Ruski portparol Dmitrij Peskov izjavio da nema verodostojnih dokaza o počiniocima, dok bezbednosni organi nastavljaju istragu

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da za sada ne postoje verodostojni dokazi o tome ko bi mogao da stoji iza pokušaja napada na gasovod u blizini Kanjiže. On je istakao da je situacija izuzetno opasna i da je infrastruktura gasovoda pod velikim pritiskom.

Prema navodima, Peskov je podsetio da je, kako je rekao, ‘kijevski režim više puta napadao’ delove gasovoda Turski tok i Plavi tok, ali nije naveo konkretne dokaze ili identitete osumnjičenih u vezi sa najnovijim slučajem.

“Znamo da za sada nema verodostojnih dokaza o tome ko bi mogao da stoji iza pokušaja napada na evropski deo ove vitalne energetske arterije, koja trenutno funkcioniše pod ekstremnim pritiskom. Situacija je potencijalno veoma opasna. Znamo da je infrastruktura, razni delovi infrastrukture i Turskog toka i Plavog toka, više puta napadana od strane kijevskog režima”, izjavio je Peskov, komentarišući najnovije događaje.

On je dodao da Rusija preduzima neophodne mere kako bi osigurala bezbednost infrastrukture gasovoda Turski tok i Plavi tok.

“Ruska Federacija preduzima neophodne mere kako bi osigurala bezbednost infrastrukture”, naglasio je portparol ruskog predsednika.

Podsećamo, u opštini Kanjiža u nedelju je u neposrednoj blizini gasovoda pronađena veća količina eksplozivnih sredstava, kao i predmeti i alati neophodni za njihovu pripremu i upotrebu. Istraga o ovom događaju i dalje je u toku, a nadležne službe rade na utvrđivanju svih okolnosti i mogućih osumnjičenih.

Više javno tužilaštvo nastavlja istragu o okolnostima i bezbednosnim propustima nakon incidenta 26. marta

Obdukcioni zapisnik Instituta za sudsku medicinu sa toksikološkom analizom dostavljen je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu u vezi sa smrću M. Ž. (25), studentkinje koja je stradala 26.03.2026. godine na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Prema zvaničnim informacijama, smrt je nastupila usled povreda zadobijenih padom sa visine, dok toksikološka analiza nije pokazala prisustvo lekova ili drugih psihoaktivnih supstanci.

“Nalazi ukazuju da je smrt nastupila usled povreda nastalih padom sa visine, dok toksikološkim analizama nije detektovano prisustvo lekova ili drugih psihoaktivnih supstanci”, navodi se u saopštenju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Tužilaštvo je takođe saopštilo da se predistražni postupak nastavlja, sa ciljem utvrđivanja svih okolnosti smrti, kao i uzroka zapaljenja pirotehničkih sredstava na petom spratu Filozofskog fakulteta, koje se dogodilo 26.03.2026. godine oko 22:40 časova. U toku je provera eventualnih propusta odgovornih lica u vezi sa bezbednošću studenata i zaposlenih na fakultetu, a istraga obuhvata i druge relevantne aspekte događaja.

Više javno tužilaštvo nastavlja prikupljanje dokaza i utvrđivanje svih činjenica u ovom slučaju.

Nikola Selaković istakao važnost obnove zdanja na Kosančićevom vencu povodom 85 godina od bombardovanja

Ministar kulture Nikola Selaković položio je 6. aprila venac na mestu gde je 1941. godine tokom nacističkog bombardovanja Beograda uništena Narodna biblioteka Srbije na Kosančićevom vencu. Selaković je naglasio da je obnova ovog zdanja ispit nacionalne i kulturne zrelosti, najavljujući početak aktivnosti na obnovi biblioteke.

Prema zvaničnim informacijama, Narodna biblioteka Srbije bila je jedna od 627 zgrada potpuno uništenih tokom bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine. Ministar je istakao da su ruševine danas zarasle i podsetio da je biblioteka bila planski cilj zbog pokušaja uništenja srpske kulture.

“Ako nismo u stanju da posle 85 godina započnemo obnovu ovakvog zdanja, onda na određeni način možemo reći da doprinosimo onome što je agresor imao u planu 1941. godine”, izjavio je Selaković. On je dodao da će biti sprovedene sve neophodne aktivnosti, uključujući izradu projektno-tehničke dokumentacije i izvođenje radova, kako bi obnovljeni objekat postao jedan od centara Narodne biblioteke Srbije.

Vršilac dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije Jasmina Ninkov podsetila je da je u bombardovanju izgorela kompletna pisana kulturna baština prikupljana od osnivanja biblioteke 1832. godine, uključujući preko 500.000 knjiga i više od 1.400 starih ćirilskih rukopisa. Ninkov je istakla da je restitucija fonda trajan zadatak i da današnji dan ima poseban značaj jer počinje proces vraćanja Narodne biblioteke Srbije na Kosančićev venac.

Ministar Selaković najavio je i skoru javnu nabavku za izradu novog depoa biblioteke, što je od suštinskog značaja za kvalitetan rad i čuvanje građe. Planirano je da obnovljeni objekat sadrži i memorijalni centar, kao podsećanje na pokušaj uništenja srpske kulture.