Gradski parlament predložio izgradnju hidrocentrale „Ribariće II“ kao deo infrastrukturnih projekata u planiranju razvoja

Gradska skupština Novog Pazara je tokom 2010. godine zvanično podnela zahtev da se izgradnja hidrocentrale „Ribariće II“ na reci Ibar uvrsti u Prostorni plan Srbije. Prema zvaničnim informacijama iz tog perioda, predlog je nastao kao deo šire inicijative za unapređenje infrastrukture i energetskih kapaciteta grada. Ideja o hidroenergetskim zahvatima na Ibru nije nova, što potvrđuje i odluka lokalnih vlasti iz tog perioda.

Prema tadašnjem izveštaju, gradski parlament je usvojio odluku sa ukupno 12 primedbi na Nacrt prostornog plana Srbije. Ove primedbe obuhvatale su različite aspekte razvoja, uključujući infrastrukturu, energetiku, ali i očuvanje kulturno-istorijskih objekata. Posebno se istakla inicijativa za izgradnju hidrocentrale „Ribariće II“, što je podržano i završetkom projektne dokumentacije od strane beogradskog „Energoprojekta“.

Zahtevi za hidrocentralu na Ibru deo šireg plana razvoja

Na sednici Skupštine grada Novi Pazar, predlog za izgradnju hidrocentrale „Ribariće II“ bio je deo paketa zahteva vezanih za lokalni razvoj. Stručni tim, formiran od strane tadašnjeg gradonačelnika, prethodno je razmotrio sve predloge i izradio primedbe na Nacrt prostornog plana. Osim toga, među zahtevima su se našli i drugi infrastrukturni i energetski projekti, a važan segment predstavljala je i zaštita kulturne baštine grada.

Tadašnji pomoćnik gradonačelnika za prostorno planiranje i urbanizam, Elvir Hamidović, naveo je da je projektna dokumentacija za hidrocentralu „Ribariće II“ već bila završena od strane „Energoprojekta“. Ovaj korak je, prema zvaničnim informacijama, značio da Novi Pazar ima spremnu osnovu za eventualnu realizaciju hidroenergetskih zahvata na Ibru.

Infrastrukturni i energetski prioriteti u planiranju grada

Na osnovu dostupne dokumentacije, primedbe i predlozi gradske skupštine odnosili su se na više sektora razvoja. Međutim, izgradnja hidrocentrale na Ibru bila je među najkonkretnijim zahtevima. Takođe, lokalna vlast je istakla značaj zaštite kulturno-istorijskih objekata, čime su pokušali da usklade razvojne potrebe sa očuvanjem identiteta grada.

Kao rezultat tih odluka iz 2010. godine, jasno je da su lokalne vlasti Novog Pazara nastojale da kroz Prostorni plan Srbije obezbede poziciju grada kao važnog energetskog i infrastrukturnog čvorišta.

Zahtevi za hidrocentralu na Ibru iz tog perioda nisu izazivali sporna pitanja u javnosti ili među donosiocima odluka. To pokazuje kako su se tadašnji prioriteti razvoja razlikovali od kasnijih rasprava o sličnim projektima.

Aleksandar Vučić ističe da Srbija neće pristati na priznanje tzv. Kosova, navodeći razlike u politici prema regionu.

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija neće priznati nezavisnost tzv. Kosova bez obzira na pritiske iz Nemačke i drugih država. On je rekao da pritisak dolazi iz više izvora, ali da se stav Srbije po ovom pitanju ne menja. Ova izjava data je tokom obilaska radova na gradilištu Ekspa, gde je Vučić odgovarao na pitanja o bezbednosnim izazovima u regionu.

Pritisci međunarodne zajednice i stav Srbije

Na pitanje o bezbednosnim pretnjama po Srbiju, Vučić je istakao da finansijska podrška koju Nemačka pruža kosovskoj policiji nije jedini izvor pritiska. „To nije pitanje samo Nemačke, već i mnogih drugih zemalja. Oni žele da vide po svaku cenu nezavisno Kosovo i žele pritisak na Srbiju da izvrše što je moguće veći, kako bi priznala nezavisno Kosovo. To se neće dogoditi bez obzira na to koliko pritisak bude bio velik, bez obzira na to kako i koliko Srba budu tukli, proterivali i o svemu tome ćutali“, naglasio je predsednik.

Kako je naveo, često se koriste lažne informacije kako bi se opravdale mere protiv srpskog stanovništva. „Oni su juče izmislili čak i priču kako su se Srbi međusobno potukli, pa su to posledice za Nenada Raškovića. Dakle, nema laži kojom se poslužiti neće. Ali ja mislim da to dovoljno govori o njima, jer nesuočavanje sa činjenicama, beg od realnosti, upravo govori o njihovim slabostima“, dodao je Vučić.

Odnosi sa Crnom Gorom i razlike u politici

Komentarišući naslove u crnogorskim medijima o odnosima između Srbije i Crne Gore, Vučić je izjavio da bi više voleo da zvaničnici iz regiona pružaju ruku saradnje umesto što „pokazuju zube“ Srbiji. „Nije baš pristojno da idete i da pokazujete zube ljudima. Tako da bih više voleo da su zainteresovani za to da pomognu bratskom srpskom narodu. Voleo bih da nisu želeli da učestvuju u svakoj hajci protiv Srba“, rekao je predsednik.

On je ukazao na razlike u politici dve države: „Sa jedne strane imate Crnu Goru koja je priznala Kosovo, Srbiju koja nije i neće. S jedne strane imate Crnu Goru koja je članica NATO-a, s druge strane imate Srbiju koja to nije i neće da bude. Treća stvar, imate Crnu Goru koja je uvela bespogovorno sve sankcije Ruskoj Federaciji, i Srbiju koja nije, i bar za sada, i koliko je do sada izdržala, pokazala je da neće. Kada samo te činjenice uzmete u obzir, sve ostalo vam je između: politička ekvilibristika, neretko manipulacija. I ja ne želim ništa loše da govorim o njima, oni svoj posao neka rade.“

Ekonomija i odnosi u regionu

Vučić je naglasio i ekonomske razlike između Srbije i Crne Gore. Prema njegovim rečima, Srbija je ranije zaostajala po pitanju prosečnih plata za oko 50 odsto, ali sada beleži bolje rezultate. „Ali mi smo radili vredno, želim to i njima, i radovaćemo se svakom uspehu u budućnosti, njihovom“, poručio je predsednik.

Na ovaj način, predsednik Srbije još jednom je potvrdio da stav Srbije po pitanju priznanja tzv. Kosova ostaje nepromenjen, čak i u uslovima pojačanih međunarodnih pritisaka. Takođe, istakao je razlike u političkim i ekonomskim pristupima Srbije i susednih zemalja, uz poruku da će Srbija nastaviti da štiti svoje interese.

Ruski ministar ističe da Aleksandar Vučić hrabro podnosi uslove EU vezane za Kosovo i odnose sa Rusijom.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je iskusan političar koji, prema rečima Sergeja Lavrova, već duže vreme hrabro podnosi pritiske Evropske unije. U zvaničnoj izjavi, ministar spoljnih poslova Rusije naglasio je da Evropska unija postavlja dva ključna uslova za napredak Srbije ka članstvu: priznanje nezavisnosti Kosova i podršku svim odlukama EU koje se odnose na Rusiju. Lavrov je posebno istakao kako je pritisak Evropske unije na predsednika Srbije intenzivan i da traje više od godinu dana.

Pritisak Evropske unije na predsednika Vučića

Prema Lavrovu, Evropska unija trenutno „ucenjuje“ Srbiju, zahtevajući ispunjenje pomenutih uslova kako bi ubrzala proces evrointegracija. „Predsedniku Vučiću nije lako. On je iskusan političar i privržen je evrointegracijama. Ali, u ovoj fazi EU mu se ruga, jednostavno ga ucenjuje“, izjavio je Lavrov. On je naveo i da Evropska unija direktno traži od Srbije da prizna nezavisnost Kosova i da podrži sve odluke vezane za Rusiju.

Takođe, Lavrov je naglasio da Rusija nastavlja da prodaje gas Srbiji po povoljnim cenama, ne postavljajući pritom nikakve dodatne zahteve, osim neprihvatljivosti učešća Srbije u naoružavanju kijevskog režima. Prema njegovim rečima, predsednik Vučić je doneo posebnu odluku kojom se takve aktivnosti zabranjuju, što je, kako je ocenio, značajno za odnose između dve zemlje.

Očekivanja Moskve i reakcija Beograda

U nastavku izjave, Lavrov je ukazao na nedavni incident tokom zajedničke konferencije za novinare predsednika Vučića i Vladimira Zelenskog u Beogradu. Tom prilikom, nemački novinar Mihail Martens postavio je pitanje koje se odnosilo na to kako Evropljani mogu da pomognu Kijevu da bude ubijeno još Rusa. Lavrov je naveo da je Vučić bio „prosto zatečen“ takvim pitanjem i dodao da Moskva očekuje jasnu reakciju Beograda na ovaj događaj.

On je podsetio na doprinos Srbije u borbi protiv nacizma i istakao da bi Rusija želela da čuje stav srpskih vlasti povodom ovog incidenta. Lavrov je ocenio da je pritisak Evropske unije na Srbiju, kako se izrazio, „drzak i osion“, i uporedio ponašanje EU sa istorijskim periodima prošlosti.

Značaj izjava Sergeja Lavrova za srpsko-ruske odnose

Izjave Sergeja Lavrova dolaze u trenutku kada su odnosi između Srbije, Evropske unije i Rusije pod posebnom pažnjom javnosti. Pored toga, Lavrov je naglasio da Rusija nije postavljala dodatne uslove Srbiji, osim neprihvatljivosti podrške naoružavanju kijevskog režima. Takođe, njegova očekivanja od reakcije Beograda na Martensovo pitanje dodatno ukazuju na složenost trenutne političke situacije.

Kao rezultat, odnosi Srbije sa Evropskom unijom i Rusijom ostaju u fokusu javnosti, dok predsednik Vučić nastavlja da balansira između evropskih zahteva i tradicionalnih veza sa Rusijom.