Vučić je tokom posete Ivanjici govorio o Ibru i ukazao na, kako navodi, opsesivnu potrebu dela domaće politike da deluje protiv srpskih interesa.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Ivanjicu u okviru obilaska jugozapada Srbije i obišao kompaniju Matis, koja je jedan od lidera u proizvodnji nameštaja sa više lokacija širom zemlje. Tokom obilaska pogona Matisa, gde je zaposleno 850 radnika, Vučića su novinari upitali za aktuelna dešavanja vezana za Ibar.

Vučić je odgovorio na temu Ibra, ističući da „sluša sva moguća lupetanja“ i da, prema njegovim rečima, kod dela ljudi u domaćoj politici postoji opsesivna potreba da urade sve protiv Srba. On je naglasio da nije došao da govori o toj vrsti politike, ali je ipak dao svoj stav o pitanju Ibra.

Izjave Vučića o Ibru i domaćoj politici

Predsednik Vučić je objasnio da je najpre predložio formiranje komisije i radne grupe koja bi analizirala sva pitanja vezana za Ibar tokom narednih meseci. Međutim, prema njegovim rečima, odmah je naišao na protivljenje određenih političkih aktera u zemlji, za koje tvrdi da „nešto znaju“ i da iznose različita tumačenja. Vučić navodi primer tvrdnji da „Ibar izvire u Crnoj Gori, pa zato ne možete ovo, ne možete ono“, što, kako kaže, smatra neosnovanim.

Dodao je da postoji veliki broj različitih tumačenja i da će se stručnjaci baviti svim relevantnim pitanjima. „Nešto drugo je ovde u pitanju. U pitanju je njihova želja i potreba da uvek budu na strani neprijatelja Srbije. Ma koliko Kurti zločina počinio protiv Srba, ma koliko Srba uhapsio…“, rekao je Vučić tokom razgovora sa novinarima.

Formiranje radne grupe i reakcije opozicije

Vučić je podsetio da je već najavio formiranje komisije i radne grupe za pitanja vezana za Ibar. Istakao je da je važno da stručnjaci objektivno analiziraju situaciju, bez pritisaka i uticaja političkih stavova. Osim toga, kritikovao je deo domaće političke scene, navodeći da kod pojedinih političara postoji opsesivna potreba da reaguju protiv interesa Srbije, čak i kada je reč o nacionalnim pitanjima.

Takođe, predsednik je ukazao na to da se u javnosti pojavljuje veliki broj različitih tumačenja vezanih za Ibar, ali je naglasio da je od presudnog značaja da se time bave stručnjaci i relevantne institucije. Prema njegovim rečima, takav pristup je neophodan kako bi se doneli objektivni zaključci i zaštitili interesi građana Srbije.

Zaključci i dalji koraci u vezi sa pitanjem Ibra

Na kraju, Aleksandar Vučić je podvukao da nije želeo da ulazi u detalje političkih rasprava na ovu temu tokom posete kompaniji Matis u Ivanjici. Ipak, iskoristio je priliku da još jednom ukaže na, kako tvrdi, štetan pristup dela domaće politike prema pitanjima od značaja za srpsku zajednicu. Vučić je poručio da će radna grupa detaljno razmotriti sve aspekte vezane za Ibar i da će stručnjaci dati konačne predloge, a javnost će biti blagovremeno informisana o daljim koracima.

Majka četvoro dece iz Kušića istakla loše stanje škole, Vučić naložio hitnu reakciju nadležnih

Tokom posete selu Kušići kod Ivanjice, predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa meštanima o svakodnevnim problemima, a posebno je pažnju posvetio stanju lokalne osnovne škole. Tema „obnova škole u Kušićima“ postala je centralna nakon što se jedna majka, koja ima četvoro dece, obratila predsedniku.

Ona je istakla da troje njene dece pohađa ovu školu, dok najstariji sin, koji se školuje u Požegi, planira povratak u selo i nastavak porodične poljoprivrede. „Imam četvoro dece, tri odrasla sina i malu ćerkicu. Najstariji sin mi je u Požegi na Poljoprivrednoj, voli mehanizaciju, kupili smo mu i kombajn, ima tri traktora, hoće da se vrati u selo kada završi školu. On je završio osnovnu, ali imam još troje dece u njoj. Bila sam na vezi sa predsednikom opštine, škola je u jako lošem stanju. Ja sam ušla u školski odbor da bih nešto pokrenula, da se bilo šta uradi“, objasnila je meštanka tokom razgovora sa predsednikom.

Obnova škole u Kušićima prioritet posete

Nakon ovog obraćanja, Vučić je odmah reagovao. Prema dostupnim informacijama, naložio je da se kontaktira nadležni predstavnik i prenese njegova direktna preporuka za rešavanje problema škole. Time je pokazao spremnost da se pitanje „obnova škole u Kušićima“ tretira kao prioritet i da se ubrza proces sanacije objekta.

Predsednik je istakao značaj povratka mladih u selo i podržao inicijativu porodica koje žele ostati i raditi u ruralnim sredinama. On je naglasio da je važno omogućiti kvalitetne uslove za obrazovanje dece, naročito u manjim mestima. Takođe, tokom posete su istaknuti i drugi problemi sa kojima se meštani suočavaju, ali je pitanje škole izazvalo najveću pažnju i najbržu reakciju.

Podrška zajednici i dalji koraci

Meštanka je podsetila da je kontaktirala i predsednika opštine, ali da do sada nisu urađene potrebne promene. Njeno uključivanje u školski odbor pokazuje posvećenost lokalne zajednice da aktivno radi na poboljšanju uslova za decu. Vučić je svojim odgovorom dao signal da će se „obnova škole u Kušićima“ ubrzati kroz angažovanje nadležnih institucija.

Pored toga, predsednik je iskoristio priliku da izrazi zahvalnost roditeljima koji žele da njihova deca ostanu na selu i nastave porodičnu tradiciju, posebno u oblasti poljoprivrede. Istakao je kako je važno da deca imaju kvalitetnu školu i podstakao lokalne vlasti da što pre reše postojeće probleme.

Na kraju posete, ostaje očekivanje da će obećana intervencija ubrzati proces obnove školskog objekta i doprineti boljim uslovima za obrazovanje dece u Kušićima.

Narodni poslanik postavlja pitanje kome vrhovni tužilac polaže račune, ukazujući na razlike u pristupu pravosudnim institucijama

Narodni poslanik i član Glavnog odbora SNS-a Uglješa Mrdić istakao je razliku između načina na koji tužilaštvo funkcioniše u Sjedinjenim Američkim Državama i u Srbiji. On se zapitao kome vrhovni javni tužilac polaže račune — građanima Srbije i njihovim izabranim predstavnicima ili međunarodnim adresama u Briselu i Hagu. Ova izjava dolazi nakon događaja u Vašingtonu, gde je, prema rečima Mrdića, američki državni tužilac Tod Blanš položio zakletvu pred predsednikom Donaldom Trampom koji ga je predložio za tu funkciju. Mrdić je naveo da u procesu izbora američkog tužioca nije bilo mešanja sa strane, niti uticaja nevladinih organizacija ili obaveštajnih službi iz inostranstva.

Uporedna analiza – napad na predsednika u Beogradu

S druge strane, Uglješa Mrdić naglašava da je u Srbiji situacija drugačija, jer vrhovni tužilac, prema njegovim rečima, pred stranim faktorima napada predsednika države. On je dodao da je u Sjedinjenim Američkim Državama, kao najstarijoj demokratiji na svetu, procedura jasna: predsednik predlaže državnog tužioca, Senat ga potvrđuje, a tužilac polaže zakletvu pred predsednikom i radi isključivo za svoju državu. Prema njegovim navodima, državni tužilac SAD je član kabineta, deo izvršne vlasti i sprovodi pravosudnu politiku izabrane predsedničke administracije. Takođe je istakao da predsednik ima ovlašćenje da smeni državnog tužioca, kao što se dogodilo u aprilu, kada je prethodnica Tod Blanša, Pam Bondi, smenjena.

Kome polaže račune vrhovni tužilac

U nastavku svog izlaganja, Mrdić postavlja pitanje kome je u Srbiji vrhovni javni tužilac odgovoran. On je ukazao na to da u Sjedinjenim Američkim Državama tužilac odgovara građanima i institucijama koje su oni izabrali, dok u Srbiji, kako tvrdi, postoje pritisci i uticaji iz inostranstva. Prema njegovom mišljenju, ovakva praksa dovodi u pitanje nezavisnost domaćih pravosudnih institucija i položaj predsednika Srbije. On je svoje izlaganje završio konstatacijom da bi domaće institucije trebalo da rade u interesu građana Srbije, a ne pod uticajem spoljnog faktora.

Različiti pristupi pravosudnoj politici

Ovakve izjave Uglješe Mrdića otvaraju diskusiju o tome kako se sprovodi pravosudna politika u različitim državama i koja je uloga tužioca u političkom sistemu. U Sjedinjenim Američkim Državama, prema njegovoj analizi, izbor i rad tužioca su deo šireg demokratskog procesa u kojem građani posredno odlučuju kroz svoje izabrane predstavnike. U Srbiji, pak, postavlja se pitanje da li postoje faktori koji utiču na rad vrhovnog tužioca mimo volje građana. Ova debata ostaje aktuelna u kontekstu odnosa između domaćih institucija i međunarodnih organizacija.