Demokratski lideri podneli zahtev Vrhovnom sudu SAD nakon što je najviša sudska instanca Virdžinije blokirala novu mapu izbornih okruga

Demokratska stranka Virdžinije uputila je 11. maja 2026. godine zahtev Vrhovnom sudu Sjedinjenih Američkih Država da privremeno obustavi odluku Vrhovnog suda Virdžinije, koji je prethodno poništio novu kongresnu mapu izbornih okruga. Ova mapa, koju su prethodno odobrili birači, trebalo je da se primeni na predstojećim izborima za Predstavnički dom.

Prema navodima demokratskih lidera, odluka državnog suda bila je, kako su istakli u podnesku, „duboko pogrešna“ u pogledu federalnog prava. Takođe su naveli da je presuda Vrhovnog suda Virdžinije „pravosudno odstupanje od Ustava savezne države“, kao i od zakona kojima su uspostavljene nove linije izbornih okruga za izbore 2026. godine.

U svom obraćanju Vrhovnom sudu SAD, demokrate su tvrdile da sprovođenje izbora prema drugačijim izbornim jedinicama od onih koje su usvojene na osnovu ustavnog amandmana, koji su građani nedavno ratifikovali, predstavlja uskraćivanje prava birača i kandidata na zakonito utvrđene okruge.

Virdžinija je jedna od nekoliko saveznih država koje su tokom ovog izbornog ciklusa pristupile promeni izbornih okruga. Prethodno su Teksas i Kalifornija izvršile slične izmene, a njihovim novim mapama omogućeno je sprovođenje ovogodišnjih izbora za Predstavnički dom, dok su druge savezne države, uključujući Severnu Karolinu, Misuri i Floridu, sledile isti postupak.

Prema izveštajima, promena izborne mape u Teksasu i Kaliforniji imala je uticaj na raspodelu mesta između političkih stranaka, dok je nova mapa u Virdžiniji doneta nakon što su birači prethodnog meseca izglasali odgovarajuću meru na referendumu.

Sudski sporovi oko izbornih okruga u SAD nisu retkost, a odluke najviših sudskih instanci često imaju direktan uticaj na tok i rezultate izbora. U ovom slučaju, Vrhovni sud SAD treba da razmotri zahtev demokrata Virdžinije i odluči da li će privremeno vratiti mapu koja je prethodno bila na snazi do kompletne sudske revizije.

Za sada nije poznato kada će Vrhovni sud doneti odluku po ovom pitanju. Dalji razvoj situacije pratiće se u narednim nedeljama, uoči izbora za Predstavnički dom.

Sud produžio privremenu meru, pristup mifepristonu ostaje nepromenjen dok se razmatra odluka apelacionog suda

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država produžio je u ponedeljak privremenu meru kojom se omogućava nastavak slanja pilule za abortus mifepriston putem pošte, dok se razmatra pravni status njenog izdavanja. Odluku je saopštio sudija Samuel Alito, navodeći da će administrativna zabrana, uvedena prethodne nedelje, ostati na snazi do četvrtka u 17 časova po lokalnom vremenu.

Ova odluka daje sudu dodatno vreme da razmotri da li će blokirati presudu apelacionog suda kojom bi bile obnovljene smernice američke Agencije za hranu i lekove (FDA), zahtevajući da se mifepriston izdaje isključivo lično, a ne i putem pošte.

Dve farmaceutske kompanije koje proizvode mifepriston, Danco Laboratories i GenBioPro, podnele su zahtev Vrhovnom sudu da poništi odluku Apelacionog suda za peti okrug i dozvoli zdravstvenim radnicima da nastave sa propisivanjem i slanjem ovog leka putem interneta i pošte dok pravni proces traje. Sudija Alito zadužen je za hitne žalbe iz ovog pravosudnog okruga.

Mifepriston se koristi u kombinaciji sa još jednim lekom, misoprostolom, za prekid trudnoće u ranim fazama. Prema podacima Instituta Guttmacher, koji se bavi istraživanjima iz oblasti reproduktivnog zdravlja, lekovi za prekid trudnoće korišćeni su u 65% svih abortusa obavljenih u SAD tokom 2023. godine.

Prošle godine, zvaničnici iz savezne države Luizijana pokrenuli su tužbu protiv FDA zbog regulative kojom je omogućeno slanje mifepristona poštom, tvrdeći da takva praksa omogućava zaobilaženje gotovo potpune zabrane abortusa u toj državi. Ova tužba dovela je do sudskih sporova koji su sada predmet razmatranja na najvišem sudskom nivou.

Sud nastavlja da razmatra pravne argumente obe strane, dok trenutna privremena mera ostaje na snazi, omogućavajući pristup mifepristonu putem pošte u državama gde je to dozvoljeno zakonima.

Svetska zdravstvena organizacija navodi da je opasnost za javnost niska, slučajevi povezani sa brodom MV Hondius

Prema izveštajima međunarodnih medija, stručnjaci za zarazne bolesti i javno zdravlje ističu da trenutna situacija sa hantavirusom, retkim virusom koji se prenosi sa glodara na ljude, ne predstavlja isti nivo rizika kao što je bio slučaj sa pandemijom COVID-19. Nedavni slučajevi su povezani sa kruzerom MV Hondius pod holandskom zastavom, gde je do sada potvrđeno ili se sumnja na najmanje 10 slučajeva hantavirusa, uključujući tri smrtna ishoda.

Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije, dr Tedros Adhanom Gebrejesus, izjavio je da je na osnovu naučne procene i dostupnih podataka rizik za širu javnost izuzetno nizak. “Na osnovu naučne procene i dokaza, rizik je nizak. Ljudi ne bi trebalo da budu zabrinuti”, naveo je dr Tedros u izjavi datoj međunarodnim medijima.

Osamnaest američkih putnika sa broda MV Hondius, koji su se vratili u Sjedinjene Države, nalaze se pod medicinskim nadzorom u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama. Prema informacijama stručnjaka za zarazne bolesti, glavni faktori koji razlikuju hantavirus od virusa koji je izazvao pandemiju 2020. godine odnose se na način prenosa i mogućnost širenja među ljudima.

Medicinski korespondent i specijalista za infektivne bolesti, dr Selin Gounder, uporedila je širenje COVID-19 sa šumskim požarom, dok je prenos hantavirusa opisala kao “mokro drvo u kaminom ognjištu”. Prema njenom objašnjenju, COVID-19 je imao uslove za brzo širenje, dok se hantavirus prenosi znatno sporije i zahteva blizak kontakt sa izvorom infekcije, odnosno izlučevinama glodara.

Zvaničnici ističu da, za razliku od COVID-19, kod hantavirusa nije zabeleženo lako prenošenje sa čoveka na čoveka, te da je najveći rizik za infekciju u kontaktu sa glodarima ili njihovim izlučevinama. Javni zdravstveni zvaničnici podsećaju na važnost osnovnih mera zaštite u oblastima gde postoje glodari, dok je opasnost od šireg izbijanja bolesti procenjena kao mala.

Prema dostupnim informacijama, dosadašnji slučajevi su lokalizovani i pod medicinskom kontrolom, a međunarodne zdravstvene institucije nastavljaju da prate situaciju. Stručnjaci naglašavaju da ne postoje indikacije o mogućem nastanku pandemije slične onoj izazvanoj koronavirusom.