Vršilac dužnosti predsednika Srbije kritikovala je ograničenja u komunikaciji na plenumu, uz poruku o povratku slobode.

Ana Brnabić, vršilac dužnosti predsednika Srbije, izjavila je da plenum nije dozvolio deci da progovore, naglašavajući ograničenja u slobodi izražavanja tokom zasedanja. U svojoj objavi na društvenoj mreži, Brnabić je istakla da je neophodno vratiti slobodu u Srbiju brže nego što komesari i sanjaju.

Ograničenja tokom plenuma izazvala reakcije

Prema njenim rečima, niko ne sme da govori bez izričite dozvole na plenumu, a ukoliko dobiju dozvolu, mogu govoriti samo ono što im je rečeno. Ova izjava odražava zabrinutost zbog ograničenja slobode govora, posebno kada je reč o mladima i njihovoj mogućnosti da učestvuju u društvenom dijalogu. Takođe, Brnabić je naglasila potrebu za lepšom i boljom Srbijom, u kojoj će svi imati pravo na svoje mišljenje.

Povratak slobode u Srbiju kao prioritet

U svom javnom obraćanju, Ana Brnabić je jasno poručila: „Nije plenum dozvolio našoj deci da progovore. Lepša i bolja Srbija. Niko ne sme da priča bez dozvole, a kad dobiju dozvolu – mogu da pričaju šta im se kaže. Vratićemo slobodu u Srbiju brže nego što komesari i sanjaju.” Ova izjava ukazuje na aktuelnu političku debatu o slobodi izražavanja i ulozi institucija u Srbiji.

Reakcije na izjave i aktuelni politički kontekst

Ograničenja tokom plenuma izazvala su pažnju javnosti i otvorila pitanje prava na slobodno izražavanje, posebno kada je reč o mladima. Pored toga, izjava Ane Brnabić dolazi u trenutku kada se u Srbiji intenzivno raspravlja o važnosti otvorene komunikacije i slobode govora u demokratskim procesima. Zbog toga su njene reči dodatno odjeknule u javnosti. Povratak slobode u Srbiju postaje centralna tema političkih diskusija, a Brnabić je najavila da će to biti prioritet u narednom periodu.

Vučić izneo stavove o prijavi protiv Informera, reakcijama nove vlasti i napadima na medijske kuće

Aleksandar Vučić je na radnom sastanku sa aktivistima SNS iz Vojvodine govorio o situaciji u medijima i odlukama REM-a nakon pobede Studentske liste. Tom prilikom posebno se osvrnuo na najnoviju prijavu protiv Informera i reakcije koje su usledile. On je istakao da je odluka REM-a o gašenju Informera, prema izveštajima novinara, ocenjena kao protivzakonita.

Prijava protiv Informera i reakcije na odluku REM-a

Prema rečima Aleksandra Vučića, prijava protiv Informera izazvala je oštre reakcije. On smatra da pojedinci teže ukidanju demokratije i drugačijeg mišljenja, što, kako je rekao, nije viđeno nigde u svetu. Takođe, podsetio je da su, prema njegovim tvrdnjama, određene grupe počele da preuzimaju kontrolu nad dešavanjima u medijima od 25. oktobra, što uključuje i navode o fizičkim napadima i zahtevima za ostavke.

Incidenti vezani za medijske kuće

Vučić je naveo više primera napada na medijske institucije. “Napadali su i televiziju Pink. Napadali i polomili prostorije Večernjih novosti. Upali u televiziju Lav plus u Čačku”, izjavio je. Na taj način, prema njegovom stavu, pritisak je bio usmeren na više redakcija, a posledice su se odrazile na celokupnu medijsku scenu.

Osvrt na skup podrške i komentare o građanima

Osim toga, Vučić je kritikovao način na koji su predstavnici nove vlasti govorili o građanima okupljenim na skupu podrške televiziji Informer. On je podvukao da su okupljeni ljudi nazvani “ruljom”, iako, prema njegovim rečima, ti ljudi nikoga nisu napali niti prekršili zakon. Time je dodatno ukazao na, kako navodi, narušavanje demokratskih principa u javnom diskursu.

Dalji razvoj situacije u kontekstu medijske scene

U nastavku sastanka, Vučić je upozorio na širu sliku mogućih posledica trenutnih dešavanja u medijima. On je naglasio da se, kako tvrdi, gasi jedina televizija koja se suprotstavila novim trendovima. Takođe, ukazao je na potrebu poštovanja drugačijeg mišljenja i prava na slobodno informisanje. Ove izjave dolaze u trenutku kada je medijska scena u Srbiji pod posebnim pritiskom, a događaji poput prijave protiv Informera i napada na redakcije dodatno komplikuju odnose između političkih aktera i javnosti. U zaključku, Vučić je istakao važnost demokratskih vrednosti i upozorio na moguće posledice ukoliko se pritisci na medije nastave.

Organizacija upozorava na kršenje Evropske konvencije i Ustava Srbije, tražeći hitnu zaštitu osnovnih prava građana

Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparentnost zatražio je da se odmah zaustavi, kako navode, revolucionarni progon građana Srbije, koji je prema njihovim navodima u toku od 25. oktobra. U svom saopštenju ističu da napad na prava građana, sproveden kroz pravosudne i policijske institucije, direktno krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i Ustav Republike Srbije. Prema rečima Saveta, ciljani tužilački progon započet je 26. oktobra, a uključuje aktivnosti u kojima neidentifikovana lica navodno komanduju radom pojedinih tužilaštava, sudova i dela policije.

Napad na prava građana i posledice po pravosuđe

Prema saopštenju, automatsko pritvaranje građana za koje postoji samo sumnja, bez sudske potvrde o krivici, praktično pretvara pritvor u kaznu unapred. Savet za monitoring ističe da ova praksa dovodi do medijske harange protiv lica koja često budu oslobođena na kraju sudskog procesa. Kao rezultat, dolazi do narušavanja pretpostavke nevinosti, što je osnovno ljudsko pravo.

Takođe, u saopštenju se navodi da Vrhovno javno tužilaštvo i Javno tužilaštvo za organizovani kriminal svojom podrškom novoizabranim vlastima dodatno narušavaju poverenje građana u pravosudni sistem. Zbog toga Savet upozorava da ovakvo postupanje predstavlja ozbiljnu pretnju vladavini prava u Srbiji.

Poziv na hitnu obustavu progona građana

Savet za monitoring poziva da napad na prava građana odmah prestane. U istom saopštenju, organizacija zahteva da se obustavi progon političkih neistomišljenika, da se postigne minimalni pravni poredak i da zaštita vladavine prava bude prioritet. Prema navodima Saveta, ispunjenje ovih zahteva nužno je za očuvanje osnovnih prava i sloboda građana Srbije.

Na kraju, Savet za monitoring ističe da je potrebno da se svi postupci vode u skladu sa međunarodnim i ustavnim normama. Oni smatraju da je povratak poverenja u institucije moguć samo kroz poštovanje pravde i prava svakog pojedinca.