Savet bezbednosti UN razmatrao inicijativu o prekidu vatre, uz četiri glasa za i devet uzdržanih

Sjedinjene Američke Države stavile su veto na predlog rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koji je predložila Rusija, a kojim se poziva na hitan prekid vatre na Bliskom istoku i osuđuju napadi na civile. Glasanje je održano nakon poslednje eskalacije u regionu, a prema dostupnim informacijama, rezoluciju su podržale četiri države, devet je bilo uzdržano, dok su protiv bile SAD i Letonija.

Ruski predlog dokumenta pozivao je sve strane na momentalnu obustavu vojnih dejstava na Bliskom istoku i šire, osuđivao napade na civile i ukazivao na potrebu povratka diplomatiji. U tekstu rezolucije nije bila imenovana nijedna konkretna država, iako je nacrt pripremljen nakon napada SAD i Izraela na Iran, kao i odgovora Teherana. Posebno je naglašena važnost obezbeđenja bezbednosti svih država u regionu.

U preambuli dokumenta izraženo je žaljenje zbog žrtava sukoba i podsećanje na zabranu upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta država. Zvaničnici Saveta bezbednosti UN istakli su da je rezolucija formulisana tako da podstakne sve strane na deeskalaciju situacije i povratak dijalogu.

Ranije tokom dana, Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju kojom se od Irana zahteva da prekine napade na arapske zemlje. U ovom dokumentu nisu pomenute ni osuđene pojedinačne vojne akcije koje su dovele do trenutne eskalacije.

“Savet bezbednosti je nastavio da razmatra situaciju na Bliskom istoku, uz različite stavove članica o pristupu deeskalaciji i očuvanju mira u regionu”, saopšteno je iz zvaničnih izvora.

Mađarska policija potvrdila da su deca locirana van zemlje, u toku provera bezbednosti i zdravstvenog stanja

Sedmoro dece iz porodice Buzas, koja su 7. marta nestala iz vaspitnog doma na području Mađarske, pronađeno je u inostranstvu, potvrdili su policijski izvori. Prema dostupnim informacijama, porodica se nalazi van granica Mađarske, gde je otac pronašao zaposlenje.

Iako se deca i dalje vode kao nestala zbog odlaska bez zvanične prijave, nadležni organi navode da nema indikacija da su u opasnosti. Najmlađi među njima imaju dve i tri godine, dok najstarije dete ima deset godina. Policija navodi da, iako su deca locirana, prema proceduri je neophodno da se lično uvere u njihovo zdravstveno i bezbednosno stanje pre obustavljanja potrage i uklanjanja sa liste nestalih.

“Policija mora lično da proveri da li su deca dobro pre nego što završi postupak i ukloni ih iz registra nestalih lica”, izjavio je major Janoš Robert Vad iz Policijske uprave županije Čongrad-Čanad.

Prethodno je objavljeno da su u prvom krugu potrage prijavljena četiri deteta, nakon čega je broj nestalih proširen na ukupno sedmoro. Na listu nestalih naknadno je dodata i 39-godišnja žena, za koju se sumnja da je povezana sa nestankom dece. Policijski izvori navode da postoji mogućnost da su zajedno napustili zemlju i da se kreću kao grupa.

Istraga povodom ovog slučaja je u toku, a nadležni organi nastavljaju rad kako bi se zvanično potvrdilo da su deca van opasnosti.

Stručnjaci upozoravaju na nedostatak rasvete i ventilacije, dok su zabeleženi slučajevi gušenja tokom zastoja

Tunel Anzob, poznat i kao “tunel smrti”, na auto-putu M34 u Tadžikistanu, predstavlja ozbiljnu pretnju po bezbednost vozača zbog nedovršene infrastrukture. Tunel, dug 5 kilometara i smešten na visini od 2.700 metara, otvoren je za saobraćaj 2006. godine iako nije imao osnovne bezbednosne sisteme, uključujući rasvetu, ventilaciju i odvodnjavanje.

Prema navodima stručnjaka, gust dim i izduvni gasovi u tunelu otežavaju disanje, a vozači se svakodnevno suočavaju sa ogromnim rupama na kolovozu i nedostatkom saobraćajne signalizacije. Delimična sanacija tunela obavljena je 2018. godine, ali stručnjaci ističu da su potrebna dodatna poboljšanja kako bi se smanjio rizik za vozače i putnike.

“U tunelu je gusti dim zbog čega je disanje teško i bolno zbog izduvnih gasova”, navode stručnjaci iz oblasti saobraćaja. Uslovi dodatno otežava voda koja curi sa plafona i stvara jezera na putu, što može dovesti do oštećenja vozila ili nezgoda.

Zabeleženi su slučajevi gušenja ugljen-monoksidom tokom saobraćajnih zastoja, a putnici često prijavljuju vrtoglavicu, mučninu i osećaj panike. Tunel se povremeno zatvara zbog hitnih popravki, a stručnjaci upozoravaju da su potrebne dodatne mere kako bi se povećala bezbednost na ovom delu puta.