj uniji su, prema poslednjim podacima, porasle za 8 procenata do 15. marta, dok stručnjaci ocenjuju da dalji rast cena nije isključen. Policija i nadležne službe nastavljaju sa pojačanim prisustvom na terenu kako bi održali red na benzinskim stanicama.

Izraelski premijer održao vanrednu konferenciju i poručio da će rat trajati onoliko koliko bude potrebno

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu održao je vanrednu konferenciju za medije u kojoj je izvestio javnost o aktuelnom stanju na frontu u sukobu sa Iranom. Premijer je izrazio zahvalnost izraelskim građanima na istrajnosti i hrabrosti tokom trenutne bezbednosne situacije.

Netanjahu je naveo da Izrael ima tri ključna cilja u aktuelnim operacijama: potpuno uništenje iranskog nuklearnog programa, eliminaciju programa balističkih projektila i stvaranje uslova u kojima će sami Iranci moći da odlučuju o svojoj budućnosti. Prema njegovim rečima, izraelske snage su uništile iranske kapacitete za obogaćivanje uranijuma i sposobnost proizvodnje balističkih projektila, čime su, kako tvrdi, sprečene planirane akcije protiv Izraela.

Premijer je naglasio da je Iran planirao napade na izraelske ciljeve, ali da su izraelske mere dovele do toga da iranska infrastruktura trpi štetu. “Promenićemo Bliski istok, to vam obećavam. Iran je slabiji nego što je ikad bio, a Izrael jači”, izjavio je Netanjahu.

Na pitanje o trajanju sukoba, Netanjahu je rekao da će rat trajati “koliko god bude potrebno”, ističući da posao još nije završen i da će Izrael nastaviti sa operacijama dok se ne postignu postavljeni ciljevi. Premijer je takođe naveo da je ostvarena izuzetna saradnja sa Sjedinjenim Američkim Državama u ovom periodu.

Kako je saopšteno, izraelsko vojno i političko rukovodstvo nastavlja da prati situaciju na terenu i procenjuje naredne korake u skladu sa postavljenim ciljevima.