Nacrt predviđa mesečnu naknadu i uplate poreza i doprinosa za nezaposlene roditelje, javna rasprava u narednom periodu

Vlada Srbije usvojila je danas nacrt zakona o roditelju-negovatelju, čime se po prvi put sistemski uređuje status roditelja koji brinu o deci sa najtežim zdravstvenim stanjima, saopštila je ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski. Nacrt predviđa uvođenje mesečne novčane naknade, kao i uplatu poreza i doprinosa na ime nezaposlenih roditelja, što će, prema ocenama nadležnih, olakšati život mnogim porodicama u Srbiji.

Nakon usvajanja nacrta sledi javna rasprava, posle čega će zakon biti prosleđen Vladi, a potom i Narodnoj skupštini Republike Srbije na dalje razmatranje i usvajanje. Ministarka Đurđević Stamenkovski zahvalila je udruženjima roditelja i članovima radne grupe koji su učestvovali u izradi nacrta i istakla da se nastavlja dalja borba za prava porodica u Srbiji.

“Danas je usvojen nacrt zakona o roditelju–negovatelju, zakon koji će za mnoge porodice u Srbiji biti više od propisa. Po prvi put sistemski uređujemo status roditelja koji svakodnevno, 24 časa, brinu o svojoj deci sa najtežim zdravstvenim stanjima. Ovaj zakon predviđa mesečnu naknadu, kao i uplatu poreza i doprinosa za nezaposlene roditelje. Sledi javna rasprava, nakon čega će nacrt biti prosleđen Vladi, a potom i Narodnoj skupštini”, izjavila je Đurđević Stamenkovski.

Ministarka je posebno istakla zahvalnost udruženjima roditelja i svim članovima radne grupe na doprinosu u izradi nacrta i naglasila nastavak aktivnosti na unapređenju prava porodica.

Milanović je obavestio lidere regiona da ovogodišnji samit neće biti održan u maju u Hrvatskoj, navodeći kao razlog političke tenzije sa Srbijom.

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović saopštio je da ovogodišnji samit Procesa Brdo-Brioni, planiran za maj na Brionima, neće biti održan, navodeći kao razlog nepostojanje uslova za dolazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Hrvatsku. Milanović je, prema saopštenju iz svoje kancelarije, o otkazivanju samita obavestio sve šefove država koji su trebali da učestvuju na ovom regionalnom skupu.

Proces Brdo-Brioni zajednička je inicijativa Hrvatske i Slovenije, sa ciljem unapređenja saradnje i ubrzanja evropskih integracija zemalja jugoistočne Evrope. Ovogodišnji samit bio je planiran kao nastavak dijaloga lidera iz regiona, ali, kako navodi Milanović, „političke izjave i postupci predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića poslednjih dana i nedelja u potpunoj suprotnosti sa ciljevima procesa, narušavaju međudržavne odnose i ugrožavaju mir i stabilnost u jugoistočnoj Evropi“.

Iako nije precizirao koje konkretno izjave ili poteze smatra problematičnim, Milanović je istakao da, u ovakvim okolnostima, nije moguć dolazak Vučića u Hrvatsku, zbog čega su, po njegovim rečima, izostali uslovi za održavanje skupa. „Idući sastanak šefova država Procesa Brdo-Brioni biće organizovan kada se za to steknu uslovi, nakon konsultacija sa predsednicom Republike Slovenije Natašom Pirc Musar“, piše u zvaničnom saopštenju iz Zagreba.

Reakcije na ovakvu odluku za sada stižu uglavnom iz diplomatskih krugova, gde se izražava zabrinutost zbog mogućeg narušavanja već osetljivih odnosa između dve zemlje. Analitičari ocenjuju da bi otkazivanje samita moglo dodatno usporiti dijalog u regionu i otežati evropske integracije zapadnobalkanskih država.

Proces Brdo-Brioni pokrenut je 2013. godine kao forum lidera zemalja regiona i članica Evropske unije, sa ciljem jačanja političkog poverenja i saradnje. U prethodnim godinama, samiti su služili kao prilika za vođenje političkog dijaloga, razmenu iskustava i podršku evropskim integracijama.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić do sada se nije zvanično oglasio povodom odluke hrvatskog predsednika. Očekuje se da će u narednim danima uslediti reakcije iz Beograda, kao i konsultacije na nivou diplomatskih predstavništava dve zemlje. Dalja sudbina ovogodišnjeg samita, kao i mogućnost njegovog održavanja u nekom kasnijem terminu, zavisiće od razvoja međudržavnih odnosa i spremnosti na dijalog.

U izveštaju Saveta Evrope potvrđena je regularnost izbora, uz preporuke za nastavak reformi i pohvale za reviziju biračkog spiska

Savet Evrope saopštio je da su izbori na biračkim mestima protekli regularno, uz napomenu da je na ulicama zabeleženo nasilje sa obe strane, bez preciziranja ko je inicirao incidente. U izveštaju se navodi da je međunarodna zajednica registrovala nasilno ponašanje blokadera tokom izbornog procesa.

Takođe je istaknuto da su ostvareni određeni pomaci u izbornom procesu, posebno kroz rad komisije za reviziju biračkog spiska, za šta su upućene pohvale. Savet Evrope preporučio je nastavak saradnje na unapređenju izbornog sistema i zakonodavnog okvira, sa ciljem daljeg poboljšanja transparentnosti i pravičnosti izbora.

Kao jedan od problema navodi se funkcionerska kampanja, a zaključuje se da je potrebno dodatno raditi na unapređenju zakonodavstva koje reguliše izbore. U zaključku izveštaja potvrđuje se da su izbori na biračkim mestima protekli u redu, uz preporuke za dalji napredak.

“Napredak je zabeležen, ali postoji prostor za dodatne reforme i unapređenje izbornog procesa”, navedeno je u izveštaju Saveta Evrope.