Predstavnik Džim Himes izrazio zabrinutost zbog izbora Pultea, navodeći nedostatak bezbednosnog iskustva i uticaj na zakonodavni proces

Predstavnik Džim Himes iz Konektikata, član Odbora za obaveštajne poslove Predstavničkog doma, izneo je kritike na račun odluke tadašnjeg predsednika Donalda Trampa da Bilu Pultea, dosadašnjem zvaničniku iz sektora stambenog finansiranja, poveri funkciju vršioca dužnosti direktora nacionalne obaveštajne službe. Ova odluka izazvala je reakcije kako među demokratama, tako i među pojedinim republikancima, posebno u kontekstu skorog isteka ovlašćenja za primenu odeljka 702 Zakona o nadzoru stranih obaveštajnih aktivnosti (FISA), koji omogućava prikupljanje podataka bez naloga, a čije važenje ističe u petak.

Himes je u intervjuu istakao da Pulte nema iskustva u nacionalnoj bezbednosti i naveo da tajming imenovanja može uticati na produženje važenja ključnog zakona. “On nema ni trunke iskustva u nacionalnoj bezbednosti, a predsednik ga postavlja na jedno od najosetljivijih mesta”, izjavio je Himes. Naglasio je da bi imenovanje moglo imati posledice po nacionalnu bezbednost ukoliko dođe do prekida ovlašćenja za prikupljanje podataka iz odeljka 702.

Zagovornici produženja važenja ovog zakona tvrde da je on od presudnog značaja za sprečavanje terorističkih napada, otkrivanje špijunaže, borbu protiv međunarodne trgovine drogom i sajber pretnji. Himes je posebno ukazao na to da je imenovanje usledilo neposredno pred istek važenja zakona i nakon što je Kongres već dvaput privremeno produžavao njegovu primenu. Prema njegovim rečima, trenutni politički kontekst dodatno otežava postizanje dogovora o daljem produženju.

Tokom rasprave u aprilu, Predstavnički dom je usvojio trogodišnje produženje primene odeljka 702, ali je pitanje ostalo aktuelno zbog promena u rukovodstvu obaveštajnih službi i političkih neslaganja. Himes je izneo stav da bi ponovna potreba za glasanjem u kontekstu imenovanja Bila Pultea mogla dodatno zakomplikovati usvajanje novog zakona.

Zvaničnici iz sektora nacionalne bezbednosti više puta su naglašavali važnost kontinuirane primene zakona za operativnu sposobnost službi. S druge strane, deo političara izražava zabrinutost zbog potencijalnog narušavanja prava građana i mogućnosti nedovoljne kontrole nad obaveštajnim aktivnostima.

Imenovanje Pultea ostaje predmet pažnje u političkim krugovima, dok se rasprava o produženju ovlašćenja za nadzor nastavlja. Konačna odluka o budućnosti odeljka 702 i rukovodstvu obaveštajnih službi ostaje u nadležnosti Kongresa.

Ukrajinske vlasti prijavile žrtve u Zaporoškoj oblasti i oštećenje skladišta nuklearnog otpada blizu Černobilja, potvrđeno da je nivo radijacije stabilan

Tri osobe su poginule, a jedna je ranjena u napadu ruskog drona na autobusko stajalište u mestu Balabine u jugoistočnoj Ukrajini, saopštile su ukrajinske vlasti 7. juna 2026. godine. Prema navodima Ivana Fedorova, načelnika regionalne vojne administracije Zaporoške oblasti, napad se dogodio u nedelju, dok su građani čekali prevoz.

U odvojenom incidentu, skladišni centar za istrošeno nuklearno gorivo u Kijevskoj oblasti, oko 15 kilometara od nuklearne elektrane Černobilj, pretrpeo je oštećenja nakon drugog napada dronom, saopštio je Generalštab Ukrajine. Državna kompanija za nuklearnu energiju Energoatom navela je na svom zvaničnom kanalu da je objekat u trenutku napada bio prazan i da je napad izazvao požar na površini od oko 40 kvadratnih metara, koji je ugašen u roku od sat vremena.

Zvaničnici su potvrdili da su svi mereni nivoi radijacije ostali u dozvoljenim granicama i da nije zabeleženo curenje radioaktivnih materija. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) izjavila je da je incident “zabrinjavajući” zbog količine nuklearnog materijala koji se nalazi u skladištu. Direktor IAEA Rafael Grosi najavio je da će inspektori uskoro posetiti lokaciju radi dodatne procene situacije.

Pored navedenih događaja u Ukrajini, lokalne vlasti u ruskoj Kurskoj oblasti saopštile su da je jedan muškarac poginuo, a jedna žena ranjena u ukrajinskom napadu na toj teritoriji. Detalji o ovom incidentu nisu dalje precizirani u zvaničnim izveštajima.

Istovremeno, napadi su se dogodili u trenutku kada je britanski premijer Keir Starmer bio domaćin sastanka sa liderima Ukrajine, Francuske i Nemačke o daljoj podršci Kijevu. Sastanak je održan u Londonu, a prisustvovali su predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, predsednik Francuske Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc. Prethodnog dana, ukrajinske snage izvele su napad dronom na Sankt Peterburg, što je dodatno pojačalo napetosti u regionu.

Sukobi u Ukrajini traju od februara 2022. godine, a poslednji događaji ukazuju na nastavak vojnih i hibridnih operacija na više lokacija. Nezavisna verifikacija svih navoda iz ratnih zona trenutno nije moguća.

Lokalni zvaničnici potvrdili završetak najnovije kule, radovi na bazilici i dalje traju, Gaudijeva vizija ostaje centralna

U Barseloni, 7. juna 2026. godine, lokalne vlasti i predstavnici projekta Sagrada Familije potvrdili su da je najnovija kula, posvećena Isusu Hristu, završena i obeležena postavljanjem krsta na vrhu. Ova faza izgradnje označava kulminaciju više od decenije rada na jednoj od najpoznatijih građevina u Španiji, koja se gradi već gotovo 150 godina.

Sagrada Familija, monumentalna bazilika čija izgradnja traje od kraja 19. veka, sada je sa novom kulom najviša crkva na svetu, saopštili su predstavnici projekta. Prema rečima arhitekte Mauricija Kortesa, završetak ove kule bio je deo originalne vizije arhitekte Antonija Gaudija, koji je želeo da stvori „Bibliju u kamenu“. Kortes je istakao da je visina bazilike određena iz poštovanja prema lokalnoj topografiji, navodeći da Gaudi nije želeo da građevina bude viša od obližnjeg brda Montžuik.

„Ovo je ostvarenje sna, ne samo Gaudijevog, već i generacija koje su radile na ovom projektu“, izjavio je Kortes. Istoričar i autor biografije o Gaudiju, Gijs van Hensbergen, ocenio je da su oblici i ukrasi na fasadi bazilike rezultat izuzetno ambicioznog pristupa, karakterističnog za ovog arhitektu. Van Hensbergen navodi da su Gaudijeve građevine širom Barselone prepoznatljive po jedinstvenoj formi i detaljima koji podsećaju na ručnu izradu.

Iako je najnovija kula završena, izgradnja Sagrada Familije se nastavlja, a radovi na ostalim delovima kompleksa su u toku. Bazilika je tokom svoje duge istorije više puta redefinisala panoramu Barselone i privlači veliki broj posetilaca iz celog sveta. Prema rečima lokalnih vodiča, prvi utisci posetilaca koji u jutarnjim satima ulaze u baziliku često su obeleženi pogledom ka impozantnim svodovima i svetlosti koja prodire kroz vitraže.

Zvaničnici podsećaju da je završetak Sagrada Familije planiran za naredne godine, ali rokovi su u više navrata pomerani zbog složenosti radova i potrebe za očuvanjem Gaudijeve originalne zamisli. Bazilika je i dalje jedno od najprepoznatljivijih zdanja u Španiji i predstavlja značajan arhitektonski i kulturni simbol Barselone.