Radovi na novom mostu u opštini Trstenik počeće u aprilu, a vrednost investicije iznosi blizu pet miliona evra.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da izgradnja mosta Stopanja-Selište kod Trstenika počinje u aprilu. Ovaj projekat, čija je vrednost blizu pet miliona evra, najavljen je tokom njegove posete Rasinskom okrugu, gde je istakao značaj ove infrastrukture za lokalnu zajednicu. Prema njegovim rečima, u narednoj godini se očekuje završetak mosta.

Izgradnja mosta Stopanja-Selište kod Trstenika kao prioritet

Predsednik Vučić istakao je da se projekat za most trenutno izrađuje i da će biti završen na vreme. Tom prilikom, naglasio je da izgradnja mosta Stopanja-Selište kod Trstenika ima veliki značaj za region. „Projekat za most se radi, biće završen, u aprilu kreće izgradnja tako da ćete sledeće godine imati završen most“, rekao je Vučić građanima pre obilaska radova na izgradnji novog vrtića „Biseri“ u Trsteniku.

Osim toga, Vučić je podsetio na industrijsku prošlost Trstenika, naglašavajući da je nekadašnja snaga ovog kraja oslabila zbog grešaka i „lopovluka posle 2000. godine“. Ipak, istakao je da je cilj da se privreda oporavi i da lokalno stanovništvo ima više mogućnosti za život i rad u svom mestu.

Dovođenje investitora i infrastrukturni planovi

Prema Vučićevim rečima, naredni zadatak biće dovođenje velikog investitora u Trstenik. On je objasnio da je to ključni korak za zadržavanje stanovništva, kako ne bi bilo potrebe da ljudi odlaze u Kruševac, Kraljevo ili druga mesta. „To neće biti lako i jednostavno, ali verujem da ćemo zbog znanja industrijskih radnika to uspeti da uradimo u narednih godinu dana“, rekao je predsednik.

Pored izgradnje mosta Stopanja-Selište kod Trstenika, predsednik je najavio i radove na više opštinskih puteva. Planirano je uređenje puta u Tobolcu, kroz naselje Gornja Omašnica, kao i radovi na putu od granice sa opštinom Vrnjačka Banja do raskrsnice za školu Dublje-Brezovica-Stublica. Takođe, u planu su i putevi od državnog puta u Milutovcu (zaseok Orlovac) do granice sa opštinom Varvarin, od državnog puta u Gornjem Ribniku do državnog puta u Milutovcu, kao i opštinski put u Maloj Drenovi do puta iznad Male Drenove.

Značaj projekta za lokalnu zajednicu

Ova investicija, kako je najavljeno, trebalo bi da doprinese boljem povezivanju i razvoju infrastrukture u Rasinskom okrugu. Istovremeno, najava izgradnje mosta Stopanja-Selište kod Trstenika upućuje na nameru državnih organa da olakšaju svakodnevni život građanima ovog kraja i podstaknu privredni rast.

Konačno, predsednik je istakao da će izgradnja ovog mosta i planirani infrastrukturni radovi predstavljati važan korak ka unapređenju uslova za život i rad u opštini Trstenik. Očekuje se da će realizacija ovih projekata u narednom periodu doneti konkretne koristi stanovnicima regiona.

Predsednik Saveza Srba iz regiona naveo je da za masovne zločine tokom ‘Oluje’ gotovo niko nije odgovarao

Miodrag Linta, predsednik Saveza Srba iz regiona, izjavio je da Hrvatska nije procesuirala zločine nad Srbima tokom i nakon zločinačke akcije „Oluja“. Prema njegovim rečima, nijedan pripadnik hrvatske vojske i policije hrvatske nacionalnosti nije osuđen za ove događaje, što, kako tvrdi, pokazuje da Hrvatska nije suočila sa svojom mračnom prošlošću. Ova izjava je data povodom 31. godišnjice zločina nad srpskim civilima u zaseoku Grubori, u blizini sela Plavno kod Knina.

Zločini nad Srbima tokom akcije ‘Oluja’

Kako je Linta naveo u saopštenju, 25. avgusta 1995. godine, 21 dan nakon akcije „Oluja“, pripadnici Hrvatske vojske i policije počinili su masakr nad nevinim srpskim civilima u zaseoku Grubori. U avgustu te godine, u celom selu Plavno i njegovim zaseocima, ubijena su najmanje 32 srpska civila, prosečne starosti veće od 70 godina, među kojima je bilo devet žena. Neke žrtve, prema navodima saopštenja, ubijene su hicima iz vatrenog oružja, neke zaklane, a neke žive zapaljene u svojim kućama. Linta ističe da za ovaj zločin, kao i za brojne druge nad Srbima, niko nije osuđen.

Procesuiranje i odgovornost pred sudovima

Linta je naglasio da su svi optuženi za zločin u Gruborima pravosnažno oslobođeni, uz obrazloženje da nije bilo dovoljno dokaza. On tvrdi da je ovo još jedan pokazatelj da hrvatsko pravosuđe nije nezavisno i profesionalno, već je u funkciji politike negiranja i ponižavanja srpskih žrtava. Prema njegovim rečima, pred hrvatskim sudovima za masovne zločine nad više od 2.000 Srba tokom i nakon akcije „Oluja“ osuđena su samo dvojica pripadnika Hrvatske vojske i policije, na ukupno 17 godina zatvora, od kojih je jedan srpske, a drugi albanske nacionalnosti. Kako Linta ističe, mnogi su verovali da mogu da ubijaju srpske civile bez posledica i da za to neće biti odgovorni.

Značaj memorijalnog centra za srpske žrtve

Zbog ovih činjenica, Linta smatra da Srbija ima nacionalnu, civilizacijsku i moralnu obavezu da osnuje Memorijalni centar srpskih žrtava na prostoru bivše Jugoslavije. Ovaj centar, prema njegovom stavu, treba da bude mesto borbe za istinu o stradanju srpskog naroda u domaćoj i međunarodnoj javnosti. Takođe, on ukazuje na važnost negovanja kulture sećanja i sprečavanja zaborava žrtava.

Odgovornost Hrvatske i međunarodna zajednica

U zaključku, Linta još jednom podvlači da Hrvatska, prema njegovom mišljenju, nije procesuirala zločine nad Srbima tokom i posle akcije „Oluja“, što ostavlja otvorena pitanja pravde i pomirenja u regionu. On poziva na veću pažnju domaće i međunarodne javnosti prema ovom pitanju i naglašava potrebu za objektivnim sagledavanjem istorijskih događaja.

Otvaranje fabrike robota u Šapcu označeno je kao veliki ekonomski podsticaj za grad i celu Srbiju.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da će otvaranje fabrike robota u Šapcu biti održano 29. avgusta. Ovu informaciju izneo je tokom posete Brusu, odgovarajući na poziv meštana da prisustvuje osvećenju crkve Sveti Roman istog dana. „Nažalost, neću moći da dođem, jer ću biti u Šapcu gde se otvara fabrika robota“, naveo je predsednik.

Otvaranje fabrike robota u Šapcu

Otvaranje fabrike robota u Šapcu predstavlja, kako je ranije istaknuto, značajan ekonomski podsticaj za lokalnu zajednicu i celu Srbiju. Prema izjavi predsednika Vučića, dolazak fabrike robota označava važnu investiciju za region, koja može doprineti razvoju privrede i otvaranju novih radnih mesta. Pored toga, ovaj projekat ima potencijal da unapredi tehnološku infrastrukturu u Šapcu i okolini.

Važnost investicije za Srbiju

Prema ranijim izjavama predsednika, otvaranje fabrike robota u Šapcu ne samo da će doprineti ekonomskom rastu grada, već će imati i širi značaj za razvoj industrije u Srbiji. Takođe, očekuje se da će ova investicija doprineti većoj prepoznatljivosti Šapca na industrijskoj mapi zemlje. Osim toga, predsednik je naglasio da će prisustvo fabrike robota doneti brojne mogućnosti za lokalne stručnjake i mlade ljude.

Planovi i očekivanja

Otvaranje fabrike robota u Šapcu zakazano je za 29. avgust, a predsednik Vučić potvrdio je svoje prisustvo tom događaju. Očekuje se da će realizacija ovog projekta imati dugoročne efekte na privredni razvoj ne samo Šapca, već i šireg regiona. Na taj način, dolazak fabrike robota može podstaći i druge investitore da razmotre ulaganja u slične projekte širom Srbije.