Američke vlasti nisu dale jasan odgovor o mogućoj deportaciji iranskih državljana, dok traje sukob sa Iranom, navode izvori iz organizacija za ljudska prava

Dva iranska državljana, koji su pod nadzorom američkih imigracionih službi, suočavaju se sa neizvesnom budućnošću u Sjedinjenim Američkim Državama. Kako navode izvori iz nevladinih organizacija, američke vlasti do sada nisu javno precizirale da li bi ovi pojedinci mogli biti deportovani u Iran, s obzirom na aktuelni ratni sukob u kojem su uključene Sjedinjene Države i Iran.

Dvojica muškaraca, koji u izveštaju koriste pseudonime Ali i Adel radi zaštite identiteta, ušli su na teritoriju SAD iz Meksika 2025. godine, neposredno pre početka drugog predsedničkog mandata Donalda Trampa. Njihov advokat i predstavnik organizacije za ljudska prava, Rebekah Wolf, izjavila je da su oni u Iranu bili optuženi za krivično delo povezano sa njihovom seksualnom orijentacijom, što, prema njenim rečima, može nositi smrtnu kaznu.

Prema Wolf, u Iranu su njeni klijenti bili izloženi krivičnom gonjenju i pretnji smrtnom kaznom, navodeći da „u mnogim slučajevima nije jasno sa čim se izbeglice suočavaju, ali ovde je situacija veoma jasna“. Wolf je takođe istakla da je slučaj ovih azilanata ilustrativan za postojanje međunarodnog sistema azila, posebno u kontekstu kada osoba može biti izložena ozbiljnoj opasnosti po povratku u matičnu državu.

Sjedinjene Države trenutno učestvuju u oružanom sukobu sa Iranom, zajedno sa Izraelom, što dodatno komplikuje mogućnost deportacije državljana Irana iz SAD. Zvaničnici američke administracije nisu javno komentarisali da li bi iranski državljani, koji se nalaze pod nadzorom ICE (Imigraciona i carinska služba), mogli biti vraćeni u Iran tokom trajanja vojnog sukoba. Pravni zastupnici i organizacije za ljudska prava navode da bi deportacija u ratnu zonu predstavljala ozbiljan bezbednosni rizik za pojedince koji traže zaštitu.

Pitanje deportacije stranih državljana tokom ratnih sukoba često izaziva pažnju međunarodnih organizacija za ljudska prava, koje apeluju na poštovanje međunarodnih konvencija i zaštitu lica izloženih riziku od progona ili smrtnog kažnjavanja. Do sada, prema dostupnim izveštajima, nije doneta zvanična odluka o sudbini pomenutih azilanata, a njihova situacija ostaje neizvesna dok traje sukob između Sjedinjenih Država, Izraela i Irana.

Finansijska tržišta reaguju na izjavu predsednika Trampa o produžetku vojnih operacija, potvrđeno zatvaranje Ormuskog moreuza

Finansijska tržišta zabeležila su značajne promene nakon što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp najavio nastavak udara na Iran i nije izneo plan o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza. Ova izjava, data u sredu, izazvala je pad indeksa na berzama i nagli rast cena nafte, prema podacima sa svetskih finansijskih tržišta.

Prema izveštajima sa lica mesta, fjučersi na berzanski indeks S&P 500 pali su za 1,6% pre početka trgovanja, dok je Dow Jones Industrial Average zabeležio pad od 0,9%. Ova dešavanja dolaze nakon što su berze prethodno porasle za 3,5% tokom poslednja dva trgovinska dana, što su analitičari tumačili kao reakciju na očekivanja da bi okončanje sukoba moglo doneti stabilnost globalnim energetskim tržištima.

Cene nafte su snažno porasle neposredno nakon izjave predsednika Trampa. Brent nafta, koja se koristi kao međunarodni standard, dostigla je rast od 7,4%, dok je cena američke nafte porasla za 7,1%. Tržišni eksperti navode da je ovakva reakcija posledica neizvesnosti oko daljih koraka u vezi sa sukobom i transportom nafte kroz Ormuski moreuz.

U svom obraćanju, predsednik Tramp izjavio je da su, prema njegovim rečima, američki ciljevi u velikoj meri ostvareni i da su ofanzivne sposobnosti Irana “u suštini neutralisane” nakon više od mesec dana borbi. Nije izneo nove informacije o planovima za otvaranje Ormuskog moreuza za naftne tankere, već je naveo da će američke vojne operacije biti nastavljene još dve do tri nedelje.

Analitičari na finansijskom tržištu ocenjuju da je ova izjava povećala neizvesnost među investitorima. “Tržišta su počela da računaju na više izvesnosti, ali ovaj govor je vratio neodređenost”, izjavio je predstavnik investicione firme deVere Group. Prema njegovim rečima, tržišta su očekivala kraći i ograničen sukob, dok sadašnja situacija donosi dodatnu volatilnost u više klasa imovine.

Prema analizi globalnog glavnog ekonomiste Oxford Economics, Ormuski moreuz, kroz koji se transportuje oko 20% svetske nafte i prirodnog gasa, ostaje zatvoren za tanker sa naftom i mogao bi ostati u takvom stanju do kraja aprila. Stručnjaci smatraju da produženo zatvaranje tog strateškog prolaza može značajno uticati na globalno snabdevanje energentima i prouzrokovati dodatne poremećaje na tržištu.

Situacija se i dalje razvija, a zvanične informacije o nastavku vojnih operacija i mogućem otvaranju Ormuskog moreuza pažljivo prate međunarodni posmatrači i ekonomski stručnjaci. Nezavisna potvrda svih izjava iz zone sukoba nije moguća u ovom trenutku.

Zvaničnici saopštili da je dogovor o finansiranju većeg dela Odeljenja za unutrašnju bezbednost u toku, dok se pregovori nastavljaju

Senat Sjedinjenih Američkih Država započeo je u četvrtak proces usvajanja mera za finansiranje većeg dela Odeljenja za unutrašnju bezbednost (DHS), nakon što su lideri republikanske većine u Predstavničkom domu promenili raniji stav i pristali na plan koji predviđa otvaranje većeg dela federalne vlade, dok će se o dodatnim sredstvima odlučivati u narednom periodu.

Vođa većine u Senatu, Džon Tun, obratio se senatorima i pokrenuo proceduru za slanje Predstavničkom domu predloga o kojem su se prethodno usaglasile demokrate i republikanci u Senatu. Predlog predviđa finansiranje svih sektora DHS, izuzev Imigracione i carinske službe (ICE) i delova Carinske i granične službe (CBP).

Senatorska većina iz redova demokrata izrazila je protivljenje finansiranju operacija imigracione kontrole, navodeći dva smrtna slučaja izazvana delovanjem federalnih agenata u Mineapolisu ranije ove godine. Nakon što su prošlonedeljni pregovori o reformama ICE naišli na zastoj, Senat je odlučio da predloži finansiranje najvećeg dela Odeljenja za unutrašnju bezbednost.

Međutim, ovaj plan je naišao na protivljenje u Predstavničkom domu, gde je deo konzervativnih poslanika izrazio neslaganje. Predsedavajući Predstavničkog doma Majk Džonson odbacio je predlog Senata i izneo privremenu meru kojom bi bilo obezbeđeno finansiranje celokupnog DHS. Nakon toga, Predstavnički dom je napustio zasedanje zbog pauze, ostavljajući nerazjašnjen način za usaglašavanje dve verzije predloga.

Tokom srede, tadašnji predsednik Donald Tramp pozvao je zakonodavce da finansiraju ICE i graničnu službu kroz tzv. proces budžetskog usklađivanja, što omogućava republikancima da predlože zakon bez podrške demokrata iz Senata. Ubrzo potom, Tun i Džonson su izjavili da će nastojati da kroz isti proces obezbede trogodišnje finansiranje imigracionih službi, dok bi se o preostalim sredstvima odlučivalo u narednim danima.

Ova strategija predstavlja nastavak prethodnih pokušaja da se izbegne potpuna blokada DHS, uz usaglašavanje oko finansiranja većine sektora, dok se pitanja vezana za imigraciju i graničnu kontrolu razmatraju odvojeno. Pregovori između Senata i Predstavničkog doma se nastavljaju, pri čemu još nije postignut konačan dogovor o sredstvima za ceo DHS. Prema dostupnim informacijama, trenutni predlog podržava finansiranje svih sektora osim onih za koje postoje nesuglasice, dok se o imigracionim službama razmatra poseban zakonodavni okvir.

Blokada DHS traje već više nedelja, a pitanje finansiranja imigracionih službi ostaje ključno za postizanje dogovora. Dalji razvoj događaja zavisiće od postizanja kompromisa između dva doma Kongresa, kao i od konačnog izjašnjavanja o predloženim merama.