Nove srpske zastave postavljene duž magistralnog puta u Gračanici uklonjene su uz asistenciju policije po nalogu Ministarstva za lokalnu samoupravu, što je izazvalo reakciju gradonačelnika Novaka Živića.

Srpske zastave koje su u četvrtak, 9. aprila, postavljene duž magistralnog puta u Gračanici povodom predstojećeg Vaskrsa, uklonjene su iste večeri uz asistenciju Kosovske policije, potvrđeno je iz lokalne samouprave. Prema rečima Novaka Živića, gradonačelnika Gračanice, akciju uklanjanja sproveli su pripadnici Kosovske policije iz Prištine po nalogu Ministarstva za lokalnu samoupravu, čiji je ministar Eljbert Krasnići.

“Ovo predstavlja još jedan pritisak na srpsku zajednicu u Gračanici”, naveo je Živić u izjavi medijima i dodao da dok se u Prištini i drugim sredinama sa većinskim albanskim stanovništvom albanske zastave ističu bez ograničenja, u Gračanici se uklanja svaki simbol koji podseća na Srbe. On je apelovao na međunarodnu zajednicu da reaguje na ovakve poteze lokalnih vlasti.

Prema informacijama iz opštine, srpske trobojke su postavljene tokom jutra u četvrtak, a uklanjanje je izvršeno u večernjim časovima uz prisustvo više policijskih patrola. Ovakva odluka izazvala je nezadovoljstvo dela srpske zajednice u regionu, koja ističe da je isticanje nacionalnih simbola u skladu sa običajima povodom pravoslavnih praznika.

Ministarstvo za lokalnu samoupravu Kosova do sada nije zvanično komentarisalo razloge za uklanjanje zastava, a prema navodima iz opštine, odluka je doneta bez konsultacija sa lokalnom samoupravom. U prošlosti su slične akcije izazivale napetosti između lokalnih vlasti i srpske zajednice, posebno u danima verskih i državnih praznika.

Predstavnici građana Gračanice podsećaju da je postavljanje nacionalnih simbola deo tradicije obeležavanja pravoslavnih praznika u ovom delu Kosova, gde prema poslednjem popisu živi oko 10.000 Srba. Očekuje se da će pitanje isticanja nacionalnih simbola na javnim mestima ostati predmet diskusije između lokalnih samouprava i međunarodnih predstavnika.

Gradonačelnik Živić je najavio da će opština uputiti zvaničan dopis međunarodnim organizacijama na Kosovu, tražeći zaštitu prava na slobodno izražavanje nacionalnog identiteta. Dalji razvoj situacije zavisiće od reakcije međunarodne zajednice i eventualnih dodatnih odluka kosovskih vlasti u vezi sa upotrebom nacionalnih simbola u javnom prostoru.

Vojni komandanti ističu značaj odbrane državne granice i žrtve mladih vojnika tokom sukoba

Bitka na Košarama, koja je završena pre 27 godina, ostaje jedno od najvažnijih poglavlja u savremenoj vojnoj istoriji Srbije. Sukob na jugoslovensko-albanskoj granici trajao je 67 dana i odneo najmanje 108 života, a završio se povlačenjem Vojske Jugoslavije nakon Kumanovskog sporazuma.

Prema rečima komandanta sa Košara Duška Šljivančanina, borba je, osim vojnog, imala i dubok emotivan značaj, jer su mladi vojnici stali u odbranu granice svoje zemlje u trenutku istorijske neizvesnosti.

General-pukovnik Vladimir Lazarević naglasio je da je napad na Košare bio deo kopnene operacije pod kodnim nazivom ‘Strela’, koju je NATO planirao sa ciljem proboja državne granice. ‘Dobro su izabrali pravac napada jer je teren bio teško prohodan. Cilj je bio da za najkraće moguće vreme raseku odbranu prištinskog korpusa i tako primoraju Srbiju na kapitulaciju’, izjavio je Lazarević.

On je dodao da je front bio duži od 10 kilometara, počevši od napada na Karaulu i Morinu, gde su pale prve žrtve, pa sve do Košara. ‘Branili smo državnu granicu i integritet zemlje’, rekao je Lazarević.

Zvaničnici ističu da bitka na Košarama ostaje simbol hrabrosti i posvećenosti mladih ljudi koji su dali živote za odbranu svoje zemlje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić doneo je 8. aprila ukaz o postavljenju Aleksandre Stanojević na mesto izvanrednog i opunomoćenog ambasadora Srbije u Havani, što je objavljeno u Službenom glasniku.

Aleksandra Stanojević je zvanično postavljena za novu ambasadorku Republike Srbije u Republici Kubi, prema ukazu koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić doneo 8. aprila, a koji je objavljen u Službenom glasniku. Ova odluka označava početak novog diplomatskog mandata Srbije na Kubi, s ciljem jačanja bilateralnih odnosa dve države.

Na osnovu zvaničnih informacija, Stanojević je imenovana za izvanrednog i opunomoćenog ambasadora Srbije u Havani, čime preuzima odgovornost za zastupanje interesa Republike Srbije u Republici Kubi i unapređenje političke, ekonomske i kulturne saradnje. Očekuje se da će njen mandat doprineti daljem razvoju prijateljskih odnosa koji između dve zemlje traju još od perioda SFRJ i Pokreta nesvrstanih.

U saopštenju povodom imenovanja, iz Ministarstva spoljnih poslova navode da je izbor Stanojevićeve deo šireg plana unapređenja diplomatske mreže Srbije u Latinskoj Americi. “Poverenje koje je Aleksandra Stanojević dobila ovim postavljenjem govori o njenom profesionalnom iskustvu i spremnosti da zastupa Srbiju u jednom od ključnih partnera u regionu Kariba”, navedeno je u saopštenju ministarstva.

Srbija i Kuba održavaju diplomatske odnose više od šest decenija, a saradnja je intenzivirana u oblastima zdravstva, obrazovanja, kulture i međusobne podrške u međunarodnim forumima. Dosadašnji ambasador Srbije na Kubi završio je svoj mandat početkom ove godine, a očekuje se da će nova ambasadorka u narednom periodu raditi na unapređenju postojećih i otvaranju novih kanala saradnje.

Politički analitičari ocenjuju da imenovanje novog ambasadora dolazi u trenutku kada se Latinska Amerika suočava sa izazovima u međunarodnim odnosima, a Srbija nastoji da zadrži svoje prisustvo i poveća uticaj u ovom regionu. Aleksandra Stanojević će, prema najavama, uskoro predati akreditive kubanskim vlastima, čime će zvanično otpočeti svoj mandat.

Dalji koraci uključuju intenziviranje bilateralnih susreta i pripremu novih sporazuma iz oblasti ekonomije i kulture, kao i nastavak međusobne podrške u okviru Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija. Očekuje se da će Stanojevićeva doprineti jačanju diplomatskog dijaloga i promociji Srbije u karipskom regionu.